"Odnos Srbije sa RUS može da olakša dijalog sa EU"

To je rekao generalni sekretar Saveta evropskih opština i regiona Frederik Valie.

"Srbija se kreće dobrim putem u procesu evropskih integracija. To pokazuje i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU krajem prošle godine", istakao je Valie u izjavi Tanjugu.

Podsetivši da je EU donela odluku da ne bude novih proširenja do 2020. godine, Valie je rekao da se nada da će Srbija ubrzo nakon toga postati članica EU.

On je rekao da je "nezgodno" pitanje da li će odnosi između Srbije i Rusije uticati na evrointegracije naše zemlje, ali i rekao da misli da sa evropske strane ne postoji želja da se započne novi Hladni rat sa Rusijom.

"Tako da moramo da se saglasimo da ćemo morati da izgradimo nove veze sa Rusijom u vreme kada je situacija pomalo složena u tom smislu", naveo je on.

Valie se osvrnuo i na aktuelnu izbegličku krizu u Evropi i pohvalio balkanske zemlje u borbi sa prilivom izbeglica.

"U ovom regionu je primljeno mnogo izbeglica, a situacija na granici između EU i Srbije, ili drugih zemalja na Balkanu, nije prihvatljiva. Moramo da budemo dosledni i pametni u pronalasku rešenja", rekao je Valie.

Poručio je da Evropa mora da otvori vrata izbeglicama.

"Nije pitanje da li mi nešto želimo ili ne. Ti ljudi dolaze, a mi treba da se potrudimo da ih dočekamo i olakšamo im koliko je moguće. Granice EU nemaju mnogo veze s tim, već je to pitanje toga ko smo mi i za šta se zalažemo kao Evropejci", naveo je on.

Upitan da li je zatvaranje granica rešenje za izbegličku krizu, Valie je odgovorio da "nije, osim ukoliko ne postoji druga opcija".

"Postoji potreba za solidarnošću, odnosno, svaka zemlja mora da uloži napor, uključujući balkanske države, ali ne možemo da kažemo ' zatvorili smo granice i svi ostaju na Balkanu ili u Grčkoj ili Turskoj. To nije moguće", zaključio je Valie, koji je u Beogradu boravio radi učešća na konferenciji o civilnom društvu i evropskom putu Srbije.

Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke Bernd Hiteman rekao je Tanjugu da je svojevremeno radio u Hrvatskoj, kojoj je bilo potrebno osam godina da uđe u EU i Slovačkoj, koja je u Uniju ušla za tri godine.

"Nemojte očekivati tri godine, to je dug proces, a takođe, trenutna situacija kada je reč o evropskim integracijama nije ni najmanje laka, ali rekao bih čak da je EU 'strožija' prema Srbiji, kako bi ubrzala njen proces pristupanja", rekao je Hiteman.

Smatra da je "vrlo jasno" da je Srbija na svom putu EU integracija i kaže da Evropa ima svoje interese i dovoljno je jaka da ih ostvari, a da ne mora da vodi mnogo računa o interesima ostalih država.

"Znam da dosta problema imate u tranzicionom periodu, morate da se izborite sa velikom administracijom, korupcijom, pitanjima životne sredine, koja su dobra, jer u toj oblasti 'možete da osetite korupciju' i da saznate šta nije u redu sa ekonomijom i društvom", podvukao je Hiteman.

Govoreći o ulozi Srbije u migrantskoj krizi, Hiteman je naglasio da, iz nemačke perspektive, Srbija ima veoma dobru reputaciju, kao i da se u našem regionu može videti da migrantska kriza nije uzeta kao katastrofa, već kao zadatak.

"Iz ugla Nemačke, Srbija ima veoma konstruktivnu ulogu u toj krizi", rekao je Hiteman i dodao da može da se raspravlja o zatvaranju granica i sprovođenju graničnih politika iz dana u dan, ali i da smatra da Srbija čini mnogo više, nego većina zemalja članica EU.

"Uzevši u obzir prosečna primanja u vašoj zemlji i vaše probleme, smatram da Srbija čini mnogo više, kada je u pitanju migrantska kriza, nego neke zemlje članice EU. Odnosno, Srbija čini više od većine zemalja članica EU. Imate dosta saosećanja prema migrantima i izbeglicama, uostalom, i sami ste prošli kroz teška vremena, te znate šta su izbeglice", rekao je Hiteman.

Dvodnevnu Međunarodnu konferenciju "Više od civilnog: zajedničkim dijalogom na evropskom putu" organizovali su Međunarodni evropski pokret i Evropski pokret u Srbiji, u partnerstvu sa Službom EU za pomoć organizatorima civilnog društva TASCO i Kancelarijom za Evropske integracije.

U središtu pažnje učesnika na konferenciji u Domu Narodne skupštine bio je dijalog između civilnog društva i države u procesu pristupanja EU, kao i saradnja i mehanizmi učešća civilnog društva u pregovorima.