Tranzicija u Srbiji pred kolapsom?

Privatizacija kao deo tranzicije je prošle godine zaustavljena, a Srbija se nalazi na ivici kolapsa, jer nema investicija.
Ključni problem je, što monopolistickim javnim preduzećima upravljaju stranke koje su protiv privatizacije "jer ne žele da iz svojih džepova izbiju velike pare i moć". Velike subvencije se ne mogu saseći dok se firme ne privatizuju, a reforme se ne mogu sprovoditi na dobrovoljnom principu. Zbog svega što nije urađeno, tranzicioni gubitnici su postali dobitnici, a jedan od uslova da Srbija stane na zelenu granu da pokrene privatna preduzeća.

Ljudi su to prosli i savet je dobronameran. Nema socijalne drzave u kojoj je budzet bankrot, u koj je jedan penzioner na jednog zaposlenog koji u proseku prima 200 eura! Da bi dobili posao, ili ostali na nekom mestu u nekom preduzecu (nema OOUR I ZURa) ono mora da ima svoj interes i ekonomsku mogucnost da postoji, posluje i zaradjuje. U Srbiji je sve zaustavljeno, nema privatizacije, ono malo privatizovanog se razvlaci po sudovima, radnici se boje otpustanja, lemaju direktore...nema proizvodnje, nema zelje za napretkom, znaci nema ni zaposlenja. A to sto ce zapadne cike nevaljale da nas popljackaju i ponize kapitalizmom je neverovatno smesno. Kakva vam je druga mogucnost, gde je onda izlaz za zaboga tako posebnu SRbiju i njene radnike? Neko mora da investira da bi nesto pokrenuo da bi neko imao posao i platu od koje ce da zivi. I zasto su bolji ovi sto su se nadrpali para , naprimer Beko koji je posle silnog muljanja postao vlasnik Knjaza Milosa, pa Rapida i ko zna jos cega? Miskovic, Karic,Tomici, Bojici? Nacionalpatriotizam ili totalna nemoc pred logikom? Pa meni je draze da me "iskoristava" strana kompanija koja dolazi ne kao srpska sveta sila, nego za cist racun duga ljubav. On ima interes mi imamo interes, i tako se krece!Dosta vise sa bajkama, probudite se, ne postoji treca mogucnost, N E M A!

Super. Dosli nam Poljak i Madjar da nam saopste da je za uspeh "tranzicije" potrebno da se otpusti jos sitnicavih tridesetak procenata. Sa druge strane cujemo da nece da se ulaze u Srbiju jer imamo velike plate?? Cudna je ta tranzicija, znaci treba da smanjimo plate na 100 eura mesecno, da radimo isto ko malo zapadnije ali za 1000 eura i da usput otpustimo valjda sve ove starije od 50, da svedemo odnos na 40% zaposlenih i 60% nezaposlenih i da kazemo da idemo dobrim putem napred. A dotle cemo, jeli, gledati "sposobne" tajkuncice, koji nas napravise inace siromasnima, kako sire svoje imperije i preuzimaju sve sto vredi dok se mi glodjemo da bi radili za njih i 100 eura mesecno. Pa ja sam mislio kada sam ucestvovao devetog marta, 96/97 u setnjama, kada sam dobijao pendreke po glavi da se borim da nas bude vise zaposlenih, da nam budu vece plate, da lopovi odgovaraju kad ono cvrc. Bice manje zaposlenih, bice manje plate a lopovi sto ojadise ovaj narod ce biti nase nove gazde. Neka hvala.

ma da, najbolje otpustiti sve.....onda ce troskovi tranzicije bit najmanji

Evo sve zurim da investiram u Srbiju. Jer u Srbiji je pogodno tlo za investicije, kriminalci uzivaju sve privilegije, znaci da je Srbija slobodna zemlja. Cekajte me u Srbiji, docicu malo sutra da ulazem u vasu baru punu krokodila.

Bilo bi vise zaposlenih kada bi se firme koje vec postoje pustile da rade, kada bi se gledalo da im se pomogne smanjenjem troskova poslovanja i smanjenjem administracije kako bi bile konkurentne i na domacem i na stranom trzistu.

Ne moze se ova plajcka naroda zavrsiti tek tako. Bice ovde gore nego u Rumuniji sto je bilo u Rumuniji za vreme pada Causeskog.

Neko bi trebalo da objasni Srbima da siromah moze da se obogati samo ako stegne kais. Levicarska politika uzima od produktivnih i deli neproduktivnima. Levicarska politika se primenjuje u Evropi, ali je skupa. Za to nemamo para. Desnicarska politika pusti bogate da se i dalje bogate a neproduktivne ostavi da crknu. Desnicarska politika je dobra za ekonomiju. Desnicarska politika ima da se primenjuje jer nemamo para za nesto drugo. Kada se zemlja obogati, za par decenija, nasi ce unuci moci opet da vode levicarsku politiku. Ili to, ili opet diktatura proleterijata kao posle drugog svetskog rata. Moze i to ako vise volite.

Ma da sta ce nama neki tamo Poljak i madjar da pricaju kad mi sve znamo najbolje.

Da nam zivi zivi rad!

Mi smo kao naivcine koje bi da samoupravljaju a trebalo bi da penzionere pustimo da pomru od gladi, mlade proteramo u svet a oni izmedu 25 i 45 godina da rade za 100 evra mesecno a da imaju troskove od 300 evra i da se to zove realna ekonomija.

Kad Poljak tako dobro zna sve o tranziciji, zašto onda Adam Mihnjik kaže da su Poljaci očajni posle 15 godina od kako putuju tranzicionim putem!?

Josh sledecih 10 godina ce nam biti ovako: "I radim kao crv, u hodniku crnom ko smrt, i boli i boli i boli i boli, kao sunce u oci kao saka na vratu"(Milan M. i Rex)...a posle toga dolazi svetlo prijatelji moji. Mi smo tek na pocetku tog hodnika u koji smo upali '89-te, strpljivo i izaci cemo iz njega. Ili mozda ipak hocemo da ostanemu turski pasaluk?

Kao narod i drzava jos nismo "tresnuli" o dno. Dok drzava ima budzet koji trosi nadgradnja a nema bazu koja bi taj budzet punila,mi cemo padati sve nize.Posto bazu nemamo ili je veoma slabasna a korisnika budzeta ogroman broj i sva ih je vise, onda sledi jedino moguce. Baza ce slabiti do trenutka kada nece moci nista da "upumpa" u budzet.Tada ce budzet biti prazan i nadgradnja ce poceti da se urusava. Tek tada cemo dotaci dno. Na zalost, pokretanje sa dna u takvoj situaciji nije bas lako. U danasnjoj konstelaciji odnosa snaga, cena ce biti ogromna. Drugim recima. Ako hocemo sa dna to ce moci samo pod uslovima koje diktiraju drugi a mi ih moramo prihvatiti jer drugog izbora nema. Razmislite sta to onda znaci.Nije tesko shvatiti.

