"Mađarska spremna da se pridruži"; "Ova inicijativa je most između Balkana i EU"

Predsedava predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Dimitar Kovačevski, a skupu prisustvuju i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, koji su se takođe obratili.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto poručio je da je Mađarska spremna da se pridruži saradnji zemalja članica te regionalne inicijative.

"Mađarska je spremna da se pridruži ovoj uskoj i bliskoj saradnji zemalja OB, kada je reč o integrisanim energetskim tržistima, bilo da je reč o gasu, struji i razmeni energije. Spremni smo da se pridružimo i bliskoj saradnji kada je reč o obezbeđivanju bezbednosti hrane, kao i kada je reč o privlačenju investicija u ovom regionu", rekao je Sijarto.

Kazao je da je to možda u ovom trenutku ambiciozna ponuda.

"Ali mislim da bismo do samita u Budimpešti svi bili spremni da to tada i učinimo, ako ovo nije previše ambiciozno", poručio je Sijarto.

Istakao je da Mađarska veoma podržava inicijativu OB i da su te zemlje napravile neophodne korake za integraciju u EU, kao i da je sada konačno trenutak da Brisel deluje.

Dolazimo u sramotnu situaciju da je Brisel uvek dva ili tri koraka iza, gde bi trebalo da budemo, dodao je Sijarto.

On je naglasio da bi, ako bi Mađarska odlučivala, Zapadni Balkan već bio primljen u EU.

"Mi smo frustrirani onim što se trenutno dešava u vezi sa politikom proširenja u Briselu", naveo je Sijarto.

Čavušoglu: "Ova inicijativa je most između Balkana i EU"

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je pozdravio sve prisutne i rekao da ova inicijativa obezbeđuje sigurnu budućnost svih zemalja.

"Rat u Evropi je alarm za sve nas, i vidimo koliko smo ranjivi po pitanju energetike. Ne postoji recept osim solidarnosti, i mi u Turskoj radimo sve što možemo da pomognemo susedima na Balkanu da obezbede količine gasa", kaže on.

Čavušoglu kaže da ovu inicijativu vidi kao most između Balkana i EU, i skrenuo je pažnju na činjenicu da je EU postala okrenuta sebi.

"Niko ne može da odgovori na to zašto su Skoplje i Tirana dugo čekale na status kandidata. Ne želim ni da pominjem mogućnost turskog članstva u EU, i nadam se da će OB pospešiti integraciju regiona", rekao je on.

Ministar spoljnih poslova Turske kaže da postoji još mnogo toga što treba da se uradi, ali da postoje dva izazova.

"To su politička kriza u BiH, i predsednik Erdogan će sledeće nedelje između ostalog posetiti i Sarajevo. A drugo je dijalog Beograda i Prištine, i tu je pokazano da moramo da se koncentrišemo na zajedničke interese, a ne na ono što nas razdvaja", istakao je Čavušoglu.

Abazović: "Vreme je da izaberemo mir i progres"

Premijer Crne Gore je rekao da je lepo videti ljude za istim stolom, i da dok bukti rat, ovde se priča o temama koje su od životnog značaja za građane.

"Lepo je videti da su sa nama ovde danas predstavnici zemalja EU i NATO, kao i biznismene. Sve smo probali u svojoj istoriji, svađe i konflikte, samo nismo probali da sarađujemo. Vreme je da izaberemo mir i progres, i da veća fleksibilnost granica ne znači menjanje istih, već veću šansu za pomirenje. Ovu inicijativu doživljavam kao jako uspešnu, i za kratko vreme je dokazala da može da obezbedi sigurnost", kaže on.

Abazović je dodao da je važno da se građanima što više olakša život, i da građani svih zemalja u regionu to zaslužuju.

"Građani su siti problema iz prošlosti. Zašto je važno što su ovde ministri spoljnih poslova Mađarske i Turske. Zato što su u globalnom sistemu oni naši prijatelji i komšije. Ja vidim da mi svi možemo da sarađujemo zajedno, i ova inicijativa mora biti inkluzivna. Oni koji danas nisu za stolom su dobrodošli. Ni Crna Gora nije još uvek članica, ali kako god bilo, mi smo upućeni jedni za druge. Ako neko bira da čeka četiri sata da čeka na granici Crne Gore da dođe na more i ostavi svoj novac, ili da prođe kroz granicu kao u EU, mislim da bi ogromna većina građana izabrala ovo drugo", kaže on.

Premijer Crne Gore kaže da sve zemlje regiona pripadaju velikoj evropskoj porodici naroda i da inicijativa Otvoreni Balkan zaslužuje podršku.

"Neka Balkan izabere mir, progres i ekonomski razvoj, a sve će to voditi i većem poverenju i boljem životu građana regiona", rekao je Abazović.

