U Srbiji se svake godine proda preko 80 hiljada tona odeće

To je pokazalo prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u našoj zemlji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Najviše kupujemo hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, kupuju se nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odeća, odela, kravate, bademantili) kupuju najređe.

Odeću najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova (60,5 odsto), prodavnicama polovne odeće (16,2 odsto), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4 odsto), a zbirno manje od 10 procenata građana kupuje odevne predmete preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima, navodi se u saopštenju.

Kvalitet odeće je presudan za 54,5 odsto ispitanika, dok je za 41,2 procenta najvažniji faktor - cena. Samo njih 4,3 odstokupuje odeću zbog trenda.

Gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara, navodi se u saopštenju.

U proseku, najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci), pri čemu 73,1 odsto ispitanika čarape nosi manje od godinu dana. Slično je sa donjim vešom i brushalterima, koje 57.5, odnosno 48.4 procenata ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a slede kaputi i bademantili (po 52 meseca).

Kada se posmatra ukupna slika, najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.

Kad više ne žele da nose pojedine odevne komade, preko 55 procenata anketiranih poklanja odeću, 16 odsto je najčešće čuva u ormaru, a skoro 16 procenata donira odeću. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2 procenata), oko 7,0 odsto njih menja namenu odeće, a gotovo 4,0 procenta je baci

Nešto manje od polovine ispitanika (49 procenata) upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Međutim, tek svaki treći ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.

Iako je 55 procenata upoznato sa fenomenom brze mode, evidentno je da dolazi do pada procenta upućenosti kada se radi o navedenim pojavama koje su povezane sa brzom modom.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, pa se može zaključiti da pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika.

Takođe, upadljiv je nalaz da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Istraživanje pokazuje da javnost nije ni približno upućena i upoznata sa višestrukim društvenim i moralnim protivrečnostima brze mode, kao i njenim pogubnim posledicama po životnu sredinu, te je stoga veoma važno da postane osetljivija i svesnija o sklopu svega onoga što brza moda implicira, zaključuje se u saopštenju.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.