Vučić po energiji sličan Đinđiću

Kako u EU reaguju na taj zaokret ka istoku?

To je ekonomska platforma. Na političkom planu i dalje nam je cilj da dobijemo datum za početak pregovora o pristupanju EU.

A mogu li te dve stvari da se odvoje?

Moraju i mogu. Ne može Srbija biti članica Arapske lige, ali će EU o prijemu novih članica početi da razmišlja tek kada se i sama reformiše, debirokratizuje, uspostavi fiskalnu i bankarsku uniju i reši problem manje razvijenih članica.

Znači, ništa od članstva bar još 10 godina?

Ja to nisam rekao. Ne želim ni da razmišljam o tome, jer bi nas politika čekanja i oslanjanje na samo jednu stranu odveli u katastrofu. Treba, naravno, nastaviti saradnju sa svim zemljama EU, ali i sa drugim državama, poput Emirata, koji žele da investiraju u Srbiju. Uostalom, kad već govorimo o evrointegracijama, zar se stadion u Londonu ne zove „Emirejts“, zar Nemačka ne gradi gasovod sa Rusijom? Ako investitori sa istoka nisu sporni Londonu, Berlinu, Parizu, zašto bi bili sporni nama u Srbiji? Kompanija Mubadala razmišlja da uloži neverovatnih četiri milijarde dolara u fabriku za proizvodnju čipova. Za ovu vladu to je projekat kakav je za prethodnu bio Fijat.

Strahujete li da i taj projekat može da završi kao oni koji su pominjani u kampanji, a nisu realizovani?

Mi smo sami sebi najveći problem! Dugo pričamo da imamo znanje i ideje i da nam nedostaje samo novac. Evo, sada smo u prilici da dobijemo novac za razvojne projekte i da vidimo da li imamo dovoljno stručnjaka i znanja.

Koliko plan fiskalne konsolidacije remeti to što su 2012. prihodi budžeta podbacili za 41 milijardu dinara?

Ne brinem zbog toga, jer je priliv u budžet u prvoj polovini januara iznad očekivanja. Zbog zakona o poreskoj amnestiji neki u novembru i decembru nisu plaćali poreze i doprinose.

Nije li, ipak, preterano optimističko očekivanje da ove godine prihodi budžeta mogu biti veći nego lane za čak 177 milijardi dinara ili 25 odsto?

Siguran sam da nije. U prvoj polovini januara prihodi su bili taman za 25 odsto veći nego u istom mesecu 2012.

I verujete da takav trend može da se nastavi?

Optimista sam. Prihodi će se povećati i zbog povećanja nekih poreza i zbog rasta BDP-a. Fiskalna stabilizacija biće lakši deo posla. To me manje brine. Mnogo teže će biti da se ostvari privredni rast, a to je nužno, jer sa ovako lošim standardom ljudi ne mogu izdržati više od godinu dana. Zato 2013. moramo stvoriti bazu za rast standarda u 2014, a to podrazumeva i povećanje BDP-a za bar dva odsto i izvoza za 25 odsto. Da bismo to ostvarili nećemo robovati poznatim modelima, već ćemo biti maksimalno fleksibilni. Nećemo, dakle, tražiti od partnera da se oni prilagođavaju, već ćemo se mi prilagođavati njima i potrebama tržišta.

Kolike su šanse da u 2013. neće biti rebalansa budžeta?

Od izbijanja globalne krize ništa ne može da se garantuje. Do sada su prihodi značajno veći od planiranih, ali ne znamo šta nas čeka za dva-tri meseca.

Foto: Beta, Arhiva

Može li podbačaj prihoda u 2012. biti smetnja za novi aranžman sa MMF-om, jer je jedna od njihovih primedbi da su i prihodi za 2013. precenjeni, a rashodi potcenjeni?

Verujem da će na osnovu realizacije budžeta u 2013. MMF zaključiti da su naše projekcije bile realne i da to neće biti prepreka za novi aranžman.

Uprkos manjku u državnoj kasi, niste odustali od ideje da se iz budžeta finansiraju mala i srednja preduzeća, a da država zauzvrat postane njihov manjinski akcionar?

Ne, još više sam ohrabren nakon razgovora sa predsednikom EBRD, kome sam predložio da to zajedno radimo, a ceo model biće razrađen do kraja marta. Ideja je da pomognemo samo preduzećima koja tri godine uzastopno beleže rast prihoda, izvoza i broja zaposlenih, a nemaju sopstvenu imovinu, tako da im banke ne odobravaju kredite. Ima oko 1.700 takvih firmi, čiji je izvoz oko 1,2 milijarde evra. Ako EBRD prihvati predlog, oni će birati firme, da se izbegne kritika da se pomoć deli po partijskoj pripadnosti.

