Srbiji hitno treba 20.000 ovih radnika

Iz udruženja koje se bavi neformalnim obrazovanjem i oko sebe okuplja stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija kažu da je poslednjih godina taj sektor u Srbiji napredovao, da ljudi od tog posla "dobro žive", te da su i uslovi rada i plate na zavidnom nivou.

"U IT sektoru ljudi dobro zarađuju, uslovi su bolji nego u drugim strukama. Vidi se napredak, zajednica svakodnevno raste i najuočljivije je da posla tu ima", kaže Đorđević.

Srpsko tržište će tek da se razvija, dodaje, a ono što tome doprinosi i što je već, kako kaže, "prepoznatljiva karakteristika srpskih ajtijevaca", jeste visok kvalitet usluga.

Objašnjava da je za naše tržište karakteristično da mnoge velike, svetske kompanije ustupaju svoje poslove domaćim kompanija, koje imaju dobre stučnjake, a upravo je prednost domaćih firmi kvalitetan kadar koji se, naglašava, školuje u Srbiji.

Međutim, primećuje Đorđević, uprkos uslovima rada koji su bolji nego u bilo kojoj drugoj oblasti, Srbija ima veliki nedostatak stručnih kadrova.

Naime, kako objašnjava, u Srbiji se godišnje "proizvede" između 1.500 i 2.000 IT stručnjaka, a istovremeno nam nedostaje bar 20.000, pa se, računajući na taj tempo, teško može očekivati da se ispuni ono što tržište traži, uprkos očiglednom kvalitetu.

"Nećemo moći da zadovoljimo tržište i postoji rizik da će onda strane kompanije pronaći programere na nekom drugom mestu", primetio je.

Ono što bi po njegovom mišljenju rešilo problem jeste više redovne obuke i edukacije za programere, a potrebna je, dodaje, i reforma obrazovnog sistema, jer je godišnja "proizvodnja" 1.500 do 2.000 diplomiranih ajtijevaca daleko od potrebne.

Iz Ministarstva prosvete su saglasni s takvim stavom, bar sudeći po novom Akcionom planu koji pripremaju, a koji se tiče upravo povećanja broja IT stručnjaka u Srbiji.

Cilj Akcionog plana je da se sa sadašnjih 1.500 diplomaca iz te oblasti broj podigne najmanje na 3.000.

Vlada je, kako je rekla pomoćnica ministra za visoko obrazovanje Vesna Mandić na sastanku sa dekanima 15 tehničkih fakulteta, za narednu godinu pripremila oko devet miliona evra za tri strateške mere koje resorno ministarstvo planira da realizuje u saradnji sa fakultetima i ostalim ministarstvima.

Jedna od te tri mere, kaže Mandićeva, jestepokretanje istraživačkog fonda za profesore i saradnike na fakultetima koji će razvijati inovirane studijske programe u oblasti IT kroz uključenje stručnjaka iz privrede u okviru dualnog obrazovanja.

Za tu namenu, navela je ona, Vlada će izdvojiti 900.000 evra.

Sledeća mera podrazumeva povećanje upisnih kvota i njen cilj je da se na sve fakultete koji školuju mlade ljude za IT oblast upisuje više studenata nego što je to sada slučaj.

Treća mera, kaže, treba da omogući rešavanje problema u vezi s prostorom koje fakulteti imaju.

Neki fakulteti poput beogradskog ETF-a ili Tehničkog fakulteta u Novom Sadu nemaju dovoljno prostorija, a neki čak ni primerene zgrade, pa bi ta mera njima sigurno donela neko rešenje.

Udvostručen broj stručnjaka iz oblasti IT-ja je, kaže Đorđević, iako ne dovoljan, ipak odličan prvi korak, a iz njegovog Udruženja pozdravljaju svaku aktivnost koja podstiče mlade da postanu IT stručnjaci.

Osim manjka kadrova, problem je, prema đĐrđevićevim rečima, i uplitanje države u IT tržište.

Jer, objašnjava, to se tržište i razvilo "baš zato što se država nije mešala nekim posebnim intervencijama".

"Sada se spominju neke subvencije, ali na koji način će se te subvencije dodeljivati može biti jako problematično", primećuje i dodaje da bi IT stručnjacima mnogo značilo da se, recimo, smanje porezi i drugi nameti.