Treba li u Srbiji oporezovati banke

Krediti u Srbiji skuplji su nego u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Bugarskoj, a pogotovo u odnosu na zemlje EU, ali Vlada ovde ne razmišlja o uvođenju tzv. bankarskog poreza.

Taj porez, međutim, odavno su uvele Engleska, Mađarska i još neke zemlje, dok je premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ozbiljno zapretila bankama da će ga uvesti ukoliko se ne urazume. U Srbiji se, s druge strane, o ovoj ideji uopšte ne razmišlja, iako je država na razne načine oporezovala privredu i sve one sa velikim stanovima, skupim kolima, pa čak i korisnike mobilnih telefona.

Profesor Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, kaže da ovdašnji ekonomski vizionari često ističu kao najveći uspeh to što su strane banke prisutne u našoj zemlji.

"Za mene je bankarstvo dobro ako obezbeđuje povoljne kamatne stope, da i privreda od toga ima koristi. Kod nas su, nažalost, kamate uvek bile jako visoke. Bankari se brane većim rizikom za poslovanje u Srbiji, pa tvrde da su im zbog toga kamate visoke. Činjenica je da su kod nas kamate ekstremno visoke, ali se ponekad pitam i da li su se strane banke možda dogovorile i stvorile neki kartel, neki prećutni sporazum jer su svesne da je ovde potreba za novcem ogromna zbog nelikvidnosti privrede", ocenjuje za Press Kovačević.

On smatra da su banke u Srbiji u privilegovanom položaju. "Kada imamo slabu Vladu, teško da možemo da očekujemo neki rezultat. Ali ne treba se ni predati i prepustiti bankama da rade kako su zamislile", kaže Kovačević i zaključuje da nije ubeđen da bi porez na banke ovde prošao jer je to „svet za sebe".

S druge strane, profesor na fakultetu Singidunum Zoran Jeremić tvrdi da su kamate u Srbiji visoke u odnosu na zemlje u okruženju zbog više referentne kamatne stope u odnosu na pomenute zemlje.

"U Srbiji postoji delimično pogrešna slika o bankarskom sektoru. Možda je svega od šest do sedam banaka profitabilno, dok veći deo tog sektora nije. Uvođenje poreza na banke dodatno bi ih opteretilo. Različita je situacija u Hrvatskoj i kod nas jer nije ista stopa inflacije, nije ista referentna kamatna stopa... Naravno da bi porez na banke bio jako popularan potez, koji ima i tu socijalnu priču u sebi. Poenta je da kada bi se smanjila referentna kamatna stopa, bile bi niže i kamate", poručuje Jeremić.

Ni NBS ni bankari neće novi porez

Iako se bankarski porez primakao i granicama naše zemlje, kod nas se za sada ne planira uvođenje takvog poreza. "Razlog koji su mnoge od ovih zemalja navele za uvođenje bankarskog poreza je da je vreme da se plate nazad neka od tih sredstava koja su uložena u bankarski sektor. S obzirom da mi u Srbiji nismo imali takve injekcije, mi u Narodnoj banci ne razmišljamo u tom pravcu", kaže Bojan Marković, viceguverner NBS.

Predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral" banke Goran Pitić kaže da banke u Srbiji već plaćaju neku vrstu poreza zbog regulatorne politike koja je daleko stroža nego kod zemalja koje su uvele bankarski porez. On dodaje da u Srbiji od 33 banke, svega desetak posluje sa profitom.

"Za običnog potrošača, sve što je dodatni namet na poslovanje bilo koga, da li je to preduzeće ili banka, normalno je da se podrazumeva da se banka prilagođava i traži način kako da određeni trošak pokrije. Drugim rečima, desiće se i u Hrvatskoj da se banke prilagođavaju i da određeni deo tereta prenose na krajnjeg potrošača, klijenta", kaže Pitić.

Drugim rečima, građanin koji uzima kredit platio bi cenu zbog uvođenja poreza i smanjenja kamate kroz neke druge dažbine. Prema rečima Pitića, iako populistička mera, bankarski porez ne bi bio dobra politika, jer bi između ostalog oštetio investicije i banke učinio manje konkurentnim.