Mladi u Srbiji beže od zanata: "Kad dođu posle srednje škole ništa ne znaju"

Prema tom izveštaju su na evidenciji nezaposlenih bila, na primer, samo 22 stakloresca i 23 tašnera i to svi stariji od 30 godina.

Obućara ima nešto više, čak 504, ali je samo 25 mlađih od 30 godina, a krojača na Birou 773, od kojih 143 mladih.

Mladi očigledno nisu zainteresovani da završavaju zanatske škole i obavljaju tu vrstu poslova, kažu u NSZ za Tanjug.

U zanatskim radnjama to potvrđuju i kažu da posla ima, ali da nema ko da radi i da mladi beže od zanata.

U NSZ napominju da je, ipak, poraslo interesovanje za zanate kao što su krojač i obućar, zbog otvaranja novih fabrika koje se bave proizvodnjom tekstila i obuće.

Načelnica odeljenja za obuku i obrazovanje u NSZ Marčela Vuinac Obućina rekla je Tanjugu da je na evideniciji za grad Beograd veoma mali broj osoba sa zanimanjem stakorezac, obućar, tašner.

"Obućara ima svega 30, tašnera osam, staklorezaca samo dva. Među njima skoro i da nema mladih do 30 godina, na primer, troje obućara", rekla je Obućina.

Ona je kazala da je situacija nešto bolja kada su u pitanju zanatlije sa profilima obrazovanja za rad u konfekcijskoj industriji, ali da je i tu broj mladih lica izuzetno mali.

"Nešto je bolja situacija sa šivačima i krojačima u Beogradu, odnosno sa konfekcionarima, njih ima oko 450 na našoj evidenciji, ali takođe mladih do 30 godina veoma malo, manje od 20. Uglavnom su to neki stariji radnici, odnosno lica koja imaju više od 30, 40 i 50 godina. To nam govori da mladi nisu zainteresovani da završavaju zanatske škole i da obavljaju te poslove", dodaje Obućina.

Što se tiče samih poslodavaca, navodi Obućina, postoji potreba za ovim zanimanjima, naročito za šivačima i krojačima.

Ističe da NSZ ima poteškoće da odgovori na ove potrebe poslodavaca jer, kako je kazala, dešava se da ili nema lica traženih profila ili nisu zainteresovani da rade pomenute poslove.

Obućina je dodala da NSZ aktivno radi na pronalaženju rešenja za ovakve probleme.

"NSZ da bi odgvorila na ove potrebe poslodavaca sprovodi različite mere aktvine politike zapošljavanja. To su prekvalifikacije, zatim obuke na zahtev poslodavca, a takođe imamo i meru sticanja praktičnih znanja kao finansijski podsticaj i podrška poslodavcima da zaposle i osposobe nezaposlena lica koja nemaju adekvatna znanja i veštine za obavljanje konkretnih poslova. To mogu biti lica iz kategorije nekvalifikovanih lica i lica koja imaju završenu srednju školu, ali su dugoročno nezaposlena, odnosno na evidenciji duže od 12 meseci", rekla je Obućina.

Ipak, dodaje da je odziv poslodavaca na javni poziv za primenu mere sticanja praktičnih znanja vrlo mali.

"U Beogradu, u prvih šest meseci od kad je objavljen javni poziv, četiri poslodavca su aplicirala za ovu meru, za ukupno pet lica. Konkretno poslodavci su tražili radnika za izradu kora i testenina, zatiom alatničara i radnike u uzgoju i proizvodnji bilja", rekla je Obućina.

U izveštaju koji je NSZ dostavio Tanjugu navodi se da je ovaj javni poziv imao najbolju realizaciju na području Leskovca, Niša, Kragujevca i Jagodine.

Ona je pozvala poslodavce da konkurišu na ovaj i druge javne pozive koji su i dalje otvoren i detalje mogu pronaći na sajtu NSZ.

Istakla je da sredstava ima sasvim dovoljno i da znaju da je finansijska podrška poslodavcima jako potrebna.

