Ko je najviše profitirao od energetske krize? Ne, nije Rusija

Prihodi su skočili predvođeni skokom cene prirodnog gasa na međunarodnim tržištima, pokazuju jučerašnji podaci nacionalne statističke agencije (SSB).

Oktobarski suficit iznosio je 84,5 milijardi norveških kruna (9,73 milijarde dolara), što je porast od 60,7 posto u odnosu na septembar, kada je zabeležen prethodni jednomesečni rekord, prenosi Rojters.

S dnevnom proizvodnjom od oko četiri miliona barela ekvivalenta nafte, skoro podjednako podeljenom između nafte i prirodnog gasa, Norveška je bila najveći dobitnik od nedavnog uzleta globalnih cena energije.

U ukupnom prošlomesečnom izvozu zemlje, 67 posto prihoda potiče od nafte, pokazuju podaci.

Najveća norveška državna naftna i gasna kompanija Ekvinor zabeležila je u periodu jul-septembar najjači kvartalni rezultat u poslednjih devet godina, s operativnom zaradom od 9,8 milijardi dolara.

Mada je sirova nafta tradicionalno najveći izvor izvoznih prihoda Norveške, nagli rast cena gasa u poslednjih nekoliko meseci preokrenuo je situaciju u korist gasa.

Vrednost izvoza gasa je u oktobru iznosila 72 milijarde kruna (8,27 milijardi dolara), što je petostruko povećanje u odnosu na pre godinu dana. Istovremeno, izvoz nafte je u oktobru vredeo 32,7 milijardi kruna (3,75 milijardi dolara), što je povećanje od 71,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Norveške isporuke gasa činile su lane 22 procenta ukupne potrošnje ovog energenta u Evropskoj uniji, zauzimajući drugo mesto iza ruskog tržišnog udela od 34 posto, prema podacima norveške vlade.