Srbija još uvek ima šta da prodaje

Spisak je dugačak, nažalost mnogo duži nego što je broj potencijalnih investitora jer je kriza učinila svoje.

Do sada smo na osnovu prodaje 1.643 preduzeća prihodovali 2,3 milijarde evra. Koliko bi još država novca mogla da dobije nepoznanica je. Ali, atraktivnih ima i to među 650 firmi koje su na prodaji preko Agencije za privatizaciju.

Na pitanje kakav je profil današnjeg potencijalnog kupca, direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković kaže da su "to ljudi koji zaista imaju ideju šta će da rade i koji se bave proizvodnom delatnošću. Više nemate investitore koji su špekulativno orijentisani i koji bi kupovali zarad preprodaje". "Puno je italijanskih investitora zainteresovanih za tekstilnu industriju, ali i druge delatnosti. Čak i domaćih koji smatraju da svoje širenje poslovanja mogu da plasiraju na nekim industrijskim kapacitetima koji su sada neiskorišćeni. Takvih hala i pogona u Srbiji ima mnogo", navodi on.

Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da "izražavanje interesa još ne znači i da će se kupovina realizovati. Imate primer prodaje udela u Telekomu gde nije došlo do saglasnosti o ceni. Investitori vazda prikupljaju informacije o tome šta je na prodaju i po kojoj ceni. Realizovanje prodaje je već nešto drugo. Ali generalno, verovatno se očekuje da bi cena mogla da bude povoljna s obzirom na stanje u javnim finansijama“.

Stranim investitorima koji se obraćaju Agenciji za strana ulaganja i promocije izvoza Srbije (SIEPA) najinteresantnije oblasti su industrija hrane i pića, automobilska industrija, elektronika i tekstilna industrija.

"Investitor zna šta želi da konkretno radi. Oni nemaju predrasuda, vodi ih interes. Više je razloga zašto su zainteresovani za Srbiju. Pre svega, imamo konkurentniju cenu radne snage nego zemlje centralne Evrope, i i povoljnije poreske stope. Ne treba zaboraviti ni geografski položaj, kao ni brojne sporazume o slobodnoj trgovini", ističe Miloš Ćurčin, predstavnik SIEPA. Osim preduzeća koja su na prodaju iz procesa privatizacije, u ponudi su i ona koja su na berzi, a neka od njih će tek biti. Najvrednija kompanija na Beogradskoj berzi jeste Naftna industrija Srbije, a s obzirom na to da država ima značajan paket akcija od skoro 30 odsto, to je najvredniji udeo koji država ima u nekom preduzeću kotiranom na berzanskom tržištu.

"Trenutno ceo NIS vredi oko milijardu evra, te je udeo države oko 300 miliona evra. S obzirom na veliki potencijal rasta akcija NIS, usled brzog razvoja, može se očekivati da će država svojih 30 odsto akcija prodati po znatno višoj ceni nego što je prodala inicijalni paket. U državnom vlasništvu je i 83 odsto akcija Aerodroma Nikola Tesla i ovaj udeo trenutno na berzi vredi oko 140 miliona evra", kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe.

"Na spisku atraktivnih je i Energoprojekt, najveća domaća građevinska kompanija, gde je državno vlasništvo 33 odsto, a koji sada vredi svega 13-14 miliona evra, nakon velikog pada cene akcija od početka godine. Primamljivi za investitore su i Tigar, Lasta i Simpo. Država je dominantan akcionar u Tigru, ali ta kompanija ne spada u veća akcionarska društva po tržišnoj kapitalizaciji pa udeo od 34 odsto trenutno vredi oko tri miliona evra", ističe Gujaničić.

Nekoliko miliona evra bi trenutno moglo da se dobije i za udele u Lasti i Simpu. Na kraju, među vrednim su i javna preduzeća, ali neka od njih država ne želi da prodaje, dok za druga nema jasnu strategiju da li bi trebalo da menjaju vlasnika.