To bi trebalo da postane stub zaštitnog štita NATO, piše Dojče vele.
Za Izrael je "Strela 3" važan stub u odbrani zemlje, na primer u budućnosti od mogućih projektila s nuklearnim bojevim glavama. Jer, taj PVO-sistem može da uništi neprijateljske rakete dugog i srednjeg dometa u zemljinoj atmosferi i iznad nje.
S obzirom na pretnju zbog rata u istočnoj Evropi, Nemačka se takođe odlučila da kupi "Strelu 3" – sistem koji bi na kraju trebalo da košta skoro četiri milijarde evra. Kupovina se finansira iz "specijalnog fonda Bundesvera", koji je osnovan nakon početka rata u Ukrajini.
Netanjahu: Kakav neverovatan obrt
Čitava ta stvar bi bila potpuni uspeh za Izrael – toliko veliki da je premijer Benjamin Netanjahu nedavno pokrenuo to pitanje na marginama sednice vlade: "Kao što sam rekao svetskim liderima, a takođe i kancelaru Šolcu, Izrael, jevrejska država, neće dozvoliti još jedan Holokaust."
Ova prekretnica za izraelski narod ogleda se i u diskusijama o isporuci "Strele 3" Nemačkoj. U Holokaustu, Jevreji su bili bez zaštite od nacističke Nemačke. "Osamdeset godina kasnije, Nemačka želi da kupi odbrambeno oružje od jevrejske države. Tada nismo mogli da se branimo, a danas pomažemo drugima da se brane. Kakav neverovatan preokret."
Na kraju, odlučujući faktor su verovatno bile performanse sistema: on može da obara mete na visini do sto kilometara. Pored projektila, koristi se i moćan radar. "Strela 3" može da se koristi mnogo fleksibilnije od svojih prethodnika, objasnio jer prvi čovek nemačkog vazduhoplovstva Ingo Gerharc na izraelskoj televiziji: "Sistem ima velike mogućnosti. Pogledali smo različite sisteme i odlučili smo se za ’Strelu 3’."
Neophodan dogovor sa SAD
Nemačka je najavila da će sistem da koristi i kao deo odbrambenog raketnog sistema NATO. Zemlje poput Poljske, Rumunije i baltičkih država trebalo bi da budu u mogućnosti da se pridruže.
Ali, pre toga treba razjasniti nekoliko pitanja. Pre svega, potrebna je saglasnost SAD, jer u razvoj nisu bile uključene samo izraelske firme, već između ostalih i američka kompanija za naoružanje Boing.
"Nemačka je izjavila da želi zaštitu civilnog stanovništva. Onda, u nekom trenutku u budućnosti, sistem treba da bude integrisan u zaštitni štit NATO. To je sledeći korak", rekao je Moše Patel, šef izraelske protivraketne odbrane. "Povezivanje tih sistema sa NATO je van moje nadležnosti. Te zemlje moraju da razjasne sva ta pitanja s NATO."
"Strela 3" spremna do kraja 2025. godine
Kupovina "Strele 3" je, naravno, i političko pitanje. O velikom uspehu govori i Ron Prosor, izraelski ambasador u Berlinu: "Prodaja sistema ’Strela 3’ unapređuje strateške odnose Izraela i Nemačke, koji će kao rezultat toga dostići nove visine."
On pozdravlja to što su politički napori nemačkog kancelara, ministra odbrane i ministarke spoljnih poslova urodili plodom i, kaže, još jednom pokazali da poslovi s naoružanjem zahtevaju jak politički okvir.
Za Izrael je prodaja "Strele 3" Nemačkoj najveći ugovor o naoružanju u njegovoj istoriji. Zemlja je udvostručila izvoz oružja za manje od jedne decenije i prošle godine prodala oružje u vrednosti od 12,5 milijardi dolara. "Strela 3" bi trebalo da bude operativna do kraja 2025. godine.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Kontrole cena hrane koje je pokrenuo mađarski premijer Viktor Orban stupile su na snagu u toj zemlji nakon što je inflacija dostigla najviši nivo među svim članicama Evropske unije, javlja Rojters.
Izvršna direktorka Finskog udruženja živinara Veera Lehtila izjavila je da su SAD kontaktirale to udruženje zbog izvoza jaja, ali da se čini da izvoz jaja u ovom trenutku nije moguć jer nisu vođeni pregovori o pristupu tržištu sa američkim vlastima.
Na deviznim tržištima dolarov indeks, koji meri izvođenje američke prema ostalih šest svetskih valuta, kreće se oko najnižeg nivoa u zadnjih pet meseci od 103.71 bodova.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da "nema nameru" da ublaži carinske mere od 25 odsto koje su nametnute američkim trgovinskim partnerima na čelik i aluminijum.
Jadranski naftovod (Janaf) mogao bi da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije (NIS) kojoj zbog ruskog suvlasništva prete sankcije Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Kompanija Audi Folksvagen AG objavila je juče kako planira da ugasi čak 7.500 radnih mesta u Nemačkoj do 2029. godine, u sklopu aktivnosti oko podizanja opadajuće profitabilnosti.
Nakon jutrošnjeg napada ruskih bespilotnih letelica na Kijev, fragmenti drona su pali na teritoriju škole u Desnjanskom okrugu, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko.
Velika tragedija zadesila je Severnu Makedoniju kada je usled požara u diskoteci "Puls" poginulo najmanje 59 osoba, dok je više od 155 osoba povređeno.
Holandske obaveštajne službe AIVD i MIVD prošle godine su sve više koristile posebna ovlašćenja za tajno prikupljanje informacija, objavila je holandska medijska kuća NOS.
U medijima opozicije izneta je dezinformacija o upotrebi zvučnog topa u toku petnaestominutne tišine u okviru protesta koji je održan u subotu, 15. marta, prenose mediji.
Hrvatski ministar policije Davor Božinović potvrdio je da dvoje od četvoro maloletnika pronađenih u Sanskom Mostu, za koje se veruje da su bili predmet trgovine ljudima, ima i hrvatsko državljanstvo.
Peruanski ribar koji je 95 dana proveo izgubljen na Tihom okeanu, jedući bubašvabe, ptice i morske kornjače da bi preživeo, vraća se kući svojoj porodici.
Policija je nakon što je dobila podatke sa mobilnog telefona Betsi Arakave i svedočenja lekara utvrdila da supruga Džina Hekmana nije umrla 11. februara.
Astronauti NASA-e Buč Vilmor i Suni Vilijams napustili su Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) rano jutros u kapsuli "SpaceX Crew Dragon", započinjući povratak na Zemlju posle devetomesečnog boravka, koji je bio "značajno duži od planiranog", preneo je Rojters.
Komentari 30
Pogledaj komentare