Udružuju se frilenseri: "Nismo samo bahati klinci koji prave klipove i zarađuju bajkovite sume"

"U saopštenju Poreske uprave, osim najave kazni, nije se moglo pročitati ništa više. Napravljena je grupa na Fejsbuku, koja trenutno okuplja skoro 3000 članova jer je postojala potreba da se na šturo saopštenje nadležnih organa odgovori organizovano, sa što jasnijom porukom", kažu u Inicijativi.

Kako navode za B92.net, vremenom su se iskristalisali glavni ciljevi: rešavanje aktuelnog problema koje je izazvao poziv na samoinicijativno prijavljivanje i izvršavanje poreskih obaveza, te trajno regulisanje statusa radnika na internetu. To je rezultovalo i odlukom da se formira Udruženje radnika na internetu koje će biti osnovano ove nedelje.

"Udruženje će se pre svega baviti unapređenjem i zaštitom radnih prava radnika na internetu kroz pravnu pomoć i podršku članovima Udruženja i zalagati za regulaciju statusa i poboljšanje uslova rada radnika na internetu. Prvi korak nam je okupljanje tima stručnjaka u oblasti poreskih i radnih prava. Već su održane dve javne onlajn diskusije gde se razgovaralo o zahtevu Poreske uprave i objektivnim preprekama u ostvarenju ovog zahteva, ali i o mogućim opcijama za buduća rešenja. Trenutno prikupljamo članstvo, raste interesovanje i podrška za naše udruženje, zajednički dogovaramo strategiju za dalje rešavanje problema", objašnjavