Oblačenje istine

Stojim iza svake izgovorene reči u emisiji Insajder, iza svake rečenice i konstrukcije. Tvrdim, dakle, da je reč o goloj istini, koju akteri ove afere, ali i ne samo oni, naknadno “oblače” po svom nahođenju, a u skladu sa dobro poznatim sopstvenim stajlingom.

Rekao sam, u najkraćem, da su u objavljivanju lažnog, kako se ispostavilo, spiska od 362 policajca koje je tražio Hag posredovali “jedan poznati beogradski novinar-kolumnista, jedan advokat i jedan novinar” i da je objavljivanje tog famoznog listinga uzdrmalo Vladu Srbije, uzrokovalo gašenje Reportera i ubrzalo prirodni kraj vlasnika tog nedeljnika.

Petar Luković, u svom egzotičnom nastupu, ne poriče umešanost, ali kaže da je samo proveravao autentičnost dokumenta, što, by the way, implicira neposrednu umešanost i uz tvrdnju da on nije “tajni agent Ace Tomića”, ocenjuje kako je “cela intencija da se LDP dovede u vezu sa objavljivanjem teksta nakon koga je izbila pobuna Crvenih beretki”!

Ja, definitivno, ne znam ko je bio, a ko je danas, na spisku Ace Tomića, ali pouzdano znam da Luković pre pet godina nije bio član LDP-a: manje zbog toga što je već bio u zagrljaju lustriranog ružičastog julovca, više zbog činjenice da LDP tada nije postojao! Na stranu činjenica da je “pobuna Crvenih beretki”, u trenutku kad je spisak objavljen, već bila završena!

Đorđe Mamula, koga je, kao i Jovicu Krtinića, Luković imenovao kao aktere podvale, nije se prepoznao “u rečima na sajtu”, porekao je umešanost DSS-a i  zamerio B92 da “pokušava da oblikuje javno mnjenje”, dok je Krtinić, u nebuloznoj kolumni u Kuriru, nijednim slovom se ne dotičući svoje zamešetaljske uloge, pa, čak, ni autorskog teksta koji je pratio objavljivanje spiska, celu priču prebacio na teren kojim dominira anonimni doprinos profesiji moje malenkosti uz poruku da se “otreznim”!

“Otreznio” me, ničim izazvani, tabloid Press. Najpre je, Dragan Vučićević, vagabund žute štampe, moju istoriju bolesti učinio dostupnom javnosti, da bi sutradan, pod naslovom “Insajderske laži Slaviše Lekića” objavili kako su “uhvatili Lekića u nekoliko flagrantnih laži”: “(Lekić) namerno obmanjuje javnost kada tvrdi da je taj spisak u novinama izazvao pobunu Crvenih beretki”, tvrde u Press-u uz dodatak kako ta individua, tj. ja, “lažem kada tvrdim da u to vreme nisam bio urednik Reportera”!

Nikad, nigde, pa ni u Insajderu, nisam rekao da je taj spisak izazvao pobunu, ona je okočana tri dana pre toga i laž je da sam “u to vreme” bio urednik Reportera: tri nedelje pre objavljivanja spiska, upravo zbog spiska, dao sam ostavku na funkciju gl. i odg. urednika i NAPUSTIO redakciju.

Znam da je očevidne istine najteže utuviti u glavu, ali dovoljno je pogledati snimak spornog Insajdera ili izvršiti uvid u impresum još spornijeg broja Reportera!

Elem, tako to biva kad ja nisam u sukobu sa istinom, a oni jesu u ljubavi sa laži!

To što se ta transakcija između istine i laži, a na štetu istine, lomi preko mojih leđa, manje je bolno od činjenice da se do danas nisu javno oglasili ni esnaf ni oni koji impulsima mere poruke podrške.

Nemam nameru da im dalje odgovaram!

Čini mi se da je ovo kraj jednog suptilnog neprijateljstva!

Ostaju ulica i njihov način borbe!