Srbija

Ponedeljak, 19.07.2010.

23:11

Mišković (ne) prodaje Delta holding

Delta holding nije na prodaju i o tome nikada nisu vođeni nikakvi razgovori, kaže direktorka korporativnih komunikacija te kompanije Jelena Krstović.

Izvor: B92, Beta

Default images

Ona je rekla da "svi delovi Deltinog poslovnog sistema imaju jasne i ambiciozne razvojne planove, kroz sopstveni rast i kroz nova preuzimanja, što posebno važi za osnovne biznise".

Jedino se, kako je rekla, razgovara o prodaji do 50 odsto kapitala u maloprodajnom lancu Delta maksi. "Situacija u vezi sa Delta maksijem nije promenjena u poslednjih godinu dana. Kao što smo ranije rekli, u toku su razgovori sa potencijalnim strateškim partnerima", kazala je ona.

Kako je istakla razgovara se isključivo o prodaji manjinskog paketa, eventualno do 50 odsto, i Maksi će ostati nacionalni trgovinski lanac.

"Ulazak strateškog partnera omogućiće ubrzan razvoj maloprodajnog lanca Delta maksija, ne samo u Srbiji nego i na drugim tržištima u regionu", ocenila je direktorka korporativnih komunikacija Delta holdinga Jelena Krstović.

Mišković prodaje sav posao u Srbiji

Miroslav Mišković ne prodaje samo Delta Maksi već želi da proda što veći deo Delta holdinga, nakon čega bi svoje poslovanje postepeno izmestio iz Srbije, piše Blic.
Belgijski trgovinski gigant Delez zainteresovan je za Delta Maksi, ali dugovanja domaćeg lanca dobavljačima će uticati na iznos koji bi mogao da dobije Mišković, tvrdi izvor Blica i ističe da je to sada "upravo stvar pregovora u koje Mišković želi da uključi celu kompaniju kako bi povećao vrednost celog posla". "Maksi, koji trenutno ima monopolski položaj na tržištu ne bi mogao da računa na taj položaj u budućnosti, ali činjenica je da bi Delez kupio najveći trgovinski lanac koji bi mogao mnogo bolje da proda za kratko vreme", tvrdi sagovornik Blica upućen u pregovore oko prodaje najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji.

Trenutno na stolu su dve opcije - veći iznos Miškoviću, koji bi morao da namiri dugove prema dobavljačima i drugi po kome za daleko manji iznos Delez kupuje Deltu, ali izmiruje obaveze prema dobavljačima. Zbog toga niko nije spreman da govori o konačnoj vrednosti posla, ali niko ne demantuje da je reč o stotinama miliona evra.

Zbog toga što Mišković trenutno pokušava da vidi šta može da proda Belgijancima, važan je i sukob oko Jugohemije u kojoj vlasnički udeo ima i Milka Forcan, bivša potpredsednica kompanije. Upućeni tvrde da je sukob izbio upravo zato što Mišković želi da postigne što bolju cenu za Delta holding i nije spreman da deli kolač od prodaje. Na slučaju Jugohemije želi Forcanovoj da pokaže šta će se dogoditi ako bude polagala bilo kakva prava na udeo u Delta Maksiju.

Međutim, Forcanova je već najavila kontratužbu, što upućeni tvrde da je znak da nekadašnja najbliža Miškovićeva saradnica veruje u svoje dobre veze sa vrhom vlasti u Srbiji i da shodno tome veruje da će dobro proći u sukobu sa najbogatijim čovekom u Srbiji.

Vlada bi trebalo da se više zainteresuje

Prema oceni direktorke Biznis info grupe Biljane Stepanović Vlada ne bi trebalo da ovo što se dešava u i sa kompanijom Delta samo ćutke posmatra. Država ne može da gleda potpuno nezainteresovano šta se dešava sa najvećom srpskom kompanijom. To ni jedna država u svetu ne bi radila i svaku državu interesuje šta se dešava, jer to ima velike implikacije na veliki deo privrede, ima puno zaposlenih, ima puno dobavljača, ima puno poverilaca i dužnika te kompanije i prosto ljuljanje takve kompanije mora da ima posledice po ekonomiju a samim tim i po vladu“, kaže ona.

Da je vlast ipak zainteresovana svedoči to da je predsednik Srbije Boris Tadić prošle nedelje bio u Belgiji baš u vreme kada je objavljeno da je belgijski trgovniski lanac Delez zainteresovan za 50 odsto Maksija.

Mesec i po dana ranije, sa Kipra je poručio da srpski biznismeni ne bi trebalo da svoje of-šor kompanije koje posluju u zemlji prodaju tako da nikakv porez ne plate upravo Srbiji. Kako je vlasnik Maksija of-šor firma Hemslejd sa Kipra, Stepanović kaže da je sada mnogo jasnije šta je Tadić u stvari hteo da kaže.

