Urušava se još jedna velika američka banka: Deonice potonule u bezdan

Nakon što je smirena situacija u Kredi Svis banci jer su Švajcarci zabrinuti za svoju stogodišnju bankarsku reputaciju na brzinu promenili vlastite zakone kako bi je hitno prodali najvećoj švajcarskoj banci UBS, pažnja globalnog interesa analitičara okreće se prema situaciji u Sjedinjenim državama gde se čini da First Republic Bank opasno visi, piše Jutarnji list.

Tu banku pokušala je u dogovoru sa šeficom američkog Trezora da stabilizuje grupa od 11 američkih finansijskih divova, među kojima su JPMorgan Chase, Citigroup, Bank of America i Wells Fargo, tako što joj je osigurala liniju od 30 milijardi dolara kratkoročnih zajmova.

First Republic je s imovinom od 212 milijardi dolara četrnaesta po veličini među svim američkim bankama te je pitanje njene stabilizacije po jednostavnoj logici važnije od sudbine dveju banaka koje su već kolabirale - Silicon Valley Bank i Signature bank - i u kojima su Federalne rezerve već preuzele obvezu isplate svih depozita, pa i onih neosiguranih, koji u proseku iznose oko 5 milijardi dolara po svakom deponentu. Zbog visine neosiguranih depozita koji se povlače, može se govoriti o panici bogataša.

Depoziti se tope

Povlačenje depozita iz First Republic je nakon združene akcije najvećih američkih banaka počelo da usporava, ali oni se i dalje tope, dok je cena deonice potonula u bezdan.

Početkom godine nivo depozita u First Republic iznosio je, piše Wall Street Journal, oko 176 milijardi dolara, a od tada su preplašeni klijenti povukli 70 milijardi. Svako novo povlačenje depozita stoga multiplicira nivo drame u First Republic-u.

Investitori su pak nemilosrdni prema toj banci koja je vrlo značajna i u američkim razmerama. Cena deonica First Republic pala je ovaj mesec 90 odsto, a samo u ponedeljak za 47 odsto, bez obzira na to što je već bila poznata informacija da joj je grupa najvećih osigurala 30 milijardi evra.

Situacija se u First Republic-u toliko zakomplikovala da menadžment čak nije mogao dovoljno brzo da prodaje deonice kako bi pokrivao obaveze jer je berzanska trgovina prema pravilima prekinuta 11 puta zbog prevelikog pada cene. Sada se već razgovara o potrebi da se 30 milijardi evra koje je First Republic-u osiguralo 11 najvećih bankarskih institucija pretvori u kapital. U tom slučaju bi menadžment tih 30 milijardi mogao fleksibilnije da se koristi, ovako u osnovi predstavljaju dug banke prema konzorciju velikih.

Među bankama koje su pod sličnim pritiskom još su Zions, Western Alliance i PacWest.

U pozadini krize First Republic-a upravo se vode poverljivi razgovori o preuzimanju banke, piše više velikih medija.

Pod ekstremnim pritiskom su i cene obveznica First Republic-a. One s dospećem 2046. u ponedeljak su potonule 11 odsto i trgovale su se po ceni od 55 centi za dolar. Početkom ovog meseca njihova cena iznosila je 75 centi za dolar.

Zanimljivo je da su skoro pa istovremeno šefica američkog Trezora, Dženet Jelen, i guvernerka Evropske centralne banke izašle s izjavama u kojima naglašavaju visok nivo likvidnosti sistema, što je izazvalo podizanje obrva zabrinutih posmatrača.

Treba obratiti pažnju kako isticanje dobre likvidnosti u bankarstvu u pravilu dolazi ako ima previše nelikvidnosti, pogotovo ako je jasno da regulatori moraju da osiguraju održavanje likvidnosti koja se topi. Posebno je jasno da postoji izraženi problem likvidnosti ako novinski izveštaji govore da regulatori i veliki igrači koordinisano upravljaju likvidnošću kako bi zaustavili navalu na banke. Isto važi u situaciji kad je očigledno da države aranžiraju ‘prisilne brakove‘ banaka koje se urušavaju sa zdravijim, većim komercijalnim bankama.

Nerealizovani gubici

Uostalom, u Sjedinjenim državama jasno je da je Fed morao da obeća podršku bankovnom sistemu u zaštiti depozita zbog 600-625 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka američkih banka.

Glavni uzrok kolapsa SVB-a, podsetimo, bilo je upravo tehničko ‘priznavanje‘ nerealizovanih gubitaka kod prodaje 20 milijardi državnih obveznica koje su kupili za novac deponenata. Nadalje, likvidnost sistema podržana je sa 175 vrednom garancijom Feda za depozite u SVB-u, 89 milijardi depozita u Signature banci, dok je s druge strane okeana, Švajcarska nacionalna banka osigurala 100 milijardi dolara kako bi podržala forsirano preuzimanje Credit Suiss-a od strane UBS-a.

Ispada da je do sada bilo potrebno osigurati garanciju 1000 dodatnih milijardi dolara kako bi se osigurala likvidnost sistema, a Jelen i Lagard u osnovi pričaju da je likvidnost super. Šta je tačno rekla Jelen?

"Pozdravljamo današnju objavu švajcarskih vlasti oko podrške finansijskoj stabilnosti. Pozicije kapitala i likvidnosti američkog bankovnog sistema su snažne, a finansijski sistem SAD-a je otporan. Bili smo u bliskom kontaktu s našim međunarodnim kolegama kako bismo podržali njihovo sprovođenje", naglasila je Jelen.

Istu taktiku u javnom PR-u odabrala je i Lagard:

"Pozdravljam brzu akciju i odluke koje su donele švajcarske vlasti. Oni su ključni za ponovno uspostavljanje urednih tržišnih uslova i osiguravanje finansijske stabilnosti... Bankarski sektor Evrozone je otporan, sa snažnim kapitalom i likvidnošću. U svakom slučaju, naš skup alata za politiku potpuno je opremljen za pružanje potpore likvidnosti finansijskom sistemu Evrozone ako je potrebno i za očuvanje glatkog prenosa monetarne politike", rekla je Lagard.

U osnovi ispada, piše Jutarnji, da Jelen i Lagard mole boga da se potez švajcarske vlasti s forsiranim preuzimanjem Credit Suiss-a pokazao dovoljno odlučnim da počne da smiruje paniku velikih deponenata i investitore, pa je očigledno da ističu jaku likvidnost sistema jer ih upravo tu jako žulja.

Inače, analitičari su primetili da su u novoj bankarskoj krizi relativno dobro ostale najmanje, lokalne banke s ukupnom imovinom od po ‘samo‘ nekoliko stotina miliona dolara. One zadnjih dana čak beleže priliv depozita. Pod najvećim su pritiskom srednje do velike regionalne banke, a 10-postotni pad vrednosti deonica pretrpeli su i oni najveći.