Lokalni izbori u BiH: "Biće neizvesno", "Siguran u pobedu"

Iz MUP-a RS su saopštili da glasanje na području tog entiteta teče bez problema.

Federalni mediji, međutim, navode da mnoga biračka mesta nisu otvorena na vreme, a iako je na snazi izborna tišina, ona se krši, tvrde mediji.

Iz Centralne izborne komisije BiH saopštili su da je na nekoliko biračkih mesta (Banja Luka, Kladanj, Srebrenik, Čelić, Kluč, Mrkonjić Grad...) došlo do kašnjenja u otvaranju zbog tehničkih problema (nestanak električne energije, saobraćajna nezgoda, kašnjenje pojedinih članova biračkih odbora i slično).

Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) BiH Ahmet Šantić izjavio je da je na današnjim lokalnim izborima do 11 sati na birališta došlo 506.327 birača, ili 16,17 posto glasačkog tela.

On je na prvoj konferenciji CIK-a za novinare rekao da je jutros sa zakašnjenjem otvoreno 19 biračkih mesta, od čega je najveće kašnjenje, od četiri sata, bilo na jednom biračkom mestu o Stocu.

Šantić je rekao da ima prigovora da se putem društvenih mreža pozivaju građani da glasaju za pojedine političke subjekte.

Predsednik CIK-a je još kazao da nisu zabeleženi incidenti na biralištima, niti bezbednosni problemi.

“Pred svake izbore tenzije porastu, mada mislim da su ovi izbori bili, bar ono što se ja sećam u zadnjih 15-ak godina, sa najvećim tenzijama, ali mislim da je na to uticao i referendum i te predradnje. Ako mislimo da idemo napred, tenzije moraju spasti nakon izbora”, rekao je Mirsad Mujić, stanovnik Srebrenice. Lokalni izbori u BiH održavaju su u velikoj napetosti, posebno u Srebrenici gde je na području te opštine otvoreno 27 biračkih mesta.

“S obzirom na to da jutros na samom startu nije bilo nikakvih problema, dakle nije bilo kašnjenja, nadamo se da u toku dana neće biti nekih većih problema i da će sve proći u najboljem redu”, rekao je u izjavi za Anadoliju po otvaranju glasačkih mesta Nermin Alivuković, predsednik Opštineske izborne komisije.

Prvi građani, koji su se pojavili na biralištima iskazali su, između ostalog, i nadu da će se život uskoro vratiti u svoje normalne tokove.

Izetbegović: Biće neizvesno u Srebrenici; Duraković: Siguran sam u pobedu

Foto: Tanjug

Lider SDA BiH Bakir Izetbegović očekuje da će izbori za načelnika u Srebrenici biti neizvesni između zajedničkog kandidata srpskih stranaka i aktuelnog Ćamila Durakovića, koji je zajednički kandidat bošnjačkih stranaka.

“Biće tu neizvesno, ali se ipak nadam da će Ćamil Duraković ostati načelnik”, rekao je Izetbegović novinarima nakon glasanja na lokalnim izborima u BiH.

Upitan da li misli da dolaze bolji dani za BiH, rekao je da su oni već nastupili.

“Osnovni pokazatelji o tome govore, kada su u pitanju reformski proces, obnova ekonomije, vidi se šta bi se u narodu reklo, svetlo na kraju tunela”, rekao je Izetbegović.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je nakon glasanja na lokalnim izborima u Sarajevu, da očekuje povratak egzistencijalnim temama.

“Očekujem da izabrani načelnici I gradonačelnici počnu realizaciju hiljada hiljada obećanih projekata”, rekao je Zvizdić novinarima.

Aktuelni načelnik Srebrenice Ćamil Duraković, nezavisni kandidat, koji ima podršku svih bošnjačkih stranaka, uveren je u svoju pobedu na lokalnim izborima u toj opštini.

“Ovo je demokratska obaveza koju svi treba da obave. Ne smemo stvarati tenzije tamo gde ih ne treba biti. Imali smo mesec dana da predstavimo svoje programe, na građanima je odluka”, rekao je Duraković, preneli su mediji u BiH.

Duraković, kaže, da je uveren u svoju pobedu, da je njegov program namenjen svim građanima Srebrence, te da su “oni drugi” kampanju vodili lažući.

“Ja verujem da će prevladati razum kod svih građana Srebrenice”, rekao je Duraković, preneo je portal Avaza.

Durakovićev protivkandidat je Mladen Grujičić, koji je zajednički kandidat svih srpskih stranaka. Grujičić je prvi kandidat koga su zajednički podržale sve srpske stranke.

Šta i kako

Foto: Tanjug

Građani na lokalnim izborima u BiH biraju nove opštinske i gradske odbornike, načelnike opština i gradonačelnike u 141 lokalnoj zajednici, uključujući distrikt Brčko.

Izbora ponovno nema jedino u Mostaru, gde bošnjačke i hrvatske političke stranke godinama bez rezultata pokušavaju da se dogovore o usvajanju novog gradskog Statuta koji bi bio u skladu sa Ustavom.

Pravo glasa u BiH, Federaciji BiH i Republici Srpskoj, ima 3.263.906 birača, a na izborima učestvuje 451 subjekt.

Izborna mesta su otvorena u sedam, a biće zatvorena u 19 sati.

Potpuna zabrana medijskog izveštavanja o bilo kakvoj izbornoj aktivnosti trajaće sve do zatvaranja birališta.

