Info

Sreda, 18.11.2009.

14:52

Vukovar - nekažnjivost urbicida

Izvor: B92

Default images

Jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA), teritorijalne odbrane tzv. Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i dobrovoljački odredi iz Srbije, takođe pod komandom JNA, započeli su 25. avgusta 1991. godine opsadu Vukovara koja je trajala 87 dana. Tokom opsade, grad je sistematski i neselektivno granatiran sa kopna, Dunava i iz vazduha.

Poginulo je oko 1.000 civila, ranjeno više od 2.500, dok je oko 5.000 ljudi odvedeno u zatvore i logore u Srbiji. Svi stanovnici Vukovara nesrpske nacionalnosti proterani su nakon pada grada 18. novembra 1991. godine. Srpske snage započele su napad sa 30.000 ljudi, da bi taj broj u nekim trenucima dostizao čak 80.000 vojnika.

Učestvovala je avijacija JNA, rečna mornarica koja je dejstvovala sa Dunava i 11 brigada kopnene vojske, od kojih je 9 bilo oklopno-mehanizovano sa 1.600 tenkova.

Grad je branilo oko 1.800 slabo naoružanih vojnika koji su raspolagali sa svega 26 tenkova. Nakon pada Vukovara izvršen je i masovni zločin, kada je komanda JNA predala teritorijalcima i dobrovoljcima vise od 200 zarobljenika i civila hrvatske nacionalnosti iz vukovarske bolnice. Ovi ljudi ubijeni su na poljoprivrednom dobru Ovčara kraj Vukovara.

Zločin na Ovčari je jedini za koji se sudilo kada je reč o opsadi i padu Vukovara. Pred Haškim sudom osuđena su dva oficira JNA (Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin), dok je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prvostepeno osuđeno 13 ljudi, a pravosnažno jedna osoba.

Ni Tužilaštvo u Hagu, niti Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije nisu podigli optužnice za rušenje Vukovara. U Statutu ICTY regulisano je krivično delo kršenja zakona ili običaja ratovanja koje uključuje i bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom (član 3. Statuta). Za ovo delo, između ostalog, već su osuđeni oficiri JNA Pavle Strugar i Miodrag Jokić zbog bombardovanja Dubrovnika 6. decembra 1991. godine.

Delo je stavljeno na teret i bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću koji je preminuo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, upravo za razaranje Vukovara. U toku je postupak protiv hrvatskih generala Gotovine, Čermaka i Markača za zločine tokom operacije Oluja 1995. godine.

Jedan od zločina je i bezobzirno razaranje gradova, naselja i sela u kojima je živelo srpsko stanovništvo u Severnoj Dalmaciji. Radoslav Brđanin, predsednik Kriznog štaba Autonomne pokrajine Krajina, osuđen je za ovo delo zbog razaranja bošnjačkih i hrvatskih naselja u Bosanskoj Krajini.

Odgovornost civilnog i vojnog vrha Srbije i SFRJ za rušenje Vukovara nikada nije ispitana. U komandnom lancu nalazili su se članovi predsedništva SFRJ, ministar odbrane SFRJ, načelnik i zamenik načelnika Generalštaba JNA, komandant ratnog vazduhoplovstva i njegov zamenik, komandant 1. armijske vojne oblasti, komandant novosadskog korpusa JNA, komandant rečne mornarice i mnogi drugi oficiri. Od 11 komandanata brigada koje su učestvovale u napadu na grad, odgovarao je samo komandant 1. gardijske motorizovane brigade Mile Mrkšić (za zločin u Ovčari, ne i za samo rušenje grada).

Neselektivno bombardovanje Vukovara dovelo je do uništenja tri četvrtine svih objekata u gradu. Uništene su škole, bolnice, crkve, zgrade javnih ustanova, fabrike, srednjovekovni dvorac grofa Eltza, kuća nobelovca Lavoslava Ružičke... Takav stepen razaranja nije zabeležen ni u jednom drugom gradu u bivšoj SFRJ i postao je simbol za divljačko uništavanje gradova u ratu. Nakon Vukovara mnoga druga mesta bila su sistematski rušena i razarana. Da bi se ovakvi zločini u budućnosti sprečili neophodno je da se sudski sankcionišu svi vojni i cilvilni komandanti koji su svesno i namerno odabrali tehniku sravnjivanja Vukovara sa zemljom. Suđenje za razaranje Vukovara poslalo bi poruku da politika urbicida neće biti tolerisana i da će biti tretirana kao ratni zločin i atak na samu civilizaciju. Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prava je adresa sa koje ova poruka mora da ode.

autor je programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 3

Pogledaj komentare

3 Komentari

Možda vas zanima

Politika

Preminuo Dragan Marković Palma

Večeras je u 64. godini, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina.

19:39

22.11.2024.

19 h

Podeli: