Turska u problemu; lira za nedelju dana izgubila 20 posto vrednosti

On je poručio da će pobediti u svom "ratu za ekonomsku nezavisnost" uprkos brojnim kritikama i molbama da preokrene kurs.

Turska valuta je pala danas na 12,49 lira prema dolaru, na novi najniži nivo nakon proklizavanja tokom poslednjih 11 uzastopnih sesija. Ove godine je izgubila čak 40 posto vrednosti, uključujući pad od skoro 20 procenata od početka prošle nedelje, prenosi Rojters.

Erdogan je, navodi britanska agencija, izvršio pritisak na centralnu banku da se okrene agresivnom ciklusu monetarnog ublažavanja u cilju, kako kaže, podsticanja izvoza, investicija i otvaranja radnih mesta, uprkos rastu inflacije na blizu 20 odsto i ubrzanju deprecijacije nacionalne valute, što erodira zarade Turaka.

Bivši zamenik guvernera centralne banke Semih Tumen, koga je Erdogan smenio prošlog meseca, pozvao je na hitan povratak politici koja štiti vrednost lire.

"Ovaj iracionalni eksperiment koji nema šanse da uspe mora se odmah napustiti i moramo se vratiti kvalitetnoj politici koja štiti vrednost turske lire i prosperitet turskog naroda", napisao je on na Tviteru.

Lira ove godine beleži daleko najlošiji rezultat među valutama tržišta u usponu, uglavnom zbog, kako kažu analitičari, "nepromišljenog i preuranjenog monetarnog popuštanja".

Bajraktar sredstvo pritiska: Zašto Turska prodaje oružje protivniku Rusije?

Prema evru, turska valuta je potonula na novi rekordni minimum od 13,4035 lira.

Prinos na referentnu 10-godišnju državnu obveznicu porastao je iznad 21 odsto prvi put od početka 2019. Vrednost turskih državnih obveznica denominovanih u dolarima pala je za više od jednog centa na današnjem ranom trgovanju, pokazuju podaci sa Trejd veba.

Usled pada lire, glavni indeks akcija na berzi u Istanbulu je skočio 1,5 posto zbog neočekivano jeftinih procena njihove vrednosti.

Centralna banka Turske je prošlog četvrtka snizila referentnu kamatnu stopu za 100 baznih poena na 15 procenata, što je znatno ispod inflacije od skoro 20 posto, i nagovestila je njeno dalje smanjenje. Od septembra je referentnu kamatu srezala za ukupno 400 poena, što je, tvrde analitičari, "opasno pogrešna politika", imajući u vidu duboko negativne realne prinose, i s obzirom na to da su praktično sve druge centralne banke počele da pooštravaju monetarnu politiku ili se spremaju da to učine.