NBS: Srbija na korak do investicionog rejtinga

Kako se navodi, istovremeno su održani i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima i da je prezentaciju izgleda za Evropu održao direktor Sektora za Evropu u MMF Alfred Kamer.

Dodaje se da je guvernerka centralne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na tom događaju ukazala da je u našoj zemlji očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru i da to ostaje važan stub makroekonomske stabilnosti, kao i da smo obezbedili rekordne devizne rezerve.

"U Srbiji je inflacija na opadajućoj putanji od aprila, što se vidi i kroz niske mesečne stope inflacije, a neto izvoz će bitno doprinositi privrednom rastu ove godine, u uslovima visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata. Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60 odsto viši nego 2019, dok je u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši za blizu 13 odsto međugodišnje", kazala je ona.

Tabaković je navela i da je adekvatnost kapitala bankarskog sektora preko 22 odsto, da su pokazatelji likvidnosti znatno iznad regulatornih zahteva, kao i da učešće problematičnih kredita koje je na nivou oko tri odsto potvrđuju da su stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora očuvane uprkos višestrukim krizama. Zbog svega toga, prema rečima guvernerke, Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije kako je dodala ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske privrede, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama.

Kako je saopštila NBS ključne ocene MMF za Evropu u celini su da se Evropa suočava s teškim zadatkom istovremenog smanjivanja inflacije i obezbeđivanja privrednog rasta, da će geopolitička fragmentacija povećati troškove sirovina i ostalih inputa u Evropi i da se bazna inflacija usporava znatno sporije i nalazi se znatno iznad inflacionih ciljeva centralnih banaka između ostalog jer se smanjenje cena energenata mnogo sporije prenosi na baznu inflaciju.

"Za većinu zemalja Evrope ne očekuje se da će inflacija ući u granice cilja pre 2025. Zbog toga je, prema MMF, zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike i povećanje restriktivnosti fiskalne politike od ključne važnosti. Neizvesnosti i rizici u pogledu inflacije su veliki, a prerano popuštanje monetarne politike moglo bi imati visoke troškove u smislu zadržavanja dugoročno visoke inflacije", ističe se.

Kako se dodaje, MMF procenjuje da će privredni rast u Evropi usporiti s prošlogodišnjih 2,7 odsto na 1,3 odsto u 2023. (zona evra -usporavanje sa 3,3 odsato na 0,7 odsto). Za sledeću godinu, kako se ističe, MMF projektuje privredni rast u Evropi od 1,5 odsto, a u zoni evra 1,2 odsto.

NBS navodi i da MMF ukazuje na to da privredni rast u Evropi usporava, pri čemu više u zemljama koje su oslonjene na industriju, dok zemlje s većim učešćem turizma u bruto domaćem proizvodu bolje prolaze, a među razlozima za usporavanje privrednog rasta su i slabljenje potrošnje usled smanjenja realnih dohodaka i smanjenje investicija usled rasta kamatnih stopa.

Ističe se i da je primetno smanjenje kreditne aktivnost u evropskim zemljama u razvoju, a počinje da slabi i u razvijenim evropskim zemljama, a da usporavanju ekonomske aktivnosti i dalje doprinose efekti prošlogodišnjeg energetskog šoka.

U saopštenju NBS se navodi i da je Tabaković prisustvovala i sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta (IMFC), tokom kojeg su analizirani globalna ekonomska kretanja i izgledi, s fokusom na istovremene izazove u pogledu i dalje visoke inflacije, visokih nivoa duga, pooštrenih globalnih finansijskih uslova, ekonomske divergencije i povećanih geopolitičkih tenzija. Tema je bila i 16. opšta revizija kvota i mogući koraci za povećanje glasova zemalja s niskim nivoom dohotka, kao i obezbeđenje sredstava za Fond za smanjenje siromaštva i podsticanje privrednog rasta (PRGT) i Fond za otpornost i održivost (RST).