U Poljskoj se sada voze novi automobili po novim auto-putevima, Poljska roba se prodaje u celom svetu, zemlja im je puna fabrika koje rade i uspesno posluju (ZATO STO SU PRE 15 GODINA OTPUSTALI VISAK ZAPOSLENIH I ZATVARALI NELIKVIDNE FABRIKE).
Ovaj bivsi ministar finansija Madjarske je u 10 sekundi rekao nesto za sta ce nama trebati jos 10 godina da shvatimo da prosto mora da se uradi. Na kraju cemo to i uraditi, kad nam drzavni cilj bude da stignemo Pakistan u ekonomskom, politickom, kulturnom i naucnom razvoju.

Ovime je sve receno: "Srbija je pre tranzicije bila veoma razvijena zemlja, sada je siromašna i ljudi imaju nostalgiju za tim vremenima.". Nije to nikakva nostalgija, vec zelja da se zivi normalno, kao sto se nekada zivelo. I to jeste dobar cilj, a ovo sto se Srbima na silu natura je lose i vodi u propast. Potpuno je pogesno da Srbija idu u nekavu tranziciju. Zasto bi mi "tranzirali" iz boljeg u losije. Treba da bude obrnuto, zapad treba da "tranzira" iz losijeg u bolje. U socijalizmu se radi da bi se zivelo, a u kapitalizmu se zivi da bi se radilo. Zivot u socijalizmu je zivot dostojan coveka, a zivot u kapitalizmu je zivot zivot dostojan roba. Nasilno uvodjenje zapadne religije u Srbiju (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija) je ono sto je unistilo Srbiju. Kapitalisticki sistem je robovlasnicki sistem. Gomile i gomile robova u strahu od smrti od gladi rade kao konji da bi se manjina kriminalaca (mislim, pre svega, na kapitaliste, vlasnike i suvlasnike korporacija, na zapadu, koji su najveci kriminalci) jos vise i vise i vise i vise bogatila (Noam Comski: "Bogatasi hoce samo jedno - sve."). Ono sto treba Srbiji je korigovan socijalistcki ekonomski sistem i svetosavlje kao ideologija. Srbiji ne treba jednoumlje, Srbiji treba jedna volja. A jedna volja je u istorijskim i tradicionalnim vrednostima svetosavlja. Ono sto, takodje, treba Srbiji je borba protiv zapadne propagande. Srbija je izgubila rat putem televizije (informativnih emisija i filmova). Veoma mali broj ljudi ce reci narodu u Srbiji kako se zaista zivi na zapadu. Na zapadu se zivi lose. Obican narod grca i pati i cuti jer je zapadni sistem represivan i malo njih sme da podigne glas protiv zapadnih vladara. Danas, bitka se dobija putem televizije. Narodu se prikazuju serije i filmovi o nacinu zivota, koji u realnosti ne postoji i koji je negativan, jer se svodi na zadovoljavanje tela, sto nije cilj ljudskog zivota. Srbija treba da ustane i da se bori protiv nasilnog uvodjenja zapadne religije (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija). Ko hoce da zivi po principima zapadne religije, evo mu zapada, pa nek ide. Ja sam otisao i video sam sta je zapad i vraticu se u svoju otadzbinu. Zivot je vredan borbe za slobodnu i zdravu Srbiju.

Pritisak velikih mocnih kompanija, je nepodnosljiv. Mnogi ce lagano umreti od gladi ponizeni i nezaposleni, to je ljunska cena tranzicije, i koga je briga za to. Mali broj ce se obogatiti, taj problem postoji u celoj istocnoj Evropi ali i u Nemackoj, oni su sad i pokrenuli to pitanje, ali ce verovatno samo na tome i ostati.Drzava je prinudjena da zrtvuje ljude za saku dodlara, to je tranzicija i niko toga nije postedjen.

Cena tranzicije je krvava. Kapitalizam je sve, samo nije human. U zizi je novac a ne ljudi. Mi smo se zarazili zapadnim bajkama i mislimo da je jedini izlaz da sto brze uvededemo sve tekovine kapitalizma u nase drustvo. Zabluda o boljem zivotu je ogromna. Ljudi u demokratijama zapadnog tipa rade mnogo i ne zaradjuju basnoslovno. Na radnom mestu nema demokratskih pregovora. Menadzer i profit su jedini sa pravom glasa. Vec desetak godina zivim u Americi i mogu reci da svakodnevno vidjam po ulici ljude koji idu i pricaju sami sa sobom. Stres je ogroman. Danas radis, sutra si bez posla. Gubitak radnog mesta ne zavisi od kvaliteta rada koji je ostvaren od strane otpustenog. Nasi ljudi su skloni preuvelicavanju i fantazijama, pa kad dodju iz belog sveta pricaju bajke. Stvarnost je, cesto nesto sasvim drugo.
Hteli smo kapitalizam. Sad cemo da kusamo i da se zagrcnemo. Iskali smo, eto nam ga.

I ja se uskoro vracam iz USA za Srbiju, ali posto sam pre toga ipak radila 5 godina u Nemackoj moram da podvucem da je nacin zivota u Nemackoj neuopredivo humaniji nego u USA. Preporucujem Srbiji da se ugleda na Nemacku SPD, oni znaju sve te probleme zbog ujedinjenja sa DDR, iako nazalost gube moc. Ja sam posle 20 godina na Beogradskom univerzitetu kao visi naucni saradnik otpustena jer sam bila u Nemckoj na postdoc specijalizaciji u vreme Djindjiceve vlade.Od tada sam nezaposleni slobodni naucnik bez stalnog boravka ili radne dozvole, na privremenim poslovima (temporary research fellow).Radim eto i danas u nedelju da ne bi dobila momnetalni otkaz.To je kapitalizam, ljudi u Srbiji pojima nemaju, totalno su sludjeni.

Cudni su mi nesta ti ekonomisti koji kazu da je kljuc uspjeha tranzicije u stranim ulaganjima. Pogresno je porediti se sa Poljskom koja je pretrpila "bang-bang" tranziciju koja nema smisla ali koja je ipak uspjela voljom FMI-a i svjetske banke kao i zapadnih zemalja koje su investirale samo da bi metoda uspijela. Znaci, Poljska je bila eksperiment kao sto je bila i za vrijeme komunizma gdje su Sovjeti testirali ekonomske reforme.
Kao sto neko prije mene rece, da bi stranci kao i imigracija investirali u Srbiji, mora postojati sigurnost za te investicije. Mora postojati pravna drzava prije svega, jasni odnosi, banke i druge finansijske institucije moraju normalno da funkcionisu.
Normalno je da ce tranzicija da boli. U stvari, vec skoro 15 godina je narod u Srbiji u teskoj situaciji znaci da nece biti tesko napraviti jos jedan korak koji ce biti bolan. Velika preduzeca iz proslog doba nemaju nazalost buducnost sa tolikim brojem zaposlenih. Firme moraju pratiti produktivnost a to znaci smanjiti broj zaposlenih. Naravno, ti ljudi koji izgube posao moraju se zbrinuti a za to treba novaca i sredstava.
Jednostavno, Srbija mora preci iz jednog rezima u drugi. Do sada je drustveni rezim bio ogroman i sada se mora osnovati privatni sektor. Tu je kljuc uspijeha. Tih 30 % koji izgube posao moraju naci posao u drugom sektoru i taj sektor mora biti privatni. E sada je pitanje kako osposobiti taj privatni sektor. Jedan dio mora doci od stranih investicija, tj. u domenima u kojim Srbija ima relativnu prednost u odnosu da konkurenciju. Medjutim to je manji dio privatnog sektora. Veci dio mora doci iz Srbije. Ljudi moraju ulagati novac i pokrenuti taj biznis. To je posebno vazno kada nemaju drugu opciju jer drzavni sektor je sve manji i manji.

