Srbija

Sreda, 04.08.2010.

00:26

Dinkić: Štednja oduzima radna mesta

Ako bismo nastavili sa stezanjem kaiša ljudi bi još manje trošili, čime bismo izgubili 100.000 radnih mesta, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Izvor: Politika

Default images

"Ubeđen sam da bi nas dugotrajna politika štednje uvela u siguran pad privredne aktivnosti, možda bi nas spasla dve-tri godine, ali ne više", objašnjava on.

Na kritike upućene njegovom predlogu o većim platama i penzijama, on odgovara da "možda neke kolege ekonomisti gledaju samo cifre i bilanse, a ne vode računa o živim ljudima koje svakodnevno srećem po Srbiji".

Odbacujući navode da je njegov predlog, po uzoru na ideje Pola Krugmana, neprimenljiv na Srbiju, Dinkić kaže da "ne zagovara ekonomsku politiku identičnu američkoj. Oni podstiču potrošnju po svim frontovima, a ja se zalažem za rast potrošnje koja će pokrenuti srpsku poljoprivredu, prehrambenu industriju, građevinarstvo i ugostiteljstvo". Ministar Dinkić objašnjava da predlaže da se "prekine s politikom stezanja kaiša, koju zagovara ne samo MMF nego i neke vlade evropskih zemalja i da se krene sa politikom stimulisanja potrošnje kako bi se digla ukupna svetska tražnja i na taj način doprinelo povećanju proizvodnje i rastu zaposlenosti".

"Takav predlog je 1929. godine dao i čuveni Džon Majnard Kejnz. Mislim da je sada u Srbiji pravo vreme da se ovo primeni", naglašava on.

"Pitanje oko koga se digla velika prašina među našim salonskim ekonomistima jeste moj predlog da počnemo da razmišljamo o odmrzavanju plata a kasnije i penzija. Predlažem da se zaista proceni koji je pravi momenat i koji je iznos realno moguće izdvojiti jer bi ta mera takođe podstakla domaću potrošnju. Ako bi išli na odmrzavanje plata u oktobru, po meni, primeren rast zarada bio bi četiri odsto. Videćemo, razgovaraćemo o tome sa MMF-om", kaže Dinkić.

On objašnjava da bi "povećanje zarada za četiri odsto koštalo 3,5 milijarde dinara do kraja godine. Sasvim je sigurno da je to beznačajna suma za budžet koji iznosi 800 milijardi dinara. A u BDP-u ta suma bi činila 0,1 odsto".

"Pa čak i da se budžetski deficit poveća za 0,1 odsto BDP-a, treba videti šta se na drugoj strani dobija kao korist. A korist koja se dobija je sledeća: ako se blago povećaju plate za četiri odsto, ljudi će tim novcem kupovati hranu, trošiti na pijaci i eventualno plaćati komunalne usluge", dodaje ministar ekonomije.
Dinkić navodi i da je uplašen da, "ukoliko se ne pojačaju podsticajne mere za privredu i ličnu potrošnju, Srbija može da se vrati u zone negativnog privrednog rasta i da se iz ovog blagog oporavka vrati tamo gde smo bili prošle godine". "Mi nečim moramo da poguramo ekonomski razvoj. Privatni sektor nije dovoljno moćan da u kratkom roku podstakne razvoj, za to mu treba dve godine. Zato država sada mora da uskoči, po cenu većeg budžetskog deficita ali sa jasnom idejom da će to povećati zaposlenost", dodaje on.

On, ipak, naglašava da ne treba preterati sa tim povećanjem zarada, ali četiri odsto nije preterano, posebno imajući u vidu da će ovogodišnja inflacija biti veća od tog povećanja zarada i dodaje da "ako se neograničeno drže zamrznutim plate i penzije samo bi, zbog inflacije, dalje opadala kupovna moć stanovništva, ljudi bi još manje trošili i to bi vodilo novom zatvaranju radnih mesta što bi dovelo do aktiviranja socijalne bombe".

"Da sumiram, zalažem se za agresivno povećanje investicione potrošnje i blago povećanje lične potrošnje koja bi u krajnjoj liniji dovela do većih budžetskih prihoda za samo nekoliko meseci", zaključuje Dinkić.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

94 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: