Rezultati najnovije analize potvrdili: Dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

Nesmetani kontinuirani rast kako dinarske, tako i devizne štednje, ostvaren je zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Tome su doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini. Poverenje stanovništva u domaću valutu rezultiralo je bržim rastom dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju, već devetu godinu zaredom.

Dinarska štednja je u prethodnih devet godina povećana gotovo šest puta (rast od čak 81 mlrd. dinara) i polovinom 2021. godine dostigla je 99 mlrd. dinara. Naročito intenzivan rast ostvaren je u poslednje tri godine kada je ova štednja povećana za preko 45 mlrd. dinara, što je gotovo polovina ukupnog rasta.

U istom periodu i devizna štednja beleži rast, iako nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom - sa 8 mlrd. evra (911 mlrd. dinara) s kraja juna 2012. godine povećana je na 12 mlrd. evra (1.425 mlrd. dinara) na kraju juna 2021. godine.

Uprkos prolongiranoj zdravstvenoj krizi, adekvatan odgovor u vidu paketa ekonomskih mera koje su Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije koordinisano donele doprineo je da Srbija već u prvom tromesečju ove godine dostigne pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti. Istovremeno, očuvane su monetarna i finansijska stabilnost, što je uslov za jačanje poverenja u domaći finansijski sistem i domaću valutu. To potvrđuju i niska i stabilna inflacija, koja je u prvom delu ove godine u proseku iznosila 2,3%, očuvana vrednost dinara prema evru, devizne rezerve na visokom nivou od 14 mlrd. evra krajem juna i smanjeno učešće problematičnih kredita koje je krajem maja iznosilo 3,7%.

Dobre makroekonomske performanse Srbije potvrdila je i rejting agencija Moody’s, koja je povećala kreditni rejting Srbije sa Ba3 na Ba2, upravo navodeći nisku i stabilnu inflaciju, relativnu stabilnost deviznog kursa, smanjenje spoljne neravnoteže i punu pokrivenost deficita tekućeg računa prilivima stranih direktnih investicija kao glavne argumente.

Rezultati redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli:

• makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga);
• relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima;
• povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%);
• pravovremeno i adekvatno donete mere monetarne politike (smanjenje referentne stope, obezbeđenje likvidnosti, propisivanje zastoja u otplati obaveza i dr.) i fiskalne politike (tri paketa pomoći privredi i građanima), koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima zdravstvene krize.

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio preko 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Oročavanje depozita u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih devet godina bilo je isplativije, i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Dinarska štednja oročena na tri meseca je bila isplativija od štednje u evrima u preko 87% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) - u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

I u narednom periodu, Narodna banka Srbije će nastaviti da doprinosi unapređenju procesa dinarizacije na taj način što će promovisati dinarsku štednju ističući njenu veću isplativosti u odnosu na štednju u evrima, zaključuje se u saopštenju.