Izgleda da je tranziciju od kapitalizma ka socijalizmu bilo lakse podnositi od ove.

pa upravo zato sto su prosli kroz to isto pa hoce ljudi da daju savet. znate, ima sasvim dobronamernih ljudi koji vam ne misle zlo ako vam kazu svoje misljenje. i potpuno su u pravu. shvatite ljudi da treba sad tek poceti otplacivati sve ono sto su nam zakuvali ovih poslednjih 15 godina. kakve plate od 1000 evra, ne sanjajte nemoguce.

Za ozbiljnu tranziciju potrebna su čvrsta pravila. U svetu svakoga dana biva otpusteno milion radnika, pa? Ko je sposoban i radan, nece mu biti problem - ko nije zavrsice lepo kopajuci po kontejnerima i tako i treba! Prosto pravilo prirode primenjeno na civilizaciju, jer hteli mi to ili ne - i mi smo deo te iste prirode i ta ista pravila vaze i za ljude. Koliko samo neprofitabilnih preduzeca biva ugaseno svakog dana? Jednostavno ono sto nije profitabilno se gasi, a oni koji su tu nisu snasli - pa ne pocinje i ne zavrsava se svet sa njima. Ako oni nisu svesni svoje situacije nije im niko kriv - u normalnom svetu vecina "fiktivnih" radnika bi davno sama napustila fabriku i nasla posao negde drugde. Ali ne ovde - ovde vazno da drzava baca pare u te "drustvene" rupe bez dna, samo da bi odrzala nekakav socijalni mir? E ja necu moje pare da idu onome kome se posao sastoji od 20 pauza za kafu!

U celom zapadnom svetu je recesija i kriza. Srbiji ne trebaju ovakve tranzicije, Srbiji su potrebni domaci brendovi i ulaganje u njih. Srbiji ne trebaju silne banke koje uglavnom dolaze ne bi izvukli ljudima pare iz slamarica i jednostavnim racunom ih dali drugima korz kredite. Srbiji treba dobar program malog preduzetnistva gde ce ljudi ulagati svoj novac zasopstveni biznis. Poznato je da imamo potencijala za malo preduzednistvo a da imamo jako lose iskustvo sa velikim preduzetnicima koji u stvari to i nisu nego su po pravilu tajkuni koji koriste sva moguca sredstva ne bi se na brzinu obogatili. Muvanjem sa politickim establismentom uzimaju velika preduzeca sa namerom da ih kasnije dobro preprodaju zapadnim kompanijama.

E pa dugo sam razmisljao koja ce to ekonomska teorija izvesti nasu privredu na pravi put, a sve vreme zaboravljam na Svetosavlje. Zatvaramo lepo banke i fabrike, pa motike u ruke da okopavamo oko manastira.
Inace, ono sto smo ziveli za vreme Tite, to zaboravite slobodno. To su nas kljukali parama koje u zivotu nismo zaradili, pa ako budemo malo slusali sta nam kazu kao sto je, neverovatno jel, on slusao, mozda se i ogrebemo za nesto ponovo. Ali sigurno ne onoliko. Jednom je neko rekao da male zemlje imaju samo spoljnu politiku, a velike samo unutrasnju.
Inace, ne mogu da verujem da neko moze da misli da je Srbija ta zemlja gde ce se resavati sudbina kapitalizma.

Privatizacija je fundament reformi. Javna potrošnja mora da se smanji kao i predimenzionirani javni sektor. Ako se to ne učini, postoji opasnost da oni neefikasna drzavna preduzeca podriju makroekonomsku stabilnost. Preduzeća koja su se u uspesnim tranzicionim ekonomijama odupirala privatizaciji su bankrotirala. Što se više čeka na privatizaciju, manja je cena firmi, kao i efekti privatizacije. Uspešnija su preduzeća gde je investiran inostrani kapital od firmi gde je angažovan novac zaposlenih.

Privatizacija javnih preduzeća u Srbiji je spora, a njihove zarade su previsoke obzirom da su im proizvodni rezultati veoma slabi. Subvencije koje se daju monopolistickim preduzecima predstavljaju kamen oko vrata celom drustvu i nemaju apsolutno nikakve pozitivne efekte, jer je njihova produktivnost iz godine u godinu sve losija.

Tranzicija nije nicija izmisljotina nego ekonomska nuznost i tu nema pogadjanja.Nas problem je sto ne zelimo da prihvatimo realnost.Realnost se moze prihvatiri organizovano i uredjeno a moze i divlje,u haosu.Ono sto je sigurno ne moze se izbeci.Ali mi nismo dorasli da teske stvari resavamo organizovano i time smanjimo stetu koja je izvesna.Mi odbijamo da priznamo realnost jer smo kao drustvo infantilni i ponasamo se kao nerazumna deca.To smo nebrojano puta do sada pokazali.Da je tranzicija pocela kod nas kada i kod Madjara i Poljaka ne bi smo morali sada nikoga da otpustimo.Ali mi smo tada pravili mitinge istine na Uscu i Gazimestanu.

Grabežljiva i nesposobna vlast uvek projektuje sebe do poslednjeg izvršnog mehanizma u državi. Zbog toga nam, sve ove godine, ide ovako kako nam ide.Ali nesposobni imaju u kičmenoj moždini definiciju opstanka, pa se međusobno udružuju i grčevito brane zapsednuti prostor. Spremni su i savez sa đavolom, Bože mi optosti, samo da opstanu na pozicijama koje su sticajem istorijskih okolnist zaposeli.

