"Ako se zatvori Suecki kanal, cela Evropa će biti gladna"

"U slučaju da se zatvori Suecki kanal, cela Evropa će u tom trenutku biti gladna. Mi toga nismo ni svesni", rekao je on u razgovoru za HRT.

Nakon velikog požara fabrike Drava International u Osijeku zavladala je panika. Ljudi ne žele da kupuju na osječkoj pijaci, brinu se hoće li tlo biti dugotrajno zagađeno i zatrovano.

Hoće li zagađeni vazduh uticati na njihovo zdravlje? Je li zdrava poljoprivreda precenjena? Kolika je cena zdrave sredine? U "Studiju 4" govorio je Ivica Kisić, dekan Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.

"Nažalost, moram vas razočarati, veliki požar fabrike Drava International nije iza nas, jer tek sada dolaze problemi, na samom mestu lokacije tlo je potpuno zagađeno", rekao je Kisić.

Naglasio je da su u svemu imali i sreću. "Da, dogodila se ekološka katastrofa, ali sreća je da u tom trenutku nije bilo kišno razdoblje. Druga prednost je što je tada duvao jugozapadni vetar pa su se čestice raznele po okolini, ističe. Da je vetar duvao prema Osijeku, posledice bi bile puno veće", rekao je.

Dodao je i da će sanacija biti vrlo skupa kako bi se sve vratilo u prvobitno stanje.

"Sanacija će biti vrlo skupa"

"Sama Osječko-baranjska županija to neće moći da sanira bez pomoći države i evropskih fondova, radiće se o desetinama miliona evra potrebnim za sanaciju te lokacije", ističe. Rekao je da zaštita ekologije strahovito mnogo košta. "Mi moramo odvojiti puno novca da bismo imali ekološku hranu, ekološki način života", ističe.

Čak i sama poljoprivreda doprinosi zagađenju. "Pesticidi, uništenje bioraznolikosti, boce, hemikalije, vreće za mineralna đubriva... Ekologija košta, samo je pitanje možemo li naći novca za ekologiju", pojasnio je.

Rekao je da je EU promenila strategiju koja pokušava primarno da zaštiti okolinu. "Cela ta strategija Evropski zeleni plan je fantastična, ja bih EU dao Nobelovu nagradu za to", rekao je.

No priznao je da im nešto i zamera. "U isto vreme, EU dozvoljava uvoz iz trećih zemalja koje nemaju ove zelene politike i jasno je da su njihovi proizvodi na evropskom tržištu jeftiniji. Ne može se dozvoliti da se uvozi pšenica iz tih nekih drugih država", priča.

"EU nije smjela otvoriti granice za uvoz iz trećih zemalja"

Ekološka poljoprivreda i smer u kojem ide EU strategijom "od polja do stola" ima cilj da do 2030. obuhvati ekološke poljoprivrede na minimalno 25 odsto poljoprivrednih površina u EU. Kišić ističe da je Hrvatska na nekih 9 procenata. "Ja sam apsolutno za tu politiku, puno više možemo napraviti kroz ruralni turizam i prodajom lokalnih proizvoda lokalnim trgovinama, lokalnim hotelima", ističe.

Jesti zdravo nije jeftino

"Ako hoćete ekologiju, postaje skuplje. Ali, ja sam za to da se proizvodi u našim trgovinama označe i da vi znate putem te markice šta kupujete, odnosno da ona vama garantuje da vi kupujete ekološko", ističe.

"Cena hrane, usled klimatskih promena, ali i političkih razloga, biće sve veća i veća. Cena jeftine hrane je iza nas, hrana je postala jedan vid oružja. U budućnosti će biti samo skuplja i skuplja", rekao je i dodao da je reč i o konvencionalnoj, ali i ekološkoj hrani, jer će je biti sve teže proizvoditi.

Šta će se dogoditi u slučaju da se zatvori Suecki kanal?

"Gotovo je, cela Europa u tom trenutku će biti gladna. Mi toga nismo svesni, i već s pojavom kovida ti dugi lanci snabdevanja su počeli pomalo da se gase, počeli su da se orijentišu na svoju proizvodnju, a to sledi i u budućnosti", ističe.