Šta je garancija da se taj novac neće potrošiti kao i desetine miliona evra kredita Fonda za razvoj?

Znate kako, imate mogućnost da ništa ne radite, ili da nešto pokušate. Nema stopostotne garancije da će sve to biti uspešno, ali država mora da preuzme deo rizika na sebe.

Iako ste u avgustu upozoravali da je država pred bankrotom, do kraja 2012. javni dug je povećan za još dve milijarde evra. Gde smo sada?

Samo deo od te dve milijarde iskorišćen je za podmirivanje potreba u 2012. Zapravo smo se milijardu evra zadužili da bismo obezbedili novac za finansiranje države u 2013.

Znači li to da ste već obezbedili dobar deo novca za pokriće ovogodišnjeg manjka u državnoj kasi?

Tako je, za deficit nam fali još 500 miliona evra, još milijardu ćemo uzeti da bismo se obezbedili za prvu polovinu 2014. Ove godine dospeva i tri milijarde evra starih dugova, tako da su ukupne potrebe Srbije u 2013. oko 4,5 milijardi evra. Ali to ne znači da će i dug da poraste toliko, već za 1,5 milijardi evra. pri tome je cena našeg duga sada na desetogodišnje obveznice oko 4,8 odsto, a u septembru 2011. bila je 7,25 odsto. Tako ćemo ove godine uzimanjem jeftinijih kredita otplatiti tri milijarde evra skupljih kredita, a 2014. će biti prva godina u kojoj ćemo početi da se razdužujemo i javni dug će se smanjiti sa 65 na 58 odsto. Srbija će decenijama morati da uzima nove kredite da otplaćuje stare obaveze, ali nivo duga posle 2013. više neće rasti.

Planirate li da pre roka vratite dug Londonskom klubu, na koji bi do 2024. trebalo da se plaća kamata od 6,75 odsto?

Da. To se može očekivati čim obezbedimo novac za finansiranje potreba u ovoj godini. Sada možemo da se zadužimo mnogo povoljnije i da uštedimo na razlici u kamatama.

Da li se baš Srbija jeftino zadužuje ako na dolare plaća od 5,2 do 7,25 odsto, dok je osnovna kamata na tu valutu (libor) samo 0,3 odsto?

To jeste visoka kamata i cilj je da se već na proleće, prilikom prve sledeće emisije evroobveznica smanji ispod pet, a do kraja mandata Vlade na 3-3,5 odsto.

Kakvu poruku Vlada šalje time što je Platformu za Kosovo napravila za mesec dana, a još nema plan ekonomskih reformi?

Imamo celovit plan reformi. Cilj je da se, uz prirodne resurse i rudno bogatstvo, maksimalno iskoristi i poljoprivredno zemljište, jer većom proizvodnjom hrane na srednji rok možemo najviše povećati izvoz. Paralelno spremamo industrijsku strategiju, koja podrazumeva dalje forsiranje automobilske industrije, a do kraja februara biće spreman i program podrške za razvoj IT sektora, od bespovratne pomoći za otpočinjanje biznisa, preko upola nižih poreza i doprinosa na plate zaposlenih, a uskladićemo i obrazovni sistem sa potrebama IT industrije.

Plašite li se optužbi da time ponovo favorizujete jednu na račun svih ostalih industrija?

Nama je cilj da na srednji rok generalno oborimo troškove rada, poreze na zarade i doprinose, ali to nije moguće uraditi dok se ne završi fiskalna konsolidacija. Ovakve, izolovane mere, primenjivale su i neke druge zemlje za IT industriju i efekti su bili pozitivni. Na ovaj način možemo u legalne tokove da uvučemo mnoge izvoznike softvera, koji sada rade nelegalno, po kućama. Ako ovo da dobre rezultate, sigurno je da ćemo kasnije, kada pokrenemo privredu i povećamo BDP ići na globalno smanjenje troškova rada.

Kada ste već pomenuli plan reformi, može li njih uopšte biti bez smanjivanja broja prekobrojnih u javnom sektoru?

Na srednji rok to mora da se desi, ali nije realno to očekivati ove godine, odnosno sve dok je stopa nezaposlenosti veća od 22-23 odsto. Ove godine moglo bi da se promeni radno zakonodavstvo, da se uvede više fleksibilnosti na tržištu rada. Naši sindikati se tome protive i rezultat velike zaštite radnika je rastuća nezaposlenost, dok je Nemačka sa fleksibilnijim radnim zakonodavstvom čak i tokom krize oborila nezaposlenost na rekordno nizak nivo.

Čak i ako, zahvaljujući agraru i Fijatu, ove godine BDP poraste planiranih dva odsto, šta će biti osnova za privredni rast u 2014. kada nećemo moći da ponovo tako značajno povećamo proizvodnju hrane i automobila?