Vidim, ogorcenost i zabluda. Razumem. Ali moram vam reci, ne svidja vam se kapitalizam, radnici cu robovi, i sve te druge mane - ali idite u Nemacku, ili jos bolje u SAD, primer surovog kapitalizma gde se radi od jutra do sutra, i napravite anketu koji procenat ljudi masta o napustanju SAD-a, i uporedite sa procentom koji masta da napusti Srbiju.
Pa posle mi sirite neku komunisticku demagogiju o zivotu u utopiji.
Ovo su vam pravila kapitalizma:
1. Ko nece da radi ne mora, i niko ga ne moze naterati. To sta ce ta osoba bez posla i zarade, to je stvar licnog izbora (kao i to gde ce se raditi, sta i za kolike pare).
2. Jedini nacin da jedna firma postoji jeste da pravi dovoljno profita od kojeg ce biti u sanju da isplati pristojnu platu svim zaposlenima, da plati sve svoje racune i dugove, i da joj pretekne nesto da bi se ulozilo u firmin razvoj.
I to je to.
Volim i ja price o socijalnoj pravdi i duhovnom razvitku, ali niti kompanije mogu poslovati na bilo koji drugi nacin, niti ljudi mogu da ne rade i da ocekuju da ce neko drugi da im obezbedi ugodan zivot.

eh, ne verujem da iko od nas ne poznaje bar jednu osobu koja presedi svoj radni dan kafenisuci i telefonirajuci. i sigurna sam da sigurno znate bar nekog ko ima duge pauze i ko kasni na posao. e takve stvari moraju da propadnu i sto pre to bolje.

1) Netacno je da je privatizacija kljuc ekonomskog razvoja. Kljuc ekonomskog razvoja je u ujedinjenju naroda oko jedne volje da se odbrani otadzbina od manijakalnih vlasnika i suvlasnika korporacija i banaka sa zapada. Gotovo svaki proizvod iz doba poznog socijalizma u SFRJ je neuporedivo bolji od proizvoda iste vrste sa zapada, osim automobila, ali besmisleno je praviti, recimo, sve brze i brze automobile, kad se brzina na putevima ogranicava, a uz to, bilo bi dobro da se zivot malo i uspori.

2) Netacna je i zlonamerna prica o stranim investitorima u Srbiju. Prvo, kapitalista nikada, ali nikada, ne investira u drugoga, on uvek investira samo i iskljucivo u sebe i, pri tome, gleda da ima sto manje troskove. Zato mu treba Srbija, kao i druge zemlje Istrocne Evrope, gde su ljudi i zene jos uvek, koliko toliko zdravi i radno i reproduktivno sposobni i - indoktrinirani zapadnim lazima o holivudskom nacinu zivota.

3) Ne prisiljava zapad Srbiju da menja svoje zakone, zato sto zeli dobro Srbiji, vec iskljucivo zato da bi joj naneo stetu. Bugarska je pre mesec, dva donela zakon da se moze prodavati i zemlja strancima. Srbija se prisiljava da promeni svoje zakonodavstvo, zato da bi bogati zapadnjaci mogli da kupe sve sto je vredno u njoj (ujkljucujuci i ljude) i da Srbija, pri tome, bude u Evropskoj Uniji, jer ako bi, recimo, na izborima pobedila neka oslobodilacka stranka, koja bi nacionalizovala to sto su bogati zapadnjaci kupili u Srbiji zahvaljujuci tome sto su silom naterali Srbe da promene svoje zakonodavstvo (oni to zovu prilagodjavanje), onda bi Evropska Unija imala pravo da vojno intervenise i da "zastiti" privatnu imovinu bogatih zapadnjaka.

4) Kako vreme odmice, sve vise uvidjam sta znaci jedinstvo u borbi za opstanak nacije. Jedna volja je spas za Srbiju. Zapadna religija (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija) izazivaju sve sto je lose - pljacku, sebicluk, izopacenost, ratove... Evo jednostavnog nacina kako se premoscuje nedostatak novca za, recimo, igradnju, deonice puta - moba (radna akcija). A to se moze postici samo ujedinjenjem naroda za borbu protiv nasilnog uterivanja zapadne religije u Srbiju.

Vrlo precizna i jednako bolna dijagnoza. Sve to odavno znamo kao sto znamo da nismo raskinuli sa propalim ekonomskim konceptom real-socijalizma, jer niko ne zeli da plati kratkorocnu ali tesku cenu za naglovitu ali ipak bolju buducnost.

Ljudi su samo rekli sta Srbiju ceka - pre ili kasnije!!! A sto pre to bolje - inace sto se ulaganja tice - smanjite porez na ispod 15%, smanjite birokraciju, jace protiv korupcije, napravite nezavisno sudstvo i recite zbogom mafijskom folkloru, nacionalizmu i Titovom i Slobino socijalizmu i naravno motiku u ruke - e tek onda se mozete nadati investicijama i vecim platama. Do tada - Rumunija ce za Srbiju biti veliki zapad!!!

Ovo je rat koji Srbi moraju da vode bez protivnika.

Resimo se Haskih optuzenika,mafijasa i uclanimo se u Nato i eto brzeg boljitka naravno kada bi se i Radikali izjasnili kao Everopska stranka a Demokratske stranke prestale da se gloze i Crkva prestala da prica kako treba da zivimo kao u Srednjem veku kao da oni znaju koliko su ljudi zaista bili moralni u tom vremenu eto nam posla, plata pa i morala.

Pretpostavljam da ce Vlada Srbije, po ugledu na dobrovoljne predaje Haskom tribunalu, insistirati na dobrovoljnim otkazima od strane zaposlenih, samo da ne bi ona bila ta koja daje otkaze (kao sto nije ona izrucivala, nego se ljudi dobrovoljnio predavali), dakle, recimo, dobrovoljni otkazi po principu: "Daj otkaz, inace..." ...Da ne nagadjam naglas sta "inace"...
Nek' prica ko sta hoce, al' bio jednom jedan sto bi sve to radio mnogo efikasnije i bez kukavicke demagogije, al' tog smo poslali u Aleju velikana...

Pre nego sto je G.din Bokros doprineo uspesnoj tranziciji u Madjarskoj,(ministar finansija) Hrvatskoj i Poljskoj (savetnik vlade), u Srbiji je bila izvedena jedina uspesna i bezbolna tranzicija u istoriji ove zemlje - a covek koji ju je sproveo - Ante Markovic, dobio je zauzvrat - shipak.
Sada je ekonomija Srbije u gangrenoznom stanju, a jos uvek ima onih koji mastaju o nekom nebeskom spasenju.
U medjuvremenu drzava nema novca za rekonstrukciju ali ima za cetnicke penzije i heppeninge. Ocigledno neko ovde brka prioritete.

Srbiji su svakako potrebne investicije i vladavina prava i smanjenje korupcije i denacionalizacija i privatizacija ali najvise od svega promena odnosa gradjana Srbije prema svojoj zemlji i sudbini. Svi bi hteli da budu tajkuni i da setaju pevaljke, to tako ne ide. Masa ljudi prodaje imanja i odlazi sa sela, sada vise nego ikada u potrazi za necim u gradu, narocito Beogradu. Nisu razumeli da je Beograd surov i da ce da glodju cigle uskoro jer nece biti posla za sve. Resenje naseg problema je podrska povrataka na selo jer Srbija je poljoprivredna zemlja! Treba da razumemo da imamo jednu od najlepsih zemalja na svetu i to treba da koristimo i cuvamo: organska hrana, seoski turizam, banjski turizam(spa)...Sto se Poljaka tice ne zive oni uopste tako dobro kao sto se misli, veliki broj visokoobrazovanih odlazi da radi u Italiju drugorazredne poslove.Treba da se drzimo sebe jer nigde nije lepo kao kod kuce!