Izbore prati 70.000 posmatrača od kojih je 300 stranih.

Na izborima će se birati ukupno 3.136 opštinskih većnika, 131 načelnik opštine i 10 gradonačelnika.

Centralna izborna komisija BiH overila je ukupno 30.445 kandidata od čega 418 kandidata za načelnike/gradonačelnike, 29.884 kandidata za opštinska veća, odnosno skupštine opština, ili gradska veća, odnosno skupštine grada, i Skupštinu Brčko distrikta BiH, te 143 kandidata predstavnika nacionalnih manjina.

Štab Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske "Izbori 2016" prati i preduzima mere i radnje u cilju održavanja povoljne bezbednosne situacije u Republici Srpskoj u predizbornoj kampanji i na dan lokalnih izbora.

Predizborna kampanja počela je 2. septembra i trajala je zaključno sa petkom, klada je u ponoć nastupila izborna tišina.

Za glasanje u BiH formirano je ukupno 5.469 biračkih mesta i 318 mobilnih timova.

Redovnih biračkih mesta je 5.205, u odsustvu 130 i lično 134.

Po jedno biračko mesto biće otvoreno i u Ambasadi BiH u Beču, Počasnom konzulatu BiH u Gracu, Generalnom konzulatu BiH u Minhenu, Generalnom konzulatu BiH u Štutgartu, te u Ambasadi BiH u Beogradu.

Senka referenduma, Durakovićev strah i svađa na levici

Foto: Tanjug

U cilju preduzimanja bezbednosnih mera i radnji povodom održavanja lokalnih izbora na području BiH, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske doneo je naredbu o zabranu prevoza eksplozivnih materija u drumskom saobraćaju na dan izbora.

Kako je saopštila načelnik Mirna Miljanović, Ministarstvo u sedištu, centri javne bezbednosti, stanice javne bezbednosti i policijske stanice za navedeni dan neće izdavati odobrenja za prevoz eksplozivnih materija.

Predsednik Centralne izborne komisije Ahmed Šantić ocenio je da je predizborna kampanja bila mirna.

Izborna kampanja odvijala se, naime, u senci održanog referenduma o Danu Republike u RS, a sam finiš kampanje je ostao u drugom planu, s obzirom na to da je posle referenduma predsednik Republike Srpske pozvan na saslušanje u Tužilaštvo BiH zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda.

Najveću zabrinutost lidera bošnjačkih stranaka i aktuelnog načelnika opštine Srebrenica Ćamila Durakovića izaziva mogućnost da na ovim izborima tu poziciju zauzme predstavnik Srba, što bi, kako je ocenio, bio gubitak ne samo za tu opštinu, već za bošnjački narod u celini.

Iz straha da bi mogao izgubiti izbore, Duraković je rekao da ne isključuje mogućnost da će oni biti nelegalni, odnosno da će na njima glasati i državljani Srbije.

U RS se očekuje novo odmeravanje snaga između bloka predvođenog Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i onoga okupljenog oko Srpske demokratske stranke (SDS). Prvi blok je nakon opštih izbora 2014. uspeo zadržati vlast na entitetskom nivou, a drugi su preuzeli vlast na nivou države.

SDS-ov blok ima velike ambicije da preuzme od Dodika vlast nad Banjalukom, dok SNSD na meti ima gradove poput Doboja, Bijeljine i Trebinja koji su sadašnja uporišta entitetske opozicije.

Foto: Tanjug

Najveća novost među bošnjačkim političkim strankama, u poređenju sa ranijim izborima, jeste koalicija Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića i Saveza za bolju budućnost (SBB), Fahrudina Radončića, koji su 2014. godine bili "ljuti" politički suparnici.

Izetbegovićeva i Radončićeva stranka nastupaju sa zajedničkim kandidatima za opštinske načelnike, a obvezale su se na saradnju u opštinskim nivoima. Ne kriju kako im je cilj da preuzmu vlast u gradovima poput Tuzle, gde je Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) neprekidno na vlasti od 1991.

U opštinama sa većinskim hrvatskim stanovništvom očekuje se uverljiva pobeda HDZ BiH, kome je glavna konkurencija HDZ 1990. iako te stranke u nekim opštinama na primer na teritoriju Republike Srpske, nastupaju zajedno ne bi li osigurale kakvu-takvu zastupljenost Hrvata koji su apsolutna manjina u tim područjima, prenela je Hina.

Što se levice u BiH tiče, ona je na ovim izborima potpuno razjedinjena pa se procenjuje da će to imati vidljivog odraza na njihove birače, uglavnom razočarane svađama lidera tih stranaka.

Nakon raskola u SDP-u koji je doveo do formiranja Demokratske fronte (DF), na čijem je čelu Željko Komšić, i ta se stranka podelila pa je deo nezadovoljnika osnovao stranku koja se zove Građanski savez (GS), koju vodi bivši Komšićev saradnik Reuf Bajrović i koja će se ove godine po prvi puta okušati na izborima.

Te tri stranke, kao i Naša stranka (NS), koja takođe pripada levom političkom spektru, odlučile su da istaknu svaka svog kandidata za načelnika u sarajevskoj opštini Centar, u kojoj je SDP na vlasti više od dvanaest godina, dok blok SDS-SBB i tu nastupa jedinstveno.

Ta je opština važna na simboličkom nivou jer je jedna od retkih sredina unutar teritorija s bošnjačkom većinom u kojoj je nakon rata očuvan multietnički duh.