Zato i radimo na novim investicijama. Na njivama koje imaju sisteme za navodnjavanje prinosi su šest puta veći. Drugi adut je pokušaj revolucije u IT industriji. Nama treba više investicija poput Fijata, pokušaćemo da dovedemo i Tojotu i Folksvagen i videćemo šta će od toga biti. Bitno ćemo popraviti i uslove poslovanja, što podrazumeva reformu Poreske uprave i jednostavnije plaćanje poreza, ali i novi zakon o planiranju i izgradnji, kojim će se skratiti rokovi za dobijanje građevinskih dozvola.

Kao ministar finansija odgovorni ste i za banke u državnom vlasništvu. Šta ćete uraditi da se ne ponovi slučaj Agrobanke ili Razvojne banke Vojvodine?

Ministar finansija mora da vodi računa o državnim udelima u bankama i čim vidi da postoji problem, ne sme da ga gura pod tepih, kao što je to radio Mirko Cvetković. Problemi moraju da se rešavaju, a čvorovi da se presecaju, kao što smo mi uradili sa Novom Agrobankom, a sada i sa Razvojnom bankom Vojvodine. Cvetković je sve znao, ali nije imao hrabrosti, niti zeleno svetlo DS koji ga je postavio na mesto premijera i ministra finansija. Oni su se plašili da preduzmu mere koje se nekima možda ne bi svidele. Takve stvari se dešavaju kada se vodi marketinška, a ne životna politika. To je i razlog mog razočaranja ovim DS, koji se bitno razlikuje od energičnog i reformski orijentisanog DS Zorana Đinđića.

Govorili ste da je Cvetković bio samo figura i da su se odluke donosile u kabinetu predsednika Tadića, a sada novi lider DS kaže da je Dušan Petrović donosio odluke. Ko je zapravo bio premijer?

Tadić je pogrešio kada je poslušao „dobronamerne“ savete da imenuje slabog premijera kako se ne bi ugrozila njegova pozicija lidera. Cvetković nije bez znanja, ali je bio spreman da ne radi ništa samo da bi bio po volji kabineta, a operativno je Dušan Petrović nadzirao rad vlade i premijera. Iako tri godine nije bio član vlade, Petrović je odobravao gotovo sve važnije odluke, a ako on nije mogao, onda se čekala odluka Tadića. Tako su dani, nedelje, meseci gubljeni u čekanju odobrenja sa vrha. Plus što su gledali da odlože i blokiraju sve odluke koje bi mogle da imaju negativne reakcije u javnosti, ma koliko takve odluke bile neophodne i dobre za državu. O tome sam govorio pre dve godine, kada sam ukazivao da je nedopustivo da se odluke donose van vlade.

Vi ste, dakle, umesto sa Cvetkovićem, morali da razgovarate sa Petrovićem?

Nisam hteo da mu objašnjavam nešto u šta se ne razume, tako da sam gledao da razgovaram sa Tadićem ili Cvetkovićem. Onda se neko od tih medijskih magova iz DS setio da svako ko nije poslušan treba da bude predmet disciplinovanja, napisima u tabloidima, a uz mene su stalno na meti bili i neki socijalisti.

Foto: Beta, Arhiva

A da li je tačno da ste u to vreme imali stalnu komunikaciju sa Đilasom i Šutanovcem i da ste se često slagali u procenama?

Tačno je. Dok nije došao na čelo DS, korektno sam sarađivao sa Đilasom i uglavnom smo se slagali po raznim pitanjima. Sada kao da postoji sasvim drugi Đilas, svakodnevno me iznenađuje neumerenim napadima na mene i providno neumerenim pohvalama Vučiću i Krkobabiću. Zato zaista ne znam ko je pravi Đilas. Bivši predsednik je sam sebi napravio problem jer se izolovao od onih koji su mu govorili istinu u lice. Tu više nije bilo mesta za bilo kakvu realnost. Njemu je pi-ar bio važniji od politike. Zato su i on i njegova stranka platili cenu na izborima. Teniski rečeno, izgubili su meč zbog svojih neiznuđenih grešaka.

Kako biste ocenili lidere sa kojima ste sarađivali?

Na početku, moj politički ideal je bio Đinđićev DS. Imali smo veoma dobre odnose dok neki ljudi iz njegovog okruženja nisu počeli da pletu intrige. Žao mi je što sadašnji DS nema nikakve veze sa Đinđićevim. On je bio hrabar i uvek spreman da uradi neke nepopularne, ali za društvo korisne stvari. Vučić je, iako potpuno drugačije prirode, po toj energiji sličan Đinđiću, dok je Dačić veoma inteligentan i vešt političar.

Govorili ste o brojnim projektima. Šta će od njih ostati ako bude vanrednih izbora. Da li ste o tome razgovarali sa partnerima?