E pa dugo sam razmisljao koja ce to ekonomska teorija izvesti nasu privredu na pravi put, a sve vreme zaboravljam na Svetosavlje. Zatvaramo lepo banke i fabrike, pa motike u ruke da okopavamo oko manastira.
Inace, ono sto smo ziveli za vreme Tite, to zaboravite slobodno. To su nas kljukali parama koje u zivotu nismo zaradili, pa ako budemo malo slusali sta nam kazu kao sto je, neverovatno jel, on slusao, mozda se i ogrebemo za nesto ponovo. Ali sigurno ne onoliko. Jednom je neko rekao da male zemlje imaju samo spoljnu politiku, a velike samo unutrasnju.
Inace, ne mogu da verujem da neko moze da misli da je Srbija ta zemlja gde ce se resavati sudbina kapitalizma.

Super. Dosli nam Poljak i Madjar da nam saopste da je za uspeh "tranzicije" potrebno da se otpusti jos sitnicavih tridesetak procenata. Sa druge strane cujemo da nece da se ulaze u Srbiju jer imamo velike plate?? Cudna je ta tranzicija, znaci treba da smanjimo plate na 100 eura mesecno, da radimo isto ko malo zapadnije ali za 1000 eura i da usput otpustimo valjda sve ove starije od 50, da svedemo odnos na 40% zaposlenih i 60% nezaposlenih i da kazemo da idemo dobrim putem napred. A dotle cemo, jeli, gledati "sposobne" tajkuncice, koji nas napravise inace siromasnima, kako sire svoje imperije i preuzimaju sve sto vredi dok se mi glodjemo da bi radili za njih i 100 eura mesecno. Pa ja sam mislio kada sam ucestvovao devetog marta, 96/97 u setnjama, kada sam dobijao pendreke po glavi da se borim da nas bude vise zaposlenih, da nam budu vece plate, da lopovi odgovaraju kad ono cvrc. Bice manje zaposlenih, bice manje plate a lopovi sto ojadise ovaj narod ce biti nase nove gazde. Neka hvala.

ma da, najbolje otpustiti sve.....onda ce troskovi tranzicije bit najmanji

Evo sve zurim da investiram u Srbiju. Jer u Srbiji je pogodno tlo za investicije, kriminalci uzivaju sve privilegije, znaci da je Srbija slobodna zemlja. Cekajte me u Srbiji, docicu malo sutra da ulazem u vasu baru punu krokodila.

Bilo bi vise zaposlenih kada bi se firme koje vec postoje pustile da rade, kada bi se gledalo da im se pomogne smanjenjem troskova poslovanja i smanjenjem administracije kako bi bile konkurentne i na domacem i na stranom trzistu.

Ne moze se ova plajcka naroda zavrsiti tek tako. Bice ovde gore nego u Rumuniji sto je bilo u Rumuniji za vreme pada Causeskog.

Neko bi trebalo da objasni Srbima da siromah moze da se obogati samo ako stegne kais. Levicarska politika uzima od produktivnih i deli neproduktivnima. Levicarska politika se primenjuje u Evropi, ali je skupa. Za to nemamo para. Desnicarska politika pusti bogate da se i dalje bogate a neproduktivne ostavi da crknu. Desnicarska politika je dobra za ekonomiju. Desnicarska politika ima da se primenjuje jer nemamo para za nesto drugo. Kada se zemlja obogati, za par decenija, nasi ce unuci moci opet da vode levicarsku politiku. Ili to, ili opet diktatura proleterijata kao posle drugog svetskog rata. Moze i to ako vise volite.

Ma da sta ce nama neki tamo Poljak i madjar da pricaju kad mi sve znamo najbolje.

Da nam zivi zivi rad!

Mi smo kao naivcine koje bi da samoupravljaju a trebalo bi da penzionere pustimo da pomru od gladi, mlade proteramo u svet a oni izmedu 25 i 45 godina da rade za 100 evra mesecno a da imaju troskove od 300 evra i da se to zove realna ekonomija.

Kad Poljak tako dobro zna sve o tranziciji, zašto onda Adam Mihnjik kaže da su Poljaci očajni posle 15 godina od kako putuju tranzicionim putem!?

Josh sledecih 10 godina ce nam biti ovako: "I radim kao crv, u hodniku crnom ko smrt, i boli i boli i boli i boli, kao sunce u oci kao saka na vratu"(Milan M. i Rex)...a posle toga dolazi svetlo prijatelji moji. Mi smo tek na pocetku tog hodnika u koji smo upali '89-te, strpljivo i izaci cemo iz njega. Ili mozda ipak hocemo da ostanemu turski pasaluk?

Kao narod i drzava jos nismo "tresnuli" o dno. Dok drzava ima budzet koji trosi nadgradnja a nema bazu koja bi taj budzet punila,mi cemo padati sve nize.Posto bazu nemamo ili je veoma slabasna a korisnika budzeta ogroman broj i sva ih je vise, onda sledi jedino moguce. Baza ce slabiti do trenutka kada nece moci nista da "upumpa" u budzet.Tada ce budzet biti prazan i nadgradnja ce poceti da se urusava. Tek tada cemo dotaci dno. Na zalost, pokretanje sa dna u takvoj situaciji nije bas lako. U danasnjoj konstelaciji odnosa snaga, cena ce biti ogromna. Drugim recima. Ako hocemo sa dna to ce moci samo pod uslovima koje diktiraju drugi a mi ih moramo prihvatiti jer drugog izbora nema. Razmislite sta to onda znaci.Nije tesko shvatiti.

U Poljskoj se sada voze novi automobili po novim auto-putevima, Poljska roba se prodaje u celom svetu, zemlja im je puna fabrika koje rade i uspesno posluju (ZATO STO SU PRE 15 GODINA OTPUSTALI VISAK ZAPOSLENIH I ZATVARALI NELIKVIDNE FABRIKE).
Ovaj bivsi ministar finansija Madjarske je u 10 sekundi rekao nesto za sta ce nama trebati jos 10 godina da shvatimo da prosto mora da se uradi. Na kraju cemo to i uraditi, kad nam drzavni cilj bude da stignemo Pakistan u ekonomskom, politickom, kulturnom i naucnom razvoju.

