To sprečava Ministarstvo finansija SAD da podigne novac koji je već potrošen.
U međuvremenu, vrednost američkih državnih obveznica raste, jer najvećoj svetskoj ekonomiji prvi put preti opasnost od pada kreditnog rejtinga. Stoga bi uskoro mogle da izgube privilegiju jedine dužničke hartije od vrednosti.
Američka državna kreditna nizbrdica, međutim, ne šteti samo SAD, već podrazumeva i nesagledive remetilačke posledice po finansijska tržišta i svetsku ekonomiju.
I dok republikanci žele da podizanje „plafona“ dugovanja bude praćeno podjednakim rezom državnih troškova, ne pristajući na povećanje taksi, na čemu upravo demokrate insistiraju, finansijska tržišta u svetu pokazuju znake nervoze:
"Potreban je hitan kompromis. Niko ne želi američko neizvršavanje obaveza", piše nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“.
Evropa, i sama u problemima zbog dužničke krize u više zemalja evrozone, posebno je zabrinuta. U trenutku kada finansijski problemi počinju da potresaju i treću najveću ekonomiju Starog kontinenta, Italiju, potrebno je hitno delovanje sa obe strane Atlantika.
"U vreme konkurentske dužničke krize, Amerika i Evropa gledaju jedna u drugu u čudu, jer svaka strana sve manje i manje razume šta se dešava s druge strane Atlantika. Dok je evropski haos očigledan za Evropljane i ostatak sveta, malo je znakova preispitivanja i samosvesti u SAD", zaključuje nemački konzervativni dnevnik „Di velt“.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 131
Pogledaj komentare