Beogradski tašner Zoran Matić je rekao Tanjugu da posla ima, da je potražnja čak i veća poslednjih godina, ali da radnika nema.

Dodaje da je pokušavao da pronađe i zainteresuje mlade za ovaj posao koji je, kako kaže, kreativan i obuhvata ne samo popravku već i izradu predmeta od kože, od tašni do kaiševa.

"Mladi beže od zanata. Uglavnom se školuju za menadžerske poslove, zanatlija nema. Dakle, posla ima, ali nema ko da radi", rekao je Matić.

On je dodao da radnja postoji od 1970. godine i da do danas nikada nije prestajala da radi, ali da je njena budućnost neizvesna od onog trenutka kada reši da ode u penziju.

Na ulaznim vratima krojačke radnje čiji je vlasnik majstor Trajan Maksimovski stoji obaveštenje da se "radnja zatvara zbog odlaska u penziju".

"Gotovo je, penzija je tu, naslednika nemam, ovo više niko neće da radi, mladi neće ovo da rade, ne vole iglu", rekao je Maksimović. Takođe, kaže da posla ima, ali da nema ni radnika, niti učenika.

Maksimovski dodaje da kada krojač odelo napravi ručno ono traje godinama, da taj kvalitet "nema zamenu", ali da on više ne može da radi.

"Ko zna šta je odelo, taj radi ručno. Odelo nije ova nova konfekcija, koja se šije kao radna bluza za jednu upotrebu".

Dadaje da je pokušavao da nađe učenike i radnike, ali da u tome nije uspeo.

"Smešno će biti kad kažem da dođu ljudi od 70 godina da uče zanat, nemaju šta da rade, hoće da uče da šiju, ali to se ne uči sa 70, nego sa 15 godina", rekao je Maksimovski.

On je istakao da srednjoškolci dolaze bez praktičnog znanja, da se učenje, kako kaže, "svelo na teoriju".

"Ništa ne nauče, kada dođu posle srednje skole ništa ne znaju" ističe Maksimovski.

Kaže da je radnju otvorio pre 37 godina i da će, nakon što se penzioniše, ona biti zatvorena zauvek, bez obzira što je od krojačkog posla uvek moglo da se živi.

Obućar Ljubiša Vrcelj je rekao Tanjugu da posla u njegovoj branši ima sve manje, jer je obuća sve jeftinija, pa se popravka gotovo ne isplati, kao i da ima sve manje onih koji sebi mogu da priušte skupu i kvalitetnu obuću.

On je rekao da radnja postoji 70 godina, da su posao nasledili on i brat od svog oca, koji je isto tako zanat nasledio od oca.

Kaže da će radnja, kada on i brat prestanu da rade biti zatvorena i da nije ni tražio radnika.

Vrcelj dodaje da je novac jedina motivacija da se mladi bave ovim zanatom i da je diskutabilno šta je to "pristojan život" koji bi mogao da se obezbedi od tog posla.

Na evidenciji NSZ u Beogradu postoje samo dva stakloresca i oni su stariji od 30 godina.

Staklorezac Zdravko Injac kaže za Tanjug da u poslednje vreme nije ni pokušavao da pronađe radnika, a ni učenika.

"Nisam ni pokušavao i ne znam kakva je situacija. Verovatno neće niko ni da radi, jer sad klinci imaju pametnija posla nego da rade kao stakloresci. Idu na visoke škole, bave se pametnijim poslovima, od ovoga nema neke velike vajde", kaže Injac.

Ističe da posla ima, da su male zanatske radnje kao što je njegova dovoljne da obezbede prosečnu platu i "pristojan život", ali da je teško motivisati mlade jer je to težak posao.

"Nosiš staklo, pretovaraš, istovaraš, radiš nešto ramova, ali sve je to fizicki posao. Mladi neće to da rade. Onaj ko voli da radi, bolje da sedne za kompjuter i zaradi pare nego da tuče čekićem po ceo dan", dodao je Injac.