„Ono što je predsednik Tadić rekao jeste da kompanija koja je radila ovde, zarađivala toliki novac i napravila imperiju, treba makar porez da plati državi Srbiji. Istina je da osnivanje kompanija u inostranstvu u of-šor zonama ili bilo gde drugde zakonito, a drugo je da li je etično da država Srbija koja je takođe u krizi ne dobije ni jedan jedini dinar od prodaje te kompanije čak ni na ime poreza a vi ste se obogatili i sve zaradili upravo tu, objašnjava ona.
Savet za borbu protiv korupcije već godinama istražuje poslovanje Deltino preuzimanje C marketa krajem 2005. godine. S obzirom da se deo priče oko vlasništva u Delti počeo da se raspetljava tek nakon otvorenog i na medijski teren preseljenog sukoba između Miškovića i Milke Forcan, predsednica Saveta Verica Barać sumnja da će u ovom slučaju državne institucije mnogo toga spornog zaista otkriti. „U suštini se i dalje ne zna čiji se novac vrti u svemu tome i zašto su naše državne institucije napravile odlučan ambijent, makar od 2000. godine na ovamo, da se potpuno nesmetano kod nas može učestvovati u raznim transakcijama sa određenim of-šor kompanijama ili fantomskim firmama, jer se u suštini radi o prikrivenim procesim pranja novca“, kaže Baraćeva.

Prema mišljenju Biljane Stepanović ukoliko postoji politička volja i snaga država bi sada ovaj sukob mogla da iskoristi kako bi ispitala način na koji je stvorena imperija Delta.

„Mislim da bi ovo mogla biti idealna prilika za državu da se prosto pozabavi načinom na koji se stvarala kompanija Delta i da jednostavno budemo načisto da li je ovo silno bogatstvo stečeno na legalan, zakonit i etičan način ili nije. U slučaju da jeste, ovo prepucavanje između dojučerašnjih najbližih saradnika može da nam deluje samo kao španska serija. U slučaju da tu ima nekog materijala da država interveniše onda je sada pravi trentuka da država podvuče crtu jer je podvukla crtu i u slučaju Bogoljuba Karića“, kaže ona.

Stepanović dodaje i da bi u eventualnom ispitvanju porekla imovine Milka Forcan mogla biti glavni svedok kao Miškovićev doskorašnji najbliži saradnik. Ipak ne treba zaboraviti da je ona u svemu tome proteklih decenija učestovala a da li će progoriti zavisi od zaleđine koju ima, napominje urednica Biznis info grupe.

Uspon Delte posle 5. oktobra

Imperija Delta holding nastala je pre skoro dve decenije u sobi hotela Slavija u Beogradu, kada je Miroslav Mišković osnovao uvozno-izvoznu firmu Delta M. U početku bilo je zaposleno njih 11, da bi danas taj broj dostigao 24.000. Ključni momenat razvoja kompanije bilo je osnivanje Delta banke, koja je čak imala i svoju filijalu u Moskvi. Uporedo sa razvojem banke kreće izgradnja poslovnog giganta bazirana na trgovini sportskom opremom.

Mišković potom osniva osiguravajuće preduzeće, kreće u kupovinu preduzeća za proizvodnju bicikala, fabriku deterdženata, mineralnog đubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije će postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda firmi Fijat, Lančija, Alfa Romeo, Nivea, Mulineks, Najki, Eskada.

Pravi finansijski uspon Delta holdinga nastao je u periodu posle petooktobarskih promena, kada se kompanija probija u sam vrh. Aktivno učestvuje i u privatizaciji Pekabete, Juhora, Sunca, PZP Beograd, Autokomande, Podunavlja, Bazara, Semena, Obuće, poljoprivrednih dobara Napredak, Jedinstvo, Sombor i drugih firmi. U jednom trenutku u Vojvodini sa kupljenim ili zakupljenim zemljištem od oko 20.000 hektara, bio je na nivou najvećih velikoposednika.

Pre šest godina prodao je Delta banku italijanskoj Intezi, a ubrzo i osiguravajuću kuću. Danas je Delta holding najveća privatna kompanija i druga rangirana po prihodu od prometa u Srbiji. Prošle godine je, kako piše na sajtu holdinga, ostvaren prihod od prodaje od 2,5 milijardi evra što iznosi deset odsto godišnjeg bruto proizvoda Srbije. Planirani prihod od prodaje za ovu godinu je tri milijarde evra. Delta holding ima svoje članice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i zemljama Evropske unije.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

129 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Nemačka može da napravi haos u EU

Loša ekonomska situacija u Nemačkoj i još devet drugih zemalja Evropske unije može, prema navodima Evropske komisije, imati negativne posledice za čitavu zajednicu država.

21:11

19.12.2024.

1 d

Podeli: