Petak, 01.10.2010.

01:00

Kratke biografije lidera DOS-a

Iako je Vojislav Koštunica svakako bio idealan kandidat u datom momentu za izbornu pobedu nad Slobodanom Miloševićem, pravi motor Petog oktobra je bio čovek koji je govorio: "Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći cigarete i gunđajući. Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica". Zoran Đinđić. Ali i svi ostali lideri DOS-a, od kojih su neki predstavljeni u tekstu, obavljali su važne uloge.

Izvor: B92, Wikipedia

Default images

Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1. avgust 1952. – Beograd, 12. mart 2003.)

Doktor filozofije po obrazovanju, jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, predsednik Vlade Republike Srbije (2001-2003) i gradonačelnik Beograda (1997).

Đinđić je zajedno sa drugim srpskim disidentima osnovao Demokratsku stranku. Postao je predsednik Izvršnog odbora stranke 1990. i izabran je u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

1994. je postao predsednik Demokratske stranke. Bio je poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i Veću republika Skupštine SRJ.

Nakon sudskog spora sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije je 9. jula 1998. preinačio ovu presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.

Đinđić je vodio široku Demokratsku opoziciju Srbije koju je činilo 18 stranaka do pobede na parlamentarnim izborima u Srbiji decembra 2000. Postao je premijer Srbije 25. januara 2001.

Prvi posleratni demokratski premijer Srbije ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. proglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Vrhovni sud potvrdio je tu presudu 29. decembra 2008. godine.

Vojislav Koštunica (Beograd, 24. mart 1944.)

Poslednji predsednik Savezne Republike Jugoslavije (2000-2003) i bivši predsednik Vlade Republike Srbije (2004-2008).

Predsednik je Demokratske stranke Srbije od njenog osnivanja, 1992. godine.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke 1989. U vreme DEPOS-a 1992. osnovao je Demokratsku stranku Srbije, čiji je predsednik. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije od 1990. do 1997. godine.

Kao kandidat DOS-a izabran je za predsednika Savezne Republike Jugoslavije na izborima 24. septembra 2000.

Funkciju predsednika SR Jugoslavije obavljao je do februara 2003. godine. Posle vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih u decembru 2003. godine, postao je predsednik Vlade Srbije (3. marta 2004. godine).

Nakon vanrednih izbora 21. januara 2007. godine, Koštunica je istaknut kao kandidat za predsednika Vlade. Koštuničina vlada je izglasana 15. maja 2007, nekoliko sati pre zakonskog roka za raspisivanje novih izbora.

Zbog razmimoilaženja u Vladi, Koštunica je 8. marta 2008. zatražio da se raspišu parlamentarni izbori. Demokratska stranka Srbije danas je u opoziciji.

Nebojša Čović (Beograd, 2. jul 1958.)

Bivši gradonačelnik Beograda, potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića, i bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Kao član SPS-a, Čović je 1992. izabran za potpredsednika Skupštine Beograda. Postaje predsednik Gradske vlade 1993, da bi godinu dana kasnije bio izabran na mesto gradonačelnika Beograda i na tom položaju ostao do 1997. godine.

Bio je poslanik u skupštini u dva mandata. Nakon odlaska iz SPS-a 1997. osnovao je Demokratsku alternativu.

Nebojša Čović se danas bavi biznisom i predsednik je košarkaškog kluba FMP iz Železnika.

Velimir Ilić (Čačak, 28. maj 1951.)

Predsednik Nove Srbije. Postao je poznat po tome što je na petooktobarskim protestima predvodio kolonu Čačana.

Ilić postaje gradonačelnik Čačka 1996. godine, pobedivši kandidata SPS-a. Sledeće godine osniva stranku Nova Srbija i postaje njen predsednik.

U septembru 2000. godine, na listi DOS-a, izabran je za poslanika u Saveznom parlamentu SRJ.

Posle decembarskih izbora 2003. godine i nastupa u koaliciji sa SPO-om, Ilić je od marta 2004. do maja 2007. bio ministar za kapitalne investicije u vladi Vojislava Koštunice.

U drugoj Koštuničinoj Vladi, Velimir Ilić je bio ministar za infrastrukturu. Na tom položaju ostao je do jula 2008. godine, sada je poslanik opozicije u Skupštini Srbije.

Goran Svilanović (Gnjilane, 22. oktobar 1963.)

Svilanović je bio portparol Građanskog saveza Srbije 1997. godine, a od 1998. i potpredsednik. Za predsednika GSS-a izabran je 1. avgusta 1999. i tu funkciju obavljao je do 2004. godine.

Od novembra 2000. obavljao je dužnost ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, a zatim i ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore.

Nakon toga Svilanović je bio narodni poslanik.

Trenutno je angažovan u Paktu za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Mlađan Dinkić (Beograd, 20. decembar 1964.)

Sadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja i predsednik stranke G17 plus. Bio je zadužen za isti resor i u prethodnoj vladi, a bio je ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice, od 3. marta 2004. do oktobra 2006. kada je njegova partija napustila koaliciju.

Na mesto predsednika G17 došao je septembra 2006, kao jedini kandidat za to mesto, posle nesuglasica sa dotadašnjim predsednikom miroljubom Labusom.

Osnivač je i koordinator Grupe 17, od 1997. do 1999. godine, kada je postao izvršni direktor organizacije. Kada je ova NVO prerasla u stranku, Mlađan Dinkić je postao njen potpredsednik, a kasnije i predsednik.

Od 2000. do 2003. bio je guverner Narodne banke Jugoslavije.

Miroljub Labus (Mala Krsna, 28. februar 1947.)

Ekonomista, profesor beogradskog Univerziteta. Bio je potpredsednik Vlade Srbije od 3. marta 2004. do 3. maja 2006. godine, kada je podneo ostavku, zbog, kako je tada rekao, neispunjenih obećanja u vezi sa evropskim integracijama.

Bio je predsednik stranke G17 plus od njenog osnivanja do 13. maja 2006, kada je podneo ostavku.

Čedomir Jovanović (Beograd, 13. april 1971.)

Sadašnji predsednik Liberalno-demokratske partije, poslanik u Skupštini Srbije. Bio je jedan od lidera studentskog protesta 1996-97. Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub, koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.

Studentski politički klub je kolektivno pristupio Demokratskoj stranci 1998. i Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe DOS.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.

Posle stranačkih izbora, izgubio je mesto potpredsednika Demokratske stranke. Pokrenuo je Liberalno-demokratsku frakciju koja je kritikovala rukovodstvo stranke što je rezultiralo njegovim isključenjem iz stranke. Nakon toga je osnovao Liberalno-demokratsku partiju čiji je danas predsednik.

Godine 2008. se kandidovao za predsednika Srbije, a na izborima je bio peti.

Dragoljub Mićunović (Merdare, 14. jul 1930.)

Jedan od osnivača DS-a, trenutni predsednik političkog saveta Demokratske stranke.

1968. jedan od organizatora studentskih demonstracija u Beogradu, zbog čega je i hapšen. Nekoliko godina kasnije, zbog “političke nepodobnosi“, sa još sedam profesora udaljen je sa Filozofskog fakulteta.

1989. godine učestvovao u formiranju DS-a, a sledeće godine izabran je za predsednika Demokratske stranke. Posle prvih višestranačkih izbora, postaje poslanik u Skupštini Srbije.

Sa mesta predsednika DS-a smenjen je 1994. godine, a 1996. formira novu stranku Demokratski centar.

Krajem 1999. Mićunović je jedan od inicijatora ujedinjenja opozicionih stranaka, što će u januaru 2000. dovesti do stvaranja DOS-a.

Kada je DOS došao na vlast Mićunović postaje predsednik Veća građana Skupštine SRJ. Nakon ukidanja SR Jugoslavije, izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.

Novembra 2003. bio je predsednički kandidat DOS-a na neuspelim izborima za predsednika Srbije.

Svoj Demokratski centar kolektivno je vratio u DS.

Vladan Batić (Obrenovac, 27. jul 1949.)

Do ulaska u politiku radio je kao advokat. Osnivač je i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije.

U periodu od 2000. do 2003. bio je ministar pravde Srbije. Godine 2004. kandidovao se za predsednika Srbije.

Nenad Čanak (Pančevo, 2. novembar 1959.)

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i sadašnji poslanik u Skupštini Srbije.

LSV je osnovao 1990. godine. Na parlamentarnim izborima 1997. izabran za poslanika na listi Koalicija Vojvodina.

U periodu od 2000. do 2004. predsednik je Skupštine AP Vojvodine. Bio je poslanik u Veću republika Skupštine SRJ i državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka na poslednje parlamentarne izbor izašla je zajedno sa DS-om i danas je članica vladajuće koalicije u Srbiji.

Dušan Mihajlović (Valjevo, 27. septembar 1948.)

Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije (2001-2004).

Nakon pada Slobodana Miloševića sa vlasti, oktobra 2000. godine, DOS osvaja apsolutnu većinu na izborima, a Dušan Mihajlović stupa na dužnost ministra unutrašnjih poslova.

Na dužnosti ministra bio je do 3.marta 2004. godine, odnosno do formiranja nove Vlade.

Mihajlović se nalazi na čelu firme "Lutra".

Momčilo Perišić (Koštunići, 22. maj 1944.)

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je u avgustu 1993. godine, a na toj dužnosti bio je do novembra 1998.

Kao jedan od lidera DOS-a, u januaru 2001. godine Perišić je izabran za jednog od potpredsednika Vlade koju je predvodio Zoran Đinđić.

U martu 2002. Perišić je uhapšen u jednom motelu na Ibarskoj magistrali pod optužbom za špijunažu.

Marta 2005. godine, nakon što je Haški tribunal podigao optužnicu protiv njega kojom ga tereti za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Perišić se doborovoljno predao Tribubalu.

Suđenje je počelo u oktobru 2008.

Vuk Obradović (Kondželj, 11. april 1947 – Beograd, 13. februar 2008.)

Osnivač i predsednik Socijaldemokratije više od 9 godina, a pre toga general JNA do 1992. godine.

U Đinđićevoj vladi obavljao je funkciju potpredsednika zaduženog za borbu protiv korupcije i krimninala.

Učestvovao je na neuspelim izborima za predsednika Srbije, 21. septembra 1997, na kojima je kao predstavnik Socijaldemokratije osvojio 2,43 odsto glasova.

Učestvovao je i na izborima za predsednika 29. septembra 2002, na kojima je osvojio 0, 72 odsto glaosva.

Nakon kraće bolesti, Vuk Obradović je preminuo 13. februara 2008. u Beogradu.

Rasim Ljajić (Novi Pazar, 28. januar 1964.)

Sadašnji ministar rada i socijalne politike i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije.

Posle petooktobarskih promena, kao predsednik Sandžačke demokratske partije, izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.

Marta 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od jula 2004. zadužen je za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom.

Nedeljnik “Vreme“ proglasio ga je 2004. za ličnost godine.

Jožef Kasa (Subotica, 6. februar 1945.)

Bio je zamenik premijera Srbije u Vladi Zorana Đinđića i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Danas je Kasa počasni član u ovoj stranci.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: