TEMA B92: DECA BEZ RODITELJA

Tokom ratova koji su proteklih 10 godina vodjeni na prostorima SFRJ, na desetine hiljada porodica ostalo je bez jednog ili vise svojih clanova. Stotine hiljada ljudi je bez krova nad glavom i daleko od svojih domova. Iako su ove cinjnice zastrasujuce, najvecu zabrinutost predstavlja saznanje da medju osobama koje su direktno ili indirektno pogodjene ratom ima na hiljade dece. Drzava za sada ne vodi dovoljno racuna o tom problemu, niti ga na adekvatan nacin resava, dok retke humanitarne organizacije brinu o deci. U ratovima na prostoru bivse Jugoslavije preko 4.000 dece je ostalo bez oba roditelja. Ta deca smestena su uglavnom po internatima i domovima za sirocad. Republicki komesar za izbeglice Sanda Raskovic Ivic u razgovoru za B92 kaze da ni sama nije zadovoljna nacinom na koji se drzava brine o toj deci. “Boravak u domovima je uvek strasan i ta deca su smestena u velikim grupama, lisavana su ljubavi i materijalnih dobara. Ja imam primedbe na Zakon o hraniteljstvu i Zakon o usvajanju. Dete moze da usvoji samo bracni par, a uzrast deteta za usvajanje je ogranicena na 5 godina. To je na veliklu stetu sve te dece koja su ostala bez roditelja”, kaze Raskovic Ivic. Prema njenim recima, drzava, zbog cinjenice da je siromasna, sve prepusta humanim ljudima. “Humanitarne organizacije se prilicno brinu o deci, medjutim i ljudi su iscrpljeni jer zive tesko”, kaze Raskovic Ivic.

U cilju da pomognu deci koja su tokom ratova na prostoru bivse Jugoslavije ostala bez jednog ili oba roditelja, pre godinu i po dana osnovana je nevladina organizacja »Nasa Srbija«. Preko te organizacije obezbedjuje se redovna, na mesecnom nivou, novcana pomoc u iznosu od 50 maraka, za decu koja su direktno ili indirektno pogodjena ratom. Svako dete na taj nacin ima svog donatora. Mladjan Djordjevic, predsednik organizacije «Nasa Srbija«, u izjavi za B92 kaze da je svako dete u direktnom kontaktu sa svojim donatorom i da pomoc ne ostaje samo na finasijskom nivou. »Nasa organizacija u proteklih godinu dana pomaze 220 porodica iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Svakim danom dobijamo po nekog novog donatora, a samim tim i jedno dete koje pocinjemo da pomazemo«, kaze Djordjevic.

Psiholog Branka Draskovic kaze da drzava ne brine dovoljni ni o odraslima ni o deci koja su pogodjena ratom. Prema njenim recima, deca na ovim prostorima su uskracena za mnoge normalne stvari, kao sto su radost i bezbedno detinjstvo, hrana i krov nad glavom. »Ratne traume se manifestuju kod svih, akod dece posebno. Jako je vazno organizovati kampove, susrete, radionice za decu gde ce se deca druziti, gde cemo biti s tom decom i gde ce ona osecati da nisu sama i napustena, da smo tu da ih saslusamo«, kaze Draskovic. Ona dodaje da taj drustveni problem, na koji gotovo niko od nadleznih ne obraca paznju, treba resavati dugorocno i postepeno.

Organizacija »Nasa Srbija« obezbedila je za 60 dece, koja su u ratovima ostala bez jednog ili oba roditelja, 10 dana boravka u kampu na planini Gucevo kod Loznice. »Posto je svaka izolovana i pojedinacna akcija na pruzanju pomoci manje delotvorna nego opsta i dobro osmisljena, odlucili smo da na 10 dana okupimo decu na jednom mestu«, objasnjava predsednik organizacije Mladjan Djordjevic. Prema njegovim recima, vaspitaci i psiholozi pokusali su tih 10 dana da kroz druzenje i edukativan rad s decom bar na trenutak izmene posledice koje na njih ostavlja cinjenica da su ostala bez bitnih osoba u svom zivotu. Djordjevic kaze da je ta organizacija u odnosu na druge humanitarne organizacije specificna po tome sto donatori i deca ostvaruju neposredan kontakt i trajne prijateljske veze. On takodje kaze da se sadasnja vlast o deci koja su na posredan ili neposredan nacin ugrozena ratom, brine vise nego ona prethodna, ali ne dovoljno u odnosu na to koliko moze. »Drzava moze mnoge stvari mnogo kvalitetnije da resi, od toga da ne placaju knjige, uzine u skoli, autobus. Drzava to ne radi. U velikom problemu su i deca kidnapovanih i nestlih. Ta deca se nigde ne tretiraju kao deca kojoj je potrebna pomoc. Mi imamo 20 porodica koje pomazemo, aproblem sve dece koja se vode kao civilne zrtve rata je ogroman i akutan i mislim da bi drzava tu morala mnogo vise da ucini«, zakljucuje Mladjan Djordjevic.

Desetogodisnji pad zivotnog standarda, skoro svakodnevna pretnja novim ratom, nemastina i opsta nesigurnost samo su neki problemi s kojima su u prethodnom periodu bila suocena i deca. U takvom okruzenju ozbiljno je narusen normalan i zdrav razvoj u svakom smislu. Zbog toga je, ukoliko nadlezni u Srbiji ne shvate ozbiljno ovaj drustveni problem, veliko pitanje u kakve ce ljude i s kakvim problemima izrasti ona deca koja danas imaju 7, 8, 11 ili 14 godina.