Ovime je sve receno: "Srbija je pre tranzicije bila veoma razvijena zemlja, sada je siromašna i ljudi imaju nostalgiju za tim vremenima.". Nije to nikakva nostalgija, vec zelja da se zivi normalno, kao sto se nekada zivelo. I to jeste dobar cilj, a ovo sto se Srbima na silu natura je lose i vodi u propast. Potpuno je pogesno da Srbija idu u nekavu tranziciju. Zasto bi mi "tranzirali" iz boljeg u losije. Treba da bude obrnuto, zapad treba da "tranzira" iz losijeg u bolje. U socijalizmu se radi da bi se zivelo, a u kapitalizmu se zivi da bi se radilo. Zivot u socijalizmu je zivot dostojan coveka, a zivot u kapitalizmu je zivot zivot dostojan roba. Nasilno uvodjenje zapadne religije u Srbiju (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija) je ono sto je unistilo Srbiju. Kapitalisticki sistem je robovlasnicki sistem. Gomile i gomile robova u strahu od smrti od gladi rade kao konji da bi se manjina kriminalaca (mislim, pre svega, na kapitaliste, vlasnike i suvlasnike korporacija, na zapadu, koji su najveci kriminalci) jos vise i vise i vise i vise bogatila (Noam Comski: "Bogatasi hoce samo jedno - sve."). Ono sto treba Srbiji je korigovan socijalistcki ekonomski sistem i svetosavlje kao ideologija. Srbiji ne treba jednoumlje, Srbiji treba jedna volja. A jedna volja je u istorijskim i tradicionalnim vrednostima svetosavlja. Ono sto, takodje, treba Srbiji je borba protiv zapadne propagande. Srbija je izgubila rat putem televizije (informativnih emisija i filmova). Veoma mali broj ljudi ce reci narodu u Srbiji kako se zaista zivi na zapadu. Na zapadu se zivi lose. Obican narod grca i pati i cuti jer je zapadni sistem represivan i malo njih sme da podigne glas protiv zapadnih vladara. Danas, bitka se dobija putem televizije. Narodu se prikazuju serije i filmovi o nacinu zivota, koji u realnosti ne postoji i koji je negativan, jer se svodi na zadovoljavanje tela, sto nije cilj ljudskog zivota. Srbija treba da ustane i da se bori protiv nasilnog uvodjenja zapadne religije (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija). Ko hoce da zivi po principima zapadne religije, evo mu zapada, pa nek ide. Ja sam otisao i video sam sta je zapad i vraticu se u svoju otadzbinu. Zivot je vredan borbe za slobodnu i zdravu Srbiju.

Pritisak velikih mocnih kompanija, je nepodnosljiv. Mnogi ce lagano umreti od gladi ponizeni i nezaposleni, to je ljunska cena tranzicije, i koga je briga za to. Mali broj ce se obogatiti, taj problem postoji u celoj istocnoj Evropi ali i u Nemackoj, oni su sad i pokrenuli to pitanje, ali ce verovatno samo na tome i ostati.Drzava je prinudjena da zrtvuje ljude za saku dodlara, to je tranzicija i niko toga nije postedjen.

Cena tranzicije je krvava. Kapitalizam je sve, samo nije human. U zizi je novac a ne ljudi. Mi smo se zarazili zapadnim bajkama i mislimo da je jedini izlaz da sto brze uvededemo sve tekovine kapitalizma u nase drustvo. Zabluda o boljem zivotu je ogromna. Ljudi u demokratijama zapadnog tipa rade mnogo i ne zaradjuju basnoslovno. Na radnom mestu nema demokratskih pregovora. Menadzer i profit su jedini sa pravom glasa. Vec desetak godina zivim u Americi i mogu reci da svakodnevno vidjam po ulici ljude koji idu i pricaju sami sa sobom. Stres je ogroman. Danas radis, sutra si bez posla. Gubitak radnog mesta ne zavisi od kvaliteta rada koji je ostvaren od strane otpustenog. Nasi ljudi su skloni preuvelicavanju i fantazijama, pa kad dodju iz belog sveta pricaju bajke. Stvarnost je, cesto nesto sasvim drugo.
Hteli smo kapitalizam. Sad cemo da kusamo i da se zagrcnemo. Iskali smo, eto nam ga.

I ja se uskoro vracam iz USA za Srbiju, ali posto sam pre toga ipak radila 5 godina u Nemackoj moram da podvucem da je nacin zivota u Nemackoj neuopredivo humaniji nego u USA. Preporucujem Srbiji da se ugleda na Nemacku SPD, oni znaju sve te probleme zbog ujedinjenja sa DDR, iako nazalost gube moc. Ja sam posle 20 godina na Beogradskom univerzitetu kao visi naucni saradnik otpustena jer sam bila u Nemckoj na postdoc specijalizaciji u vreme Djindjiceve vlade.Od tada sam nezaposleni slobodni naucnik bez stalnog boravka ili radne dozvole, na privremenim poslovima (temporary research fellow).Radim eto i danas u nedelju da ne bi dobila momnetalni otkaz.To je kapitalizam, ljudi u Srbiji pojima nemaju, totalno su sludjeni.

Cudni su mi nesta ti ekonomisti koji kazu da je kljuc uspjeha tranzicije u stranim ulaganjima. Pogresno je porediti se sa Poljskom koja je pretrpila "bang-bang" tranziciju koja nema smisla ali koja je ipak uspjela voljom FMI-a i svjetske banke kao i zapadnih zemalja koje su investirale samo da bi metoda uspijela. Znaci, Poljska je bila eksperiment kao sto je bila i za vrijeme komunizma gdje su Sovjeti testirali ekonomske reforme.
Kao sto neko prije mene rece, da bi stranci kao i imigracija investirali u Srbiji, mora postojati sigurnost za te investicije. Mora postojati pravna drzava prije svega, jasni odnosi, banke i druge finansijske institucije moraju normalno da funkcionisu.
Normalno je da ce tranzicija da boli. U stvari, vec skoro 15 godina je narod u Srbiji u teskoj situaciji znaci da nece biti tesko napraviti jos jedan korak koji ce biti bolan. Velika preduzeca iz proslog doba nemaju nazalost buducnost sa tolikim brojem zaposlenih. Firme moraju pratiti produktivnost a to znaci smanjiti broj zaposlenih. Naravno, ti ljudi koji izgube posao moraju se zbrinuti a za to treba novaca i sredstava.
Jednostavno, Srbija mora preci iz jednog rezima u drugi. Do sada je drustveni rezim bio ogroman i sada se mora osnovati privatni sektor. Tu je kljuc uspijeha. Tih 30 % koji izgube posao moraju naci posao u drugom sektoru i taj sektor mora biti privatni. E sada je pitanje kako osposobiti taj privatni sektor. Jedan dio mora doci od stranih investicija, tj. u domenima u kojim Srbija ima relativnu prednost u odnosu da konkurenciju. Medjutim to je manji dio privatnog sektora. Veci dio mora doci iz Srbije. Ljudi moraju ulagati novac i pokrenuti taj biznis. To je posebno vazno kada nemaju drugu opciju jer drzavni sektor je sve manji i manji.

Izgleda da je tranziciju od kapitalizma ka socijalizmu bilo lakse podnositi od ove.

pa upravo zato sto su prosli kroz to isto pa hoce ljudi da daju savet. znate, ima sasvim dobronamernih ljudi koji vam ne misle zlo ako vam kazu svoje misljenje. i potpuno su u pravu. shvatite ljudi da treba sad tek poceti otplacivati sve ono sto su nam zakuvali ovih poslednjih 15 godina. kakve plate od 1000 evra, ne sanjajte nemoguce.

