Franak fiksiran, krediti jeftiniji

SNB je odluku donela zbog "tekuće ogromne precenjenosti franka" i navodi da "više neće tolerisati" kurs ispod minimalnih 1,20 franaka, za koji kaže da je i dalje visok.

Evro, koji se menja na oko 1,10 franaka pre saopštenja, odmah je skočio na nešto iznad 1,20, a na međunarodnim deviznim tržištima već je porastao za 8,51 odsto prema franku.

SNB kaže da precenjenost franka sadrži "akutnu opasnost za švajcarsku privredu", koja zavisi od izvoza i turizma. Franak je zabeležio veliki pad nakon što je centralna banka te zemlje vezala kurs domaće valute za evro, dok su se evropske akcije oporavile posle jučerašnjeg potonuća kada su investitori bili zabrinuti zbog izloženosti banaka dugu zemalja, kao što su Grčka i Italija.

Najveći uticaj na tržištu imala je današnja odluka centralne banke Švajcarske da utvrdi minimalni kurs švajcarskog franka na nivou od 1,20 franaka za evro, u nastojanju da osujeti dalje jačanje domaće valute koje nanosi štetu švajcarskim izvoznicima.

Narodna banka Švajcarske je ukazala da je spremna da kupuje neograničene količine strane valute kako bi zadržala kurs franka na niskom nivou. Centralna banka će "težiti znatnom i održivom slabljenju franka" sa ciljem zaštite stabilnosti domaće ekonomije, navedeno je u saopštenju Narodne banke.

Prema mišljenju rukovodstva centralne banke, franak je bio znatno precenjen, što je predstavljalo pretnju od pojave deflacije u švajcarskoj ekonomiji.

"Čak i na nivou od 1,20 franaka za evro kurs švajcarske valute je i dalje previsok i neophodno je da tokom vremena dalje oslabi. Centralna banka će preduzeti dalje mere ukoliko to budu zahtevali ekonomska prognoza i deflacioni rizici", ukazano je u saopštenju.

Taj iznenađujući potez centralne banke Švajcarske odmah se odrazio na kretanja na valutnim berzama gde je evro ojačao 8,9 odsto, na 1,2036 švajcarskih franaka.

Zdravković: "Švajcarac" ne utiče previše na Srbiju

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da fiksiranje kursa švajcarskog franka prema evru olakšava položaj građana Srbije koji imaju kredite u švajcarcima. On je rekao da pomoć države korisnicima kredita u švajcarcima nije potrebna, već je potrebno da se banke ponašaju u skladu sa novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i da vrate kamatne stope koje su bile pri odobravanju kredita.

"Što se tiče korisnika u Srbiji mnogo je važnije da početkom decembra, kad zaživi taj zakon da banke budu korentne i da vrate starne kamatne stope", rekao je urednik sajta makroekonomija.org. On je istakao da ničim nije opravdan rast kamata od izbijanja svetske ekonomske krize na šest i više odsto u situaciji kada je osnovna kamatna stopa na švajcarski franak oborena sa nepunih tri na 0,2 odsto u prethodne tri godine.

Zdravković je naveo da kurs švacarskog franka ne utiče previše na Srbiju, jer je u Srbiji samo milijarda evra od oko 33 milijardi ukupnih plasmana banaka denominirano u švajcarskom franku, odnosno samo tri odsto.

Kako je rekao mnogo veći problem i ozbiljniji je za Istočnu Evropu predstavlja činjenica da zbirno Poljska, Mađarska i Hrvatska imaju dug od oko 100 milijardi evra u švajcarskim francima i da se to odnosi na veoma mali broj banaka - Soisjete ženeral, Erste i Unikredit banku.

"Postojao je ozbiljan rizik u slučaju da dodje do ozbiljnih docnji u finasiranju stambenih kredita u Mađarskoj, Poljskoj ili Hrvatskoj da može ozbiljno da se negativno odrazi na te velike evropske banke. Sada postaje manji rizik da će doći do nekog ozbiljnog bankarskog sloma", rekao je Zdravković.