Svađa između Putina i Lukašenka – prilika za SAD

Ponuda sledi nakon što joj je Rusija privremeno zavrnula slavine ovog energenta.

Kako je pre nekoliko dana u Minsku istakao američki državni sekretar Majk Pompeo, SAD su najveći proizvođač energenata i Belorusija samo treba da zatraži naftu ili gas. Ovo je prva državna poseta američkog šefa diplomatije Belorusiji u poslednjih 25 godina i poklapa se sa zahlađenjem odnosa odnosa između Moskve i Minska.

Krajem godine, Rusija je prestala da Belorusiji isporučuje naftu, pa je vlada predsednika Aleksandra Lukašenka počela da uvozi norveški gas, piše "Fajnenšel tajms".

Više beloruskih zvaničnika nalazi se pod američkim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i političkih sloboda. Nekadašnja državna sekretarka Kondoliza Rajs Belorusiju je nazvala "poslednjom evropskom diktaturom", u kojoj je predsednik na vlasti od 1994.

Jedno vreme su i beloruske državne kompanije bile pod sankcijama, ali ih je Vašington skinuo sa crne liste, uvidevši napredak u beloruskoj demokratizaciji kao na primer u puštanju političkih zatvorenika na slobodu., piše "Politika".

Iako je Pompeo poručio da sankcije protiv funkcionera ostaju na snazi dok Belorusija ne bude obezbedila veća prava i slobode, on je i najavio da će dve zemlje, prvi put posle više od deset godina, uskoro razmeniti ambasadore. Naglasio je i da razume da su Moskva i Minsk blisko povezani i da ne traži od domaćina da bira između Amerike i Rusije.

Dok je beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej pozvao američke kompanije da ulažu u njegovu zemlju i priznao da Belorusija treba da napreduje na polju demokratije, Pompeo je podvukao da bi američke investicije pomogle Belorusiji da "osigura sopstveni suverenitet".

Vlada sa Crvenog trga je prestala da zapadnim susedima isporučuje naftu jer oni nisu pristali na poskupljenje u ovoj godini. Prema oceni zapadnih medija, ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da nastavi da Belorusiji prodaje naftu po povlašćenim cenama dok Lukašenko ne pristane na tešnje ekonomsko povezivanje dve zemlje. U Minsku strahuju da je to zahtev i za političkim ujedinjenjem, pri čemu bi unija Rusije i Belorusije pomogla Putinu da zaobiđe ustavno ograničenje o dva predsednička mandata.

U intervjuu za ruski radio Eho Moskve, Lukašenko je u decembru upozorio Kremlj da bi insistiranje na prisilnom ujedinjenju prouzrokovalo rat i reakcije Zapada.

Rusija je pomagala Lukašenku da ostane na vlasti uz pomoć jeftinih zajmova i povlašćenih cena nafte i gasa. Belorusija nabavlja 80 odsto energenata iz Rusije, ali je Lukašenko, posle propasti pregovora sa Kremljom, saopštio da će probati da sklopi posao sa naftnim kompanijama iz SAD, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije.

Kako prenosi "Sputnjik", isporuke su delimično obnovljene kad je vlada u Minsku sklopila posao sa jednom ruskom naftnom kompanijom početkom januara. Prema oceni ruskog informativnog sajta, nafta nije poskupela zbog toga što Kremlj ucenjuje Lukašenka, već zbog toga što je Moskva počela da drugačije preračunava cene energenata. Isti izvor ocenjuje da je i ranije bilo zađevica između Moskve i Minska i podseća američkog državnog sekretara da je Belorusija već suverena država jer je stekla nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza 1991.

I dok ruski mediji smatraju da Pompeo koristi situaciju da bi stvorio razdor, američki Javni nacionalni radio veruje da državni sekretar pokušava da spreči ujedinjenje i stalno razmeštanje ruskih trupa u Belorusiji, koja se graniči sa tri članice Severnoatlantskog saveza – Poljskom, Litvanijom i Letonijom.