Za ozbiljnu tranziciju potrebna su čvrsta pravila. U svetu svakoga dana biva otpusteno milion radnika, pa? Ko je sposoban i radan, nece mu biti problem - ko nije zavrsice lepo kopajuci po kontejnerima i tako i treba! Prosto pravilo prirode primenjeno na civilizaciju, jer hteli mi to ili ne - i mi smo deo te iste prirode i ta ista pravila vaze i za ljude. Koliko samo neprofitabilnih preduzeca biva ugaseno svakog dana? Jednostavno ono sto nije profitabilno se gasi, a oni koji su tu nisu snasli - pa ne pocinje i ne zavrsava se svet sa njima. Ako oni nisu svesni svoje situacije nije im niko kriv - u normalnom svetu vecina "fiktivnih" radnika bi davno sama napustila fabriku i nasla posao negde drugde. Ali ne ovde - ovde vazno da drzava baca pare u te "drustvene" rupe bez dna, samo da bi odrzala nekakav socijalni mir? E ja necu moje pare da idu onome kome se posao sastoji od 20 pauza za kafu!

U celom zapadnom svetu je recesija i kriza. Srbiji ne trebaju ovakve tranzicije, Srbiji su potrebni domaci brendovi i ulaganje u njih. Srbiji ne trebaju silne banke koje uglavnom dolaze ne bi izvukli ljudima pare iz slamarica i jednostavnim racunom ih dali drugima korz kredite. Srbiji treba dobar program malog preduzetnistva gde ce ljudi ulagati svoj novac zasopstveni biznis. Poznato je da imamo potencijala za malo preduzednistvo a da imamo jako lose iskustvo sa velikim preduzetnicima koji u stvari to i nisu nego su po pravilu tajkuni koji koriste sva moguca sredstva ne bi se na brzinu obogatili. Muvanjem sa politickim establismentom uzimaju velika preduzeca sa namerom da ih kasnije dobro preprodaju zapadnim kompanijama.

Privatizacija kao deo tranzicije je prošle godine zaustavljena, a Srbija se nalazi na ivici kolapsa, jer nema investicija.
Ključni problem je, što monopolistickim javnim preduzećima upravljaju stranke koje su protiv privatizacije "jer ne žele da iz svojih džepova izbiju velike pare i moć". Velike subvencije se ne mogu saseći dok se firme ne privatizuju, a reforme se ne mogu sprovoditi na dobrovoljnom principu. Zbog svega što nije urađeno, tranzicioni gubitnici su postali dobitnici, a jedan od uslova da Srbija stane na zelenu granu da pokrene privatna preduzeća.

Privatizacija je fundament reformi. Javna potrošnja mora da se smanji kao i predimenzionirani javni sektor. Ako se to ne učini, postoji opasnost da oni neefikasna drzavna preduzeca podriju makroekonomsku stabilnost. Preduzeća koja su se u uspesnim tranzicionim ekonomijama odupirala privatizaciji su bankrotirala. Što se više čeka na privatizaciju, manja je cena firmi, kao i efekti privatizacije. Uspešnija su preduzeća gde je investiran inostrani kapital od firmi gde je angažovan novac zaposlenih.

Privatizacija javnih preduzeća u Srbiji je spora, a njihove zarade su previsoke obzirom da su im proizvodni rezultati veoma slabi. Subvencije koje se daju monopolistickim preduzecima predstavljaju kamen oko vrata celom drustvu i nemaju apsolutno nikakve pozitivne efekte, jer je njihova produktivnost iz godine u godinu sve losija.

Tranzicija nije nicija izmisljotina nego ekonomska nuznost i tu nema pogadjanja.Nas problem je sto ne zelimo da prihvatimo realnost.Realnost se moze prihvatiri organizovano i uredjeno a moze i divlje,u haosu.Ono sto je sigurno ne moze se izbeci.Ali mi nismo dorasli da teske stvari resavamo organizovano i time smanjimo stetu koja je izvesna.Mi odbijamo da priznamo realnost jer smo kao drustvo infantilni i ponasamo se kao nerazumna deca.To smo nebrojano puta do sada pokazali.Da je tranzicija pocela kod nas kada i kod Madjara i Poljaka ne bi smo morali sada nikoga da otpustimo.Ali mi smo tada pravili mitinge istine na Uscu i Gazimestanu.

Ljudi su to prosli i savet je dobronameran. Nema socijalne drzave u kojoj je budzet bankrot, u koj je jedan penzioner na jednog zaposlenog koji u proseku prima 200 eura! Da bi dobili posao, ili ostali na nekom mestu u nekom preduzecu (nema OOUR I ZURa) ono mora da ima svoj interes i ekonomsku mogucnost da postoji, posluje i zaradjuje. U Srbiji je sve zaustavljeno, nema privatizacije, ono malo privatizovanog se razvlaci po sudovima, radnici se boje otpustanja, lemaju direktore...nema proizvodnje, nema zelje za napretkom, znaci nema ni zaposlenja. A to sto ce zapadne cike nevaljale da nas popljackaju i ponize kapitalizmom je neverovatno smesno. Kakva vam je druga mogucnost, gde je onda izlaz za zaboga tako posebnu SRbiju i njene radnike? Neko mora da investira da bi nesto pokrenuo da bi neko imao posao i platu od koje ce da zivi. I zasto su bolji ovi sto su se nadrpali para , naprimer Beko koji je posle silnog muljanja postao vlasnik Knjaza Milosa, pa Rapida i ko zna jos cega? Miskovic, Karic,Tomici, Bojici? Nacionalpatriotizam ili totalna nemoc pred logikom? Pa meni je draze da me "iskoristava" strana kompanija koja dolazi ne kao srpska sveta sila, nego za cist racun duga ljubav. On ima interes mi imamo interes, i tako se krece!Dosta vise sa bajkama, probudite se, ne postoji treca mogucnost, N E M A!

Grabežljiva i nesposobna vlast uvek projektuje sebe do poslednjeg izvršnog mehanizma u državi. Zbog toga nam, sve ove godine, ide ovako kako nam ide.Ali nesposobni imaju u kičmenoj moždini definiciju opstanka, pa se međusobno udružuju i grčevito brane zapsednuti prostor. Spremni su i savez sa đavolom, Bože mi optosti, samo da opstanu na pozicijama koje su sticajem istorijskih okolnist zaposeli.

Vidim, ogorcenost i zabluda. Razumem. Ali moram vam reci, ne svidja vam se kapitalizam, radnici cu robovi, i sve te druge mane - ali idite u Nemacku, ili jos bolje u SAD, primer surovog kapitalizma gde se radi od jutra do sutra, i napravite anketu koji procenat ljudi masta o napustanju SAD-a, i uporedite sa procentom koji masta da napusti Srbiju.
Pa posle mi sirite neku komunisticku demagogiju o zivotu u utopiji.
Ovo su vam pravila kapitalizma:
1. Ko nece da radi ne mora, i niko ga ne moze naterati. To sta ce ta osoba bez posla i zarade, to je stvar licnog izbora (kao i to gde ce se raditi, sta i za kolike pare).
2. Jedini nacin da jedna firma postoji jeste da pravi dovoljno profita od kojeg ce biti u sanju da isplati pristojnu platu svim zaposlenima, da plati sve svoje racune i dugove, i da joj pretekne nesto da bi se ulozilo u firmin razvoj.
I to je to.
Volim i ja price o socijalnoj pravdi i duhovnom razvitku, ali niti kompanije mogu poslovati na bilo koji drugi nacin, niti ljudi mogu da ne rade i da ocekuju da ce neko drugi da im obezbedi ugodan zivot.

eh, ne verujem da iko od nas ne poznaje bar jednu osobu koja presedi svoj radni dan kafenisuci i telefonirajuci. i sigurna sam da sigurno znate bar nekog ko ima duge pauze i ko kasni na posao. e takve stvari moraju da propadnu i sto pre to bolje.

