Šoškić:Decenijske greške oko dinara

Šoškić je naveo da je tokom 2001. i 2002. dinar je izgubio vrednost prema evru samo za 3,7 odsto, a prema dolaru osam odsto, što znači da je dinar bio veštački prejak u odnosu na evro i dolar.

Zbog toga su proizvodi iz Srbije postali skupi i na domaćem i na stranom tržištu, smanjenja je konkurentnsot domaće privrede i to je uticalo na strukturu ekonomskih aktivnosti, ali i investicija.

"Više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza", naveo je on.

Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta plata u evrima, što je omogućavalo kupovinu više uvoznih proizvoda, a domaći su bili sve skuplji u evrima, ocenio je Šoškić i dodao da je to je uništilo šanse za razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju - industriji i poljoprivredi. Druga greška, kako navodi Šoškić je evroizacija, podsećajući da je 2002. godine donesen Zakon o deviznom poslovanju koji uvodi mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom, a kasnije je i bankama dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuzju u devizma u inostranstvu.

Posledica toga je, kako je ukazao guverner, to što je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u privredi Srbije dovelo je do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na formiranje kursa.

Zaduženost u devizama ili dinarima sa valutnom klauzulom građana i privrede činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje kreditnih rata i utiče na velicicnu problematičnih kredita u našim bankama što ugrožava finansiju stabilnost dužnika i bankarskog sistema, naglašava guverner Šoškić.