Medvedev poredi Zapad sa inkvizicijom: "Još nisu predložili bacanje ruskih biznismena u vatru"

Tamna stranica istorije ima jasne paralele sa sankcijama koje su uvedene Rusiji nakon vojne operacije Moskve u Ukrajini, saopštio je Medvedev.

Prema rečima bivšeg predsednika, koji je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, jedino po čemu se srednjovekovni inkvizitori razlikuju od modernih neprijateljskih zemalja jeste to što Zapad još nije predložio bacanje ruskih biznismena u vatru. Inače, rekao je on, sve inkvizitorske metode su tu, prenosi Vostok.

Od početka vojne operacije Moskve u Ukrajini, Zapad je uveo više sankcija preduzećima, pojedincima i državnim kompanijama. Takođe je zaplenio devizna sredstva Centralne banke Rusije.

"Osnova za optužbe je samo pripadnost `lošoj` državi (Rusiji). Dokazi nisu potrebni, dovoljna je sumnja u 'veštičju' vezu. Svedoci su samo sa strane Velikog inkvizitora, SAD-a i njihovih evropskih sluga. Sporovi strana i konkurentnost u inkvizitorskom procesu nisu dozvoljeni", objasnio je Medvedev.

Međutim, primetio je on, dok u srednjem veku nije bilo načina da "nesrećni” jeretici ulože žalbu na smrtnu kaznu, danas "postoji procedura za žalbu na odluke Velikog inkvizitora”. Štaviše, pravosudni sistemi SAD-a, Velike Britanije i kontinentalne Evrope uživaju "značajan stepen nezavisnosti", rekao je Medvedev, i stoga su u stanju da "isprave grešku inkvizitorskog procesa".

"Naši protivnici, hajde da se razumemo, neprijatelji Rusije, koji tako žestoko traže da 'ponište' rusko vlasništvo nad preduzećima, treba da shvate da će se suočiti sa mnogo tužbi na sudovima. Kako u nacionalnim sudovima SAD i Evrope, tako i u međunarodnim sudovima", upozorio je Medvedev.

On je dodao da će ceo svet posmatrati te procese jer svako, a ne samo Rusija, "može da strada od bezakonja".

Medvedev je završio rekavši da će "u suprotnom pravna nepristrasnost i jednakost svih pred zakonom zauvek nestati u vatri političke mržnje Zapada prema Rusiji" i da će ostati samo "ius ad bellum", "pravo na rat".

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.