Zašto bakar i litijum menjaju Južnu Ameriku?

U pitanju je region srednjeg nivoa razvijenosti, sa visokim stepenom ekonomskih nejednakosti, ali i ogromnih prirodnih bogatstava.

Pojedine države uprkos vrednim resursima nalaze se u lošoj ekonomskoj situaciji, kao što je Venecuela, koja ima jedne od najvećih svetskih rezervi nafte, ali i veoma loše makroekonomske pokazatelje.

Na drugoj strani, države poput Brazila ugrožavaju kroz krčenje Amazona stanje svetske klime zbog benefita koje dobijaju kroz uzgajanje goveda ili soje na ovoj teritoriji.

Države iz ovog regiona koje trenutno uspešno nalaze balans u svojoj upotrebi prirodnih resursa su Čile i Peru, koji će u narednim godinama biti sve važniji za svetsku ekonomiju. Uprkos tome što su pojedini elementi njihovih privreda prisutni na svetskom tržištu kao važni već decenijama, njihova vrednost na današnjem tržištu značajno je veća. Minerali koje ove dve države rudare i obrađuju ili planiraju da to uskoro krenu, predstavljaju i najvažnije elemente za nove visoke tehnologije, svetsku zelenu tranziciju i brojne vredne industrije.

Još od druge polovine prošlog veka ove dve države bile su ključne za globalnu proizvodnju bakra. Od cene spomenute rude na svetskom tržištu često su zavisile i ekonomske prilike unutar Perua i Čilea, a situacija se nije skroz promenila od tada. I dan danas ove dve države su i dva najveća svetska proizvođača ove rude, kojima sirovi ili obrađeni bakar čini od 30-50% godišnjeg izvoza. Uprkos tome što se bakar rudari već stotinama godina, danas je njegova važnost zbog zelene tranzicije naglašenija nego ikada ranije.

Bakar je kritična komponenta u tehnologijama obnovljive energije kao što su solarna energija ili energija vetra. Koristi se u proizvodnji solarnih panela, vetroturbina i električnih instalacija potrebnih za prenos proizvedene električne energije. Industrija električnih vozila takođe je visokozavisna od ove sirovine. Električni motori, baterije i infrastruktura za punjenje zahtevaju značajne količine bakra za efikasan i pouzdan rad sa ovom sirovinom. Svetski ekološki zaokret u energetici ili prebacivanje automobilske industrije na električna vozila teško je moguć bez ove dve države, koje trenutno u zbiru proizvode oko 50% navedenog minerala u svetu godišnje.

Paralelno sa ovom rudom, Čile poseduje još jedan vredan mineral za zelenu tranziciju u čijoj je eksploataciji na ubedljivo drugom mestu u svetu, kao i po kapacitetima za njegovu obradu. Kada se radi o litijumu, Čile ima nezaobilaznu ulogu za svetsko tržište, jer od njega zavisi primarno industrija električnih automobila i baterija za ovaj vid vozila. Ovaj resurs od Čilea uvoze i Kina i SAD, ali i države poput Nemačke, Japana ili Južne Koreje. Najveće zasluge za ovo ima geografski položaj Čilea i to što ova teritorija spada u takozvani „litijumski trougao“, gde uz Boliviju i Argentinu postoje jedne od najvećih dokazanih rezervi ovog minerala na svetu.

Vlade u Santjagu su međutim bile značajno efikasnije kada se radi o samom korišćenju rudnog potencijala u odnosu na svoje komšije. U Boliviji ovo pitanje je dugo bilo skrajnuto zbog političkih nestabilnosti, dok u Argentini ovo pitanje postaje sve bitnije sa izborom novog predsednika Havijera Mileja. Ipak, iako je Čile neko vreme bio na prvom mestu kao proizvođač ovog minerala, intenziviranje proizvodnje u Australiji je dovelo do pada na drugo mesto, te postoji pritisak na predsednika Gabrijela Borića da se rudarenje intenzivira zbog povećane svetske potražnje. Jedna od ideja čileanskog predsednika je da dođe i do nacionalizacije ovih resursa, što stvara sumnje u delu biznis zajednice. Svakako, sa sadašnjim kapacitetima, Čile će još dugo biti jedan od ključnih proizvođača litijuma za celu svetsku industriju. Peru takođe poseduje litijumski potencijal, ali je proces istraživanje od strane kanadskih kompanija tek na samom početku.

Na drugoj strani, Peru i Čile će potencijalno biti važni za svetsku privredu i kroz svoje otkrivene rezerve retkih zemljinih minerala. Ovi prirodni resursi ključni su za nove tehnologije i imaju primene od mikročipova, preko elemenata za zelenu tranziciju do najnaprednijih vojnih sistema kao što su radari, stelt avioni ili pametne rakete. U ovom trenutku Kina ubedljivo dominira ovim tržištem i kada se radi od rudarenju i kada se radi o obradi spomenutih minerala.

Dve južnoameričke države na svojoj teritoriji imaju i deo ovih resursa, što im dodatno povećava važnost. Čile i Peru imaju solidne količine retkih minerala kao što su: neodimijum, lantan, cerijum, evropijum, itrijum, prazeodijum ili samarijum. Iako ovi minerali mogu delovati vrlo opskurno i manje važno, recimo neodimijumski magneti su ključni u proizvodnji električnih motora za električna vozila i vetroturbina. Lantan igra ulogu u unapređenju tehnologija skladištenja energije, koje su neophodne za skladištenje obnovljive energije iz izvora kao što su vetar i solarna energija. U kontekstu tehnologija zelenog osvetljenja, evropijum doprinosi razvoju energetski efikasnih i dugotrajnijih rešenja za osvetljenje, kao što je LED osvetljenje.

U suštini, teško je zamisliti svetsku zelenu industriju, od energetike, preko osvetljenja do električnih vozila i baterija bez važne uloge Perua i Čilea i njihovih resursa. Ukoliko nekome može delovati čudno zašto se čileanski predsednik Borić za veoma kratko vreme video sa kineskim, američkim i francuskim predsednikom, ali i premijerima Kanade i Kine ili predsednicom Evropske komisije, trenutna važnost Čilea za svetsku ekonomiju to pojašnjava. Iako su Peru i Čile države koje u zbiru imaju manje stanovnika od Italije, njihova važnost za svetsku privredu i zelenu tranziciju biće važnija od mnogo većih država sveta. To navedene političke posete govore, a biće ih u narednim godinama sve više.

Dimitrije Milić, Novi treći put