Možete početi da paničite - biće nove krize

Ekonomski nobelovci ne veruju baš izjavama Dženet Jelen, šefice američkih Federalnih rezervi, koja je krajem juna rekla da "za naših života više neće biti finansijske krize".

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmstrem smatra da Jelenova greši.

"Ne bih se kladio da neće biti krize. Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava", kaže on za Velt, a prenosi portal Indeks.

Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004. godine, ima još mračnije predviđanje.

"S velikom sigurnošću možemo da očekujemo novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti”, ocenjuje Preskot.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju jednom godišnje se sastaju da bi raspravljali o aktuelnim temama iz njihovih naučnih oblasti, a ove godine sastanak se održao u bavarskom gradu Lindauu, na Bodenskom jezeru.

Ove ekonomiste brine što je moguća svetska finansijska kriza političarima nevažna tema. Nju su u zapećak gurnuli terorizam, potencijalni nuklearni sukob SAD i Severne Koreje i stalni ispadi novog američkog predsednika Donalda Trampa, pa se ne posvećuje dovoljno pažnje nestabilnosti finansijskih sistema i ekonomskim problemima.

Nobelov laureat iz 2007. Erik Maskin predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuju velike deregulacije Vol strita, mogla da ubrza dolazak nove globalne finansijske krize.

“Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verovatnija”, smatra Maskin.

Danijel Makfaden, nobelovac iz 2000, još je pesimističniji.

“Finansijske krize kreću se kao električna energija kroz jednu veliku mrežu. Kao i kad je reč o struji, neizbežni su kratki spojevi. Mi danas nemamo odgovarajuće instrumente da bismo te nestabilnosti nadgledali, regulisali i njima upravljali. Zbog toga je nova finansijska kriza jednostavno neizbežna", kaže on.

Makfaden nema poverenja ni u ekonomsku stabilnost evrozone, pa ni u celu Evropsku uniju:

“Evro može da napreduje samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i počne odlučno da se bori protiv ekonomske stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost”. Velt navodi da to u prevodu glasi: ekonomska moć Nemačke je zapravo jedan od destabilizujućih faktora evrozone.

Nobelovac Preskot dodaje da je “vrlo pesimističan u vezi evra” i da je “pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa”.

Ključni problem za Preskota je taj što su članice EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici, i upozorava na to da se članicama mora dati mogućnost da - bankrotiraju.

Ekonomski nobelovac iz 2002. Vernon Smit ipak smatra da bi evro mogao da prosperira, ali zahvaljujući tome što “SAD u globalnom nadmetanju valuta gube pozicije zbog loše pozicije dolara”.

Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su još upozorili na opasnost klimatskih promena, koje vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta, kao i na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da mašine oduzmu ljudima milione radnih mesta, navodi se u tekstu.