Razgovoramo stalno, ali nikada nismo pričali o izborima, već o tome šta moramo da uradimo u narednom periodu. Da budemo potpuno otvoreni, da neko u Vladi želi vanredne izbore valjda bi mi rekao da pripremim predizborni budžet, a ovaj koji je usvojen je sasvim drugačiji, jer krešemo rashode, smanjujemo deficit. Zato mi deluje da su šanse za izbore manje od jednog promila.

Ali naprednjacima i nije potreban predizborni budžet, njima je za rejting važnija borba protiv korupcije...

Ako mene pitate, mislim da Vučić nema ideju da bude u vladi samo četiri godine, već ima dugoročnije planove.

Možda imaju ideju da naprave vladu sa manje partnera? Možda bez URS-a?

Ako neko želi da raspiše izbore, neka ih raspiše i mi ćemo za njih biti spremni, kad god bili. Ali ne verujem u to.

Šta bi, ipak, mogao da bude okidač za raspisivanje izbora?

Ako vlada ne funkcioniše, ako ne radi ozbiljno, ako nema koordinacije, treba ići na izbore. Ali, mi sada odlično sarađujemo. Pregovaramo sa Briselom, dovodimo investitore, borimo se protiv korupcije, konsolidovali smo javne finansije, gradimo auto-puteve... Ne vidim nijedan razlog da se ne sačekaju rezultati iz svih tih oblasti.

Srbijanka Turajlić je za NIN rekla da bi Vlada pala da ima borbe protiv korupcije. Može li se to desiti, jer je teško poverovati da nijedna od istraga neće biti usmerena na nekog iz vlasti?

URS ima tri ministra i sasvim sam siguran da niko od nas nema razlog da strahuje od bilo čega. Za sebe i najbliže saradnike sa kojima godinama radim mogu to da tvrdim. Svi oni koji su kršili zakon neka odgovaraju, makar bili i članovi naše stranke. Oni koji su radili mimo zakona ne mogu da računaju ni na kakvu zaštitu.

Nedavno je Miroljub Labus bio na informativnom razgovoru o Sartidu. Očekujete li da bi i vas neko mogao da pozove na razgovor zbog neke od spornih privatizacija, poput Nacionalne štedionice?

Štedionica je isfabrikovana afera u vreme našeg sukoba sa DS, koja je utihnula čim je napravljena vlada, ali je od tada ostalo mnogo laži koje se provlače po medijima. Što se tiče Mobtela, Verica Barać je zahtevala da se istraži kako je Karić stekao većinsko vlasništvo, dok je sama privatizacija bila ocenjena kao najtransparentnija i najefikasnija. Apsolutno sam otvoren za razgovor, ako ima potrebe. Uz to, čujem da neki ljudi iz istražnih organa ponekad ne barataju sasvim precizno ekonomskim pojmovima. Kada sam se poslednji put video sa Labusom, iz njegove priče shvatio sam da neki ljudi ne prave razliku između privatizacije i stečaja.

Razgovarali ste sa Labusom, a mnogi misle da vi ne pričate od kada ste preuzeli stranku?

Mi smo u korektnim odnosima. Imali smo samo jedan spor, jer je on želeo da 2006. idemo na izbore, a ja sam mislio da treba sačekati još godinu dana i pokazalo se da sam bio u pravu.

A kakve posledice borba protiv korupcije ima na poslovnu elitu, jer se stalno licitira ko bi sledeći mogao da bude uhapšen?

Borbu protiv korupcije treba apsolutno podržati, pre svega zbog Srbije, jer je naša javnost ogorčena. Takođe, i EU je zabrinuta zbog korupcije. Vučiću i Dačiću sam u septembru rekao da mislim da sve istrage treba završiti u roku od devet meseci.

Da se do jula okonča istraga svih spornih privatizacija?

Vučiću sam rekao da mislim da bi bilo dobro da se na te slučajeve stavi tačka do sredine godine, da odgovorni budu kažnjeni, a nevini oslobođeni stalnog sumnjičenja, kako bi mogli da se okrenemo projektima koji će zaposliti ljude i pokrenuti ekonomiju.

Da li je neko od tajkuna tražio političku zaštitu od vas?

Moja stranka jedina u prethodnim vladama nije imala nijednu funkciju ni u policiji, ni u bezbednosnim službama, niti u pravosuđu, tako da niko od mene ni ne može da traži takvu vrstu zaštite, niti bi je dobio. A kada slušam te izmišljene afere u kojima se pominjem, uvek postavim svima pitanje: kako niko od mojih protivnika, koji su inače kontrolisali i policiju i pravosuđe, nikada ništa nije našao protiv mene? Moja najveća snaga je u nezavisnosti i ne znam kako to ljudi ne shvataju.