To stoji u jednom internom dokumentu savezne vlade, javljaju NDR i WDR, a prenosi Večernji list.
Angela Titzrat smatra da bi Kina i Hamburg u budućnosti trebalo tešnje da sarađuju – i rastu. Šefica Hamburške luke i logistike (HHLA) u avgustu 2019. je na jednom službenom putu u Šangaju govorila o ekonomskim šansama koje se nude Hamburgu u slučaju produbljenja ekonomske saradnje s Kinom. Hamburg bi, rekla je sudeći po tadašnjim medijskim izveštajima Titzratova, trebalo da "postane zadnja stanica novog Puta svile".
Delegaciju iz Hamburga tada je predvodio gradonačelnik metropole na reci Labi Peter Tšentšer (SPD), prenosi Dojče vele.
Tri godine kasnije se ta najavljena ekonomska saradnja produbljuje: kineska državna kompanija Cosco uskoro bi mogla da postane suvlasnik Hamburške luke. Pregovori su u toku s brodarskim džinom s Dalekog istoka. I kako stvari stoje, to bi mogao biti početak nemačko-kineske kooperacije u velikom stilu – i to ne samo na području Nemačke, već i u ostatku Evrope.
To naime stoji u internoj analizi savezne vlade, koja se naslanja na tri sporazuma između Coscoa i HHLA u protekle tri godine. Sudeći po analizi savezne vlade dve strane planiraju realizaciju strateškog partnerstva koje bi se moglo prostirati na području Baltičkog, ali i Sredozemnog mora.
Već 2020. je naime internim sporazumom razmatrana mogućnost budućeg suvlasničkog angažmana HHLA u nekom Coscovom terminalu na Sredozemlju – na primer u grčkom Pireju, gde je kineski brodar većinski vlasnik.
No comment... Sudeći po sadržaju dokumenta koji potiče iz Saveznog ministarstva privrede, firme su se osim toga dogovorile da će potražiti mogućnost zajedničkog angažmana u nekom terminalu u Poljskoj. U internom dokumentu se kao moguće luke spominju Gdanjsk i Gdinija.
Cosco je već sad aktivan u Evropi, suvlasnik je nekoliko terminala, ali do sada Kinezi nisu bilo aktivni na području Baltika.
Savezno ministarstvo privrede ne odgovara na novinarske upite o ovoj temi. Samo je saopšteno da savezna vlada ne želi da komentariše preduzetničke odluke pojedinih firmi kao što je HHLA. A HHLA je pak demantovao navode o tome da s kineskim partnerom sledi konkretne planove po pitanju preuzimanja udela u nekoj luci u Poljskoj.
"To nije tačno”, rekao je jedan portparol. I dodao da se ne želi da komentariše "tržišne glasine", odnosno da HHLA generalno ne govori javno o sadržaju ugovora i dogovora s partnerima.
Cosco nije odgovorio na novinarski upit.
"Ulazak" u Hamburg Cosco je izvorno planirao da preuzme 35 odsto udela u kontejnerskom terminalu Tolerort u Luci Hamburg. Savezna vlada je krajem oktobra
dala "zeleno svetlo" za ulazak Kineza u Hamburg, ali s maksimalnim suvlasničkim udelom od 24,9 odsto.
Po navodima WDR-a i NDR-a, kabinet kancelara Olafa Šoca je podržao kinesku investiciju, i to usprkos snažnom otporu šest saveznih ministarstava koja su zapravo htela kompletno da zabrane ulazak Kineza u HHLA – jer bi onda Kina dobila prevelik uticaj i "ucenjivački potencijal".
Cosco je već sad najvažniji klijent Kontejnerskog terminala Tolerort (CTT). U 2021. godini kineski udeo u pretovaru robe je iznosio 65 odsto ukupnog obima, odnosno Kinezi su bili zaslužni za 70 odsto prometa CTT-a.
U pomenutim dokumentima dve firme govore i o budućoj saradnji HHLA i kineskog koncerna Cosco i na drugim područjima: od železničkog prometa pa do razvoja logističkih projekata.
Kineska strategija Nemačka vlada trenutno radi na razvoju vlastite strategije prema Kini.
U radnom papiru koji izrađuje Savezno ministarstvo spoljnih poslova važnu ulogu igraju i investicije u luke. One su "posebno osetljive", tvrdi se.
"Inicijativa Puta svile" za Kinu je "važan instrument povećavanja kineskog političkog i ekonomskog uticaja u brojnim zemljama", stoji u tom papiru.
Ministarstvo spoljnih poslova je bilo protiv ulaska Coscoa u HHLA, prenosi Večernji.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 9
Pogledaj komentare