Raste bes širom EU: "Nemačka pokazala srednji prst ostatku Evrope"

Sad je, kako piše Politiko, ostatak Evrope besan na Nemačku zbog njenog nekontrolisanog trošenja na subvencije za potrošnju energije kojim će, kako smatraju druge evropske zemlje, još više zaoštriti politički eksplozivnu podelu na bogate i siromašne.

Svakako ne pomažu ni tenzije zbog činjenice da je nemačka neodgovorna zavisnost od ruskog gasa u prvom redu i dovela do energetske krize evropskog bloka, prenosi Jutarnji list.

Rastu neslaganja u EU oko ogromnog nemačkog paketa subvencija najavljenog prošle nedelje za ublažavanje punog učinka energetske krize na privatne potrošače i preduzeća, vrednog 200 milijardi evra, naročito među teškašima kao što su Italija i Francuska. U Politiku ocenjuju da će se ove pritužbe verovatno rasplamsati na samitu EU u petak u Pragu, gde će se čelnici pozabaviti pitanjem rastućih troškova energije i njihovim ekonomskim posledicama.

"Nemačka je ovim paketom pokazala veliki srednji prst ostatku Evrope. To je usijalo atmosferu u drugim zemljama", rekao je jedan zvaničnik EU kojeg citira Politiko.

Duboki džepovi

Duboki džepovi Nemačke, u koje ta zemlja rado poseže, seme su razdora koja je već ranije uzrokovalo probleme tokom pandemije koronavirusa, kad su sve zemlje trošile milijarde za spasavanje svojih ekonomija. Prema kritikama koje dolaze iz drugih evropskih zemalja, ogromna finansijska moć Nemačke omogućila je toj državi spasavanje sopstvene ekonomije, dok su siromašnije nacije pucale po šavovima. To otvara velike podele na jedinstvenom tržištu na kojem nemačke kompanije imaju prednost pred konkurentima, budući da ih u velikoj meri financira država.

U drugim državama EU naglašavaju da Nemačka sad ima teret odgovornosti da pokaže solidarnost, a ne samo da se brine o sebi, posebno zbog uloge Berlina u pomaganju Gaspromu da uspostavi dominaciju u Evropi, kao i zbog toga što nemačka potraga za novim načinima snabdevanja gasom diže cene za sve ostale.

"Nemce više brine snabdevanje gasom, nego cena, ali za ostalih 26 zemalja to nije tako", rekao je italijanski ministar energetike Roberto Cingolani za televiziju RAI.

Kritikujući nemački pristup koji ne vodi računa o ostalima, Evropska komisija je u ponedeljak pozvala zemlje da koordiniraju svoje mere spasavanja i izbegnu potkopavanje jedinstvenog tržišta.

"Akcije preduzete na nacionalnom nivou imaju važne učinke na druge države članice, zato je koordinisani pristup na evropskom nivou važniji nego ikad", rekao je u ponedeljak poverenik EU za ekonomiju Paolo Đentiloni nakon sastanka ministara finansija. Ljut je i Dragi

Čak je i italijanski premijer u odlasku Mario Dragi Nemačkoj uputio ukor.

"Ne možemo se podeliti prema našem fiskalnom manevarskom prostoru, potrebna nam je solidarnost", izjavio je.

Gvido Kroseto, saosnivač Braće Italije, stranke za koju se očekuje da će voditi buduću italijansku vladu, napisao je na Tviteru da odluka Nemačke "koja nije dogovorena, nije podeljena s ostalima i nije iskomunicirana, preti samom korenu racionalnosti Unije".

Politiko piše i da Pariz zvuči iznerviran nemačkim samostalnim potezima.

"Ključno je da očuvamo jednake uslove na tržištu za sve države članice evrozone, kao i za sve države uopšteno. Ako nema konsultacija, ako nema solidarnosti, ako nema ciljane podrške poslovanju i poštovanja jednakih uslova, rizikujemo fragmentaciju evrozone", rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

Činjenica da se Nemačka protivi blokadi uvoza ruskog gasa u celoj EU, kako bi se sama izborila s energetskom krizom, dolivanje je ulja na vatru. Nemačka je sad na meti kritika brojnih evropskih političara, pogotovo u svetlu činjenica da je svojevremeno ona insistirala na fiskalnoj odgovornosti kad se radilo na spasavanju zemalja kao što su Grčka, Portugal i Irska toom krize u evrozoni.

Sebična politika

Nemačka sebična politika, koja je započela sa subvencijama tokom krize sa kovidom 19, sad je nastavljena i u krizi do koje je velikim delom dovela nemačka energetska politika zavisnosti od Rusije, prenosi Jutarnji list.

To, ocenjuju u drugim evropskim zemljama, dovodi do podrivanja ideje o zajedničkom tržištu jednakih šansi. Politiko piše da se rasprava o novootkrivenom nemačkoj rasipništvu nadvija nad nadolazećom reformom Pakta o stabilnosti i rasta EU. Pakt, koji je temelj sistema fiskalnog nadzora EU, stavljen je na led tokom pandemije, ali Evropska komisija sad je spremna da nastavi da radi na preuređenju sistema koji bi stupio na snagu 2024. godine.

Dok će kao temelj finansijskog pravilnika EU ostati uputstvo da zemlje moraju da se pridržavaju javnog deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda i odnosa duga u BDP-u od 60 odsto, budući pakt će uključivati ​​novi element fleksibilnosti koji se pre deset godina činio neprihvatljivim. Konkretno, kako piše Politiko, EK predlaže ukidanje obaveze za zemlje sa nivoom duga višim od 60 odsto BDP-a da godišnje smanjuju svoj dug za jednu dvadesetinu. Države će takođe dobiti više vremena za smanjenje nivoa duga.

Tu su i najave da će se Komisija pozabaviti udarom na zajedničku ekonomiju do koje dovode nemačke odluke oko ublažavanja učinaka energetske krize na sopstvenu ekonomiju. Kako navode u EK, svaka zemlja ima pravo da odluči o svojim pravilima državne pomoći privredi, ali na zajedničkom tržištu važno je uvesti "horizontalna pravila koja se mogu primeniti na sve".

Politiko piše da je, naravno, za celu Europu i dalje važno šta se događa u Nemačkoj, budući da se radi o najvećoj europskoj ekonomiji. Ali Berlin bi mogao otkriti da uživa ograničenu naklonost drugih zemalja EU u trenutku kad mnogi veruju da je ujedinjeni odgovor jedini način da se Evropa uhvati u koštac sa ogromnim ekonomskim izazovima koji se očekuju ove zime.

Andrea Feraci, senator iz italijanske Demokratske stranke, bio je kategoričan u svojim kritikama, prenosi Politiko.

"Ako se nastavi s kretanjem u ovom smeru, više nećemo imati ujedinjenu Evropu, već hegemoniju najjačih država, s Nemačkom na prvom mjestu, što bi oslabilo ne samo EU, nego i sve ostale", objavio je na Fejsbuku.