1) Netacno je da je privatizacija kljuc ekonomskog razvoja. Kljuc ekonomskog razvoja je u ujedinjenju naroda oko jedne volje da se odbrani otadzbina od manijakalnih vlasnika i suvlasnika korporacija i banaka sa zapada. Gotovo svaki proizvod iz doba poznog socijalizma u SFRJ je neuporedivo bolji od proizvoda iste vrste sa zapada, osim automobila, ali besmisleno je praviti, recimo, sve brze i brze automobile, kad se brzina na putevima ogranicava, a uz to, bilo bi dobro da se zivot malo i uspori.

2) Netacna je i zlonamerna prica o stranim investitorima u Srbiju. Prvo, kapitalista nikada, ali nikada, ne investira u drugoga, on uvek investira samo i iskljucivo u sebe i, pri tome, gleda da ima sto manje troskove. Zato mu treba Srbija, kao i druge zemlje Istrocne Evrope, gde su ljudi i zene jos uvek, koliko toliko zdravi i radno i reproduktivno sposobni i - indoktrinirani zapadnim lazima o holivudskom nacinu zivota.

3) Ne prisiljava zapad Srbiju da menja svoje zakone, zato sto zeli dobro Srbiji, vec iskljucivo zato da bi joj naneo stetu. Bugarska je pre mesec, dva donela zakon da se moze prodavati i zemlja strancima. Srbija se prisiljava da promeni svoje zakonodavstvo, zato da bi bogati zapadnjaci mogli da kupe sve sto je vredno u njoj (ujkljucujuci i ljude) i da Srbija, pri tome, bude u Evropskoj Uniji, jer ako bi, recimo, na izborima pobedila neka oslobodilacka stranka, koja bi nacionalizovala to sto su bogati zapadnjaci kupili u Srbiji zahvaljujuci tome sto su silom naterali Srbe da promene svoje zakonodavstvo (oni to zovu prilagodjavanje), onda bi Evropska Unija imala pravo da vojno intervenise i da "zastiti" privatnu imovinu bogatih zapadnjaka.

4) Kako vreme odmice, sve vise uvidjam sta znaci jedinstvo u borbi za opstanak nacije. Jedna volja je spas za Srbiju. Zapadna religija (parlamentarna demokratija i trzisna ekonomija) izazivaju sve sto je lose - pljacku, sebicluk, izopacenost, ratove... Evo jednostavnog nacina kako se premoscuje nedostatak novca za, recimo, igradnju, deonice puta - moba (radna akcija). A to se moze postici samo ujedinjenjem naroda za borbu protiv nasilnog uterivanja zapadne religije u Srbiju.

Vrlo precizna i jednako bolna dijagnoza. Sve to odavno znamo kao sto znamo da nismo raskinuli sa propalim ekonomskim konceptom real-socijalizma, jer niko ne zeli da plati kratkorocnu ali tesku cenu za naglovitu ali ipak bolju buducnost.

Ljudi su samo rekli sta Srbiju ceka - pre ili kasnije!!! A sto pre to bolje - inace sto se ulaganja tice - smanjite porez na ispod 15%, smanjite birokraciju, jace protiv korupcije, napravite nezavisno sudstvo i recite zbogom mafijskom folkloru, nacionalizmu i Titovom i Slobino socijalizmu i naravno motiku u ruke - e tek onda se mozete nadati investicijama i vecim platama. Do tada - Rumunija ce za Srbiju biti veliki zapad!!!

Ovo je rat koji Srbi moraju da vode bez protivnika.

Resimo se Haskih optuzenika,mafijasa i uclanimo se u Nato i eto brzeg boljitka naravno kada bi se i Radikali izjasnili kao Everopska stranka a Demokratske stranke prestale da se gloze i Crkva prestala da prica kako treba da zivimo kao u Srednjem veku kao da oni znaju koliko su ljudi zaista bili moralni u tom vremenu eto nam posla, plata pa i morala.

Pretpostavljam da ce Vlada Srbije, po ugledu na dobrovoljne predaje Haskom tribunalu, insistirati na dobrovoljnim otkazima od strane zaposlenih, samo da ne bi ona bila ta koja daje otkaze (kao sto nije ona izrucivala, nego se ljudi dobrovoljnio predavali), dakle, recimo, dobrovoljni otkazi po principu: "Daj otkaz, inace..." ...Da ne nagadjam naglas sta "inace"...
Nek' prica ko sta hoce, al' bio jednom jedan sto bi sve to radio mnogo efikasnije i bez kukavicke demagogije, al' tog smo poslali u Aleju velikana...

Pre nego sto je G.din Bokros doprineo uspesnoj tranziciji u Madjarskoj,(ministar finansija) Hrvatskoj i Poljskoj (savetnik vlade), u Srbiji je bila izvedena jedina uspesna i bezbolna tranzicija u istoriji ove zemlje - a covek koji ju je sproveo - Ante Markovic, dobio je zauzvrat - shipak.
Sada je ekonomija Srbije u gangrenoznom stanju, a jos uvek ima onih koji mastaju o nekom nebeskom spasenju.
U medjuvremenu drzava nema novca za rekonstrukciju ali ima za cetnicke penzije i heppeninge. Ocigledno neko ovde brka prioritete.

Srbiji su svakako potrebne investicije i vladavina prava i smanjenje korupcije i denacionalizacija i privatizacija ali najvise od svega promena odnosa gradjana Srbije prema svojoj zemlji i sudbini. Svi bi hteli da budu tajkuni i da setaju pevaljke, to tako ne ide. Masa ljudi prodaje imanja i odlazi sa sela, sada vise nego ikada u potrazi za necim u gradu, narocito Beogradu. Nisu razumeli da je Beograd surov i da ce da glodju cigle uskoro jer nece biti posla za sve. Resenje naseg problema je podrska povrataka na selo jer Srbija je poljoprivredna zemlja! Treba da razumemo da imamo jednu od najlepsih zemalja na svetu i to treba da koristimo i cuvamo: organska hrana, seoski turizam, banjski turizam(spa)...Sto se Poljaka tice ne zive oni uopste tako dobro kao sto se misli, veliki broj visokoobrazovanih odlazi da radi u Italiju drugorazredne poslove.Treba da se drzimo sebe jer nigde nije lepo kao kod kuce!