Plavci honorarci

Policajcima je zabranjeno da obavljaju delatnosti koje su nespojive sa poslovima policijskog službenika. Najprostije rečeno, policajci ne mogu da poseduju firme, butike, radnje, agencije, ne smeju u slobodno vreme da pružaju usluge obezbeđivanja imovine i lica, rade detektivske poslove, da se bave trgovinom na veliko i malo. Međutim, to ne znači da policajci ne mogu da se bave nekim drugim poslovima, npr. slikanjem, pisanjem, sviranjem, zemljoradnjom i sličnim aktivnostima. Važno je da taj dodatni posao ne ometa njihova redovna profesionalna zaduženja.

Istraživanjem BCBP-a utvrđena su dva problema. Najpre, zakonski nisu uređeni uslovi i kriterijumi na osnovu kojih policajac može da obavlja dodatan posao. Zatim, još uvek nije jasno šta su to zapravo nespojive delatnosti sa poslom u policiji jer takva lista poslova nije sačinjenja. Zbog toga, neki policajci pored policijskog posla obavljaju i privrednu ili drugu samostalnu profesionalnu delatnost, što je u suprotnosti sa Zakonom o policiji. Pri tome, oni koriste svoja policijska ovlašćenja, ali i policijske resurse.

Znatan deo pokrenutih disciplinskih postupaka zbog teške povrede službene dužnosti odnosi se, pre svega, na policajce koji se bave takozvanim „crnim obezbeđenjem“ raznih imućnih ljudi, što potencijalno može da predstavlja kriminalni koruptivni akt. Odgovornost za ovakvu praksu snose rukovodioci, jer je njihova obaveza da prate rad zaposlenih i da takve slučajeve sankcionišu.

Policajci često obavljaju poslove obezbeđivanja lokala i klubova pri čemu zarade od 2.000 do 5.000 dinara za jednu noć. Za to imaju prećutnu saglasnost svojih šefova.

Postoje i situacije u kojima su određeni policijski službenici obavljali dužnost odbornika u opštinskoj skupštini. Ustav Srbije propisuje da policajac ne može da bude član političke stranke. Zakon o policiji uređuje da policajci ne mogu stranački da se organizuju, niti da politički deluju u MUP-u. Zbog toga nije jasno zašto je MUP odlučio 2008. godine da odobri odbornički mandat svojim zaposlenima jer su oni prethodno bili članovi političkih stranaka. Time je prekršen Ustav Srbije, ali je i otvorena mogućnost zaposlenima u MUP-u da započnu političko delovanje u policijskoj službi. Nejasno je i to na koji način policajac koji je obavljao dužnost odbornika, bez obzira na status mirovanja u policijskoj službi, može nezavisno, nepristrasno i politički neutralno da obavlja zadatke, što je obaveza koja proizlazi iz Zakona o policiji, Kodeksa policijske etike i Zakona o državnim službenicima.

Za promenu ovakvog stanja potrebno je sprovesti sledeće mere. Neophodno je izraditi listu nespojivih delatnosti sa poslom u policiji i utvrditi kriterijume na osnovu kojih se vrši procena kada policajac obavlja dodatnu delatnost van radnog vremena.

Zatim je potrebno precizirati postupak obaveštavanja rukovodioca o dodatnoj delatnosti i urediti da odluku o zahtevu za dodatnim poslom donosi područna policijska uprava. Policajcu je potrebno omogućiti da se žali ako mu je odbijen zahtev za dodatnim poslom, ali ga i obavezati da dodatni posao ne obavlja tokom radnog vremena i propisati sankcije za kršenje ove obaveze.

Potrebno je odrediti osobu ili organizacionu jedinicu koja će biti zadužena za očuvanje profesionalnih standarda kako bi pratila stanje u ovoj oblasti. Njen prvi zadatak treba da bude utvrđivanje tačnog broja policajaca koji obavljaju drugi posao van radnog vremena i da li su policajci koji obavljaju dodatnu delatnost u sukobu interesa.

 

Uključite se u raspravu o ključnim pitanjima bezbednosti na državnom i lokalnom nivou. Popunite anketu i u komentaru nam recite šta mislite o ovom problemu.

Šta mislite, da li bi policajcima trebalo dozvoliti da obavljaju sledeće poslove?

(Na sledeće tvrdnje odgovorite sa da, ne ili ne znam)