Srebrenica - 20 godina

U Srebrenici je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Pre tri dana Savet bezbednosti UN nije usvojio britanski predlog Rezolucije o Srebrenici, jer je Rusija stavila veto.

Nakon odbijanja britanskog predloga u SB UN Predstavnički dom američkog kongresa usvojio je Rezoluciju o Srebrenici ističući da da se u tom gradu dogodio zločin genocida.

Dan kasnije, 9. jula, Evropski parlament je, na zasedanju u Strazburu, takođe doneo Rezoluciju kojom se najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, počinjen od strane snaga bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića i paravojnih jedinica.

Dolazak na komemoraciju u Srebrenici, 11. jula ove godine, potvrdili su ministri inostranih poslova više evropskih država, kao i predsednici Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, premijer Srbije Aleksandar Vučić, britanska princeza En i drugi, a očekuje se prisustvo oko 50.000 osoba.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Broj žrtava i danas tačka sporenja dve strane.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.

Za zločin u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja, i njima je u toku suđenje pred Haskim tribunalom za ratne zločine.

U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.

Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara 2013. bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je u prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora.

Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribuna je oslobodilo i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.

Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora za zločin genocida. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS - Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopano 6.241 žrtva. Pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.

Na dan komemoracije ove godine, na groblju u sklopu tog centra će biti pokopano još 136 identifikovanih žrtava sa područja Vlasenice, Bratunca, Srebrenice, Zvornika i Milića. Među njima se nalaze i posmrtni ostaci 18 maloletnika.

Komemoraciji povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, 2005, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Komemoraciji nije prisustvovala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u znak protesta što su glavni osumnjičeni i dalje bili na slobodi, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu.

Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja zapadnog balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Odlukom tog parlamenta 11. jul je ove godine proglašen za dan žalosti na celoj teritoriji BiH.

Uoči obeležavanja 15. godišnjica masakra u Srebrenici Skupština RS odbila je da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.

U aprilu 2013, Holandsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će holandska država isplatiti po 20.000 evra odštete rođacima trojice Muslimana, koje su holandski oficiri izbacili iz svog logora, a koji su potom ubijeni 1995. u Srebrenici.

Tom presudom po prvi put je neka država proglašena odgovornom za delovanje svojih vojnika koji rade pod okroljem mandata UN.

Sredinom prošle godine Holandski sud je presudio da je država Holandija, čiji je bataljon UN bio stacioniran u Srebrenici u vreme napada srpskih snaga u julu 1995, odgovorna za smrt više od 300 mulimanskih dečaka i muškaraca u Srebrenici.

U martu ove godine na raznim lokacijama u Srbiji uhapšeno je sedam osoba, jedna je u bekstvu, osumnjičenih za zločine u Kravicama kod Srebrenice. U pitanju su prva hapšenja na teritoriji Srbije zbog masovnih egzekucija u Srebrenici i okolini.