Tegeltija: "Pristupanje BiH Otvorenom Balkanu sasvim izvesno"

Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija ocenio je danas da je proces Otvorenog Balkana nezaustavljiv jer nikome nije ništa loše doneo, pe je tako i pristupanje BiH tom procesu sasvim izvesno.

Tegeltija je kazao da sada samo dva čoveka koče pristupanje BiH Otvorenom Balkanu i istakao da će i to proći i poručio da je privreda BiH partner privredama u regionu, bez obzira na to što BiH još nije deo Otvorenog Balkana.

Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Albanije Ediju Rami i premijeru Severne Makedonije Dimitru Kovačevskom što za BiH drže otvorena vrata za Otvoreni Balkan, što ne postavljaju političke uslove, nemaju želju da menjaju Ustav BiH kao neki drugi, ali imaju želju da BiH bude deo Otvorenog Balkana.

"Najveći broj građana BiH i poslovne zajednice je jasno opredeljen ka ovom procesu i nadam se da kada budemo sumirali rezultate za 2022. godinu, da ćemo u međusobnim trgovinama imati bolje rezultate nego u 2021", kazao je Tegeltija.

Izrazio je žaljenje zato što opet na Samitu govori kao gost i navodi da se nadao u Ohridu pre tri meseca da je to poslednje obraćanje predstavnika BiH na samitu Otvorenog Balkana kao gostujućih.

Navodeći da se ipak i sada obraća kao gost, Tegeltija se pita – ili se samiti Otvorenog Balkana često održavaju ili su blokade u BiH još uvek prejake kada je u pitanju taj proces.

"Lepo je biti u društvu predsednika i premijera koji znaju šta rade, koji govore o rešenjima za probleme, koji ne govore samo o problemima, već traže rešenje za svoje zemlje, pa za ceo region", naveo je Tegeltija.

Kako kaže, Otvoreni Balkan ima svoje planove, rokove, svoje odluke i radi se kako je planirano, a u BiH su blokade prejake.

Međutim, kako primećuje, Inicijativa Otvoreni Balkan je namenjena građanima i poslovnoj zajednici što je, kako dodaje, razlog zašto je danas u Beogradu da govori u njihovo ime.

"Zato ću i danas ovde i neprestano ponavljati potrebu pristupanja BiH procesu Otvorenog Balkana. Govoriću u zemlji, inostranstvu, poslovnoj zajednici, medijima. Poslovnoj zajednici treba jedinstveni ekonomski prostor uz četiri slobode iste one koje važe u zemljama EU za koje se zalažemo kada govorimo o pristupanju u Uniji, a kada o tome govorimo u procesu Otvorenog Balkana mnogi negoduju", ukazao je Tegeltija.

Ističe da poslovnoj zajednici ne trebaju carinske barijere i dodaje da se nada da će mnogi zapamtiti ono što je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao u svom obraćanju, a tiče se povećanja trgovinske razmene između tri zemlje ili koliko je skraćeno čekanje na graničnim prelazima između tri zemlje koje su u Inicijativi.

Navodeći da danas u BiH počinje predizborna kampanja, Tegeltija kaže da danas političari počinju sa obećanjima građanima, kao i da je u medijima u BiH primetio da oni koji blokiraju pristup BiH Otvorenom Balkanu bave se njegovim prisustvom na Samitu.

"Nisam došao u njihovo ime, ne u ime tih koji blokiraju, već u ime građana i poslovne zajednice. Možete odlagati, ali to je ono što treba građanima i to će doći. Kako je proces Otvorenog Balkana nezaustavljiv jer nikome nije ništa loše doneo, tako je i pristupanje BiH ovom procesu sasvim izvesno", kazao je Tegeltija.

Kaže da je sinoć na zajedničkoj večeri bilo lepo, ali da ga nesretnim čini što nisu bili u prilici da probaju vina i hranu iz BiH.

Međutim, kako kaže, Otvoreni Balkan je namenjen građanima i poslovnoj zajednici koja je bolji deo društva u BiH.

"Oni su obezbedili stopu rasta od 7,2 odsto prošle godine, pet odsto u prva dva kvartala ove godine, obezbedili su rast spoljno-trgovinske razmene više od 40 odsto za prvih šest meseci, rast industrijske proizvodnje više od 10 odsto. Omogućili su povećanje broja zaposlenih u poslednjem mesecu od 2,8 odsto, uplatili su poreza i doprinosa 18,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine", naveo je Tegeltija.

Dodaje da su obezbedili nesmetano snabdevanje naftnim derivatima po cenama koje su konkurentne sa cenama u regionu, kao i dovoljne količine električne energije za tržište BiH.

"Ukoliko hidrološka situacija bude na proseku, mislim da će BiH imati deo količine električne energije koje će moći da ponudi na tržištu. Nadam se da ćemo je razmeniti sa zemljama Zapadnog Balkana po fer cenama, ne pokušavajući da dobijemo lihvarske cene kakve su sada na berzama", kazao je Tegletija.