Nakon duge borbe, Šolc konačno doneo odluku

Vlada socijaldemokratskog (SPD) kancelara Olafa Šolca dospela je pod vatru energetskog sektora, koji traži brže usvajanje strateških planova, posebno od gašenja poslednjih nuklearnih elektrana u zemlji prošle godine.

Moderne gasne termoelektrane imaće manji klimatski otisak i biće u pogonu samo kada bude manjkalo struje iz obnovljivih izvora.

Premošćavanje manjka je jedan od velikih izazova u planovima transformacije energetskog sistema i eliminacije CO2 iz proizvodnje struje. Vlada konačni koncept treba da usvoji najkasnije do leta.

Ugljen-dioksid, koji doprinosi zagrevanju atmosfere, jedan je od nusproizvoda sagorevanja fosilnog goriva.

Nemačka vlada planira da do 2030. godine 80 odsto struje proizvodi iz obnovljivih izvora. Taj udeo je sada nešto više od pola. Energetske kompanije su do sada ipak zazirale od ulaganja, jer ne očekuju da će nove, zelenije elektrane biti profitabilne.

Ministarstvo privrede je u ponedeljak najavilo tender za izgradnju do četiri elektrane, svake od 2,5 gigavata. Subvencije za te elektrane isplaćivaće se iz posebnog državnog fonda za klimu i infrastrukturne projekte.

Izvori iz vladajuće koalicije, koju uz Šolcovu SPD čine Zeleni i liberalna FDP, izjavili su da se troškovi u narednih 20 godina procenjuju na oko 16 milijardi evra.

Dogovor vladajućih partija previđa i plan godišnjeg nagrađivanja kompanija koje će ubuduće održavati elektrane, a detalji će biti utanačeni narednog leta.

Vlada namerava i da ubrzava proceduru odobravanja projekata, a planira i razgovore o merama sa Evropskom komisijom.

Tokom pregovora u koaliciji, ministar privrede Robert Habek iz Zelenih zahtevao je veće subvencije, a ministar finansija Kristijan Lindner iz LDP je bio protiv velikih troškova i za otvoreniji pristup alternativnim tehnologijama budućnosti.

Nemačka se u proizvodnji struje još oslanja i na ugalj, koji je posebno štetan. Uz zatvaranje nuklearki, Nemačka se od početka rata u Ukrajini postepeno oslobodila i zavisnosti od ruskog gasa.

Nemačka je zakonom ograničila eksploataciju uglja do 2038. Šolcova koalicija taj rok želi da pomeri osam godina unapred, a za to su joj potrebne elektrane na prirodni gas.