Deficit veći, niže penzije od 1.11.

On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su predlogom rebalansa, koji je vlada danas usvojila, budžetskih rashodi povećani sa 1.113 milijardi dinara na 1.122 milijarde, a prihodi smanjeni sa 930 na 897 milijardi dinara.

Vujović je objasnio da je deficit budžeta u odnosu na planiran porastao zbog pada nominalnog BDP koji je nastao zbog poplava i zbog manje proizvodnje uglja i električne energije, ali i zbog promene očekivanih prihoda i rashoda, odnosno manje prihoda nego što je planirano.

Vujović je kazao da će u Skupštini Srbije rasprava o Predlogu rebalansa početi u petak, 24. oktobra.

Pratećim budžetskim zakonima plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 dinara biće smanjene od 1. novembra. Vujović je kazao da je to privremena i delimična mera koja neće pogoditi one sa najmanjim primanjima, među kojima je 61 odsto penzionera.

On je dodao da će iznos penzija veći od 25.000 dinara biti umanjen po stopi od 22 odsto, dok će plate u javnom sektoru biti linearno umanjene po stopi od 10 odsto.

Ministar finansija je pojasnio da će penzije biti smanjene po marginalizovanoj stopi i kao primer naveo da će penzije od 40.000 dinara biti smanjene za 3.300 dinara, što je smanjenje od oko osam odsto.

Smanjenje plata, pojasnio je, biće 10 odsto i linearno, s tim što će plate od 25.000 do 27.800 biti smanjene od 0 do 10 odsto, a one preko 27.800 biće smanjene 10 odsto.

Vujović je naveo da su rebalans budžeta i reformske mere neophodni zbog budućnosti Srbije i njenih građana, a ne zbog bilo kakvih, pa ni inostranih interesa.

Ministar finansija je rekao da to znači i kraj reformi koje su preduzete pre 20 godina, ali nikada nisu dovedene do kraja. Sve to, dodao je, na duži rok Srbiji treba da obezbedi rast plata i penzija, kao i otvaranje radnih mesta koje Srbija zaslužuje.

"Propustili smo šanse, jer smo u vreme globalne krize, dok je ceo svet štedeo, mi povećavali plate i penzije, iz političkih ili drugih razloga, i danas se zato suočavamo sa posledicama. Moramo da pogledamo gde smo, da sagledamo probleme u prošlosti i perspektive za budućnost", rekao je Vujović dodajući da reforme zahtevaju dve do tri godine i one bi trebalo da obezbede trajnu osnovu razvoja.

Uz napomenu da u reforme idemo dobrovoljno, uprkos činjenici da imamo velike devizne reforme, na kojima bismo mogli da "sedimo i čekamo", Vujović je ponovio da time obezbeđujemo izvesniju budućnost.

Takođe, dodao je, Srbija treba da opravda poverenje svih koji su svojevremeno kupili obveznice države i očekuju da pokažemo napredak u reformama i da smo bili vredni njihovih investicija koje su značajan izvor finansiranja.

"Važni su nam investitori i međunarodne finansijske organizacije", rekao je Vujović i dodao da će do kraja godine biti potpisan sporazum sa MMF-om, a u najskorije vreme sačinjen i program pregovora sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

"Otklonili sve nedoumice sa MMF"

Srbija želi da u najskorije vreme potpiše sporazum sa MMF-om, rekao je ministar finansija Dušan Vujović i dodao da je namera Vlade Srbije da se u naredne tri godine "smireno i odlučno" sprovedu reforme, sa udarnim paketom mera u narednoj godini.

Namera nam je, kazao je ministar, da se u odnosima sa MMF-om ide sa skromnim projekcijama rasta društvenog proizvoda. Očekuje se, kaže, i oživljavanje proizvodnje, odnosno da strana ponude bude mnogo povoljnija

To će, prema njegovim rečima, biti moguće samo ako proizvodnja u elektroprivredi bude vraćena na nivo iz juna, ako Železara u Smederevu bude privatizovana i vrati se na dva miliona tona proizvodnje, ako se i kada se reši petrohemijski kompleks i kada se dostigne očekivani izvoz poljoprivrednih proizvoda. "Realno je očekivati da će podsticaj na strani ponude u narednoj godini biti značajan i realno je očekivati da možemo da imamo realan rast društvenog proizvoda", rekao je Vujović.

Sve to, dodao je ministar, možemo imati ako Srbija uđe na takvu teritoriju razvoja, ako rešimo fiskalnu konsolidaciju, ako budemo imali znatan porast direktnih stranih investicija i proizvodnju za izvoz.

Srbija je sa MMF-om, kaže, postigla načelnu saglasnost o svim nedoumicama i dogovorena je suštinska struktura programa.

Fond je, dodao je Vujović, prihvatio da se na rashodima ostvaruje deo koji je racionalan i ekonomski, a da se preostali deo preusmeri na ona mesta gde su moguće uštede, a to podrazumeva znatno smanjenje subvencija i uvodjenje odredjenih naknada poput taksa za tranzit gasa koji je u ovom trenutku ispod ekonomske cene.

Isto tako, naveo je, imaćemo i čitav niz mera koje se odnose na subvencije koje dobijaju sektori koji ne pokazuju dovoljne performanse.

Kao primer naveo je vlasnike poseda preko 20 hektara koji, kako kaže, nemaju pravo na subvenciju jer oni tu zemlju nisu nasledili nego su je kupili po komercijalnim ugovorima.

Takođe, kaže, ne treba da postoje subvencije za one poljoprivredne proizvođače koji iznajmljuju zemljišta.

"Nedopustivo je da neko iznajmljuje zemljišta, a da ih država subvencioniše", kaže ministar i dodaje da orijentacija treba da bude na ratarskoj i stočarskoj aktivnosti farmi i izvozu određenih vrsta kvalitetnih proizvoda - jabuka, lešnika, oraha.

Subvencije će, najavio je, biti preispitane i na Železnici i neće biti trajne.

"Zbog značaja javnih preduzeća, Fond se saglasio da drugi stub prilagođavanja budu upravo ta preduzeća, s tim da moramo da znamo kakva je struktura zaposlenosti, efikasnosti poslovanja, visina plata u tim preduzećima. Takođe, želimo da pređemo na profesionalni izbor menadžmenta u tim preduzećima", rekao je Vujović.

A sve to, kazao je, kako bi se Srbija našla na održivom putu razvoja i bila lider u regionu. Podršku za to dali su nam, kako je naveo, potpredsednik SAD Džozef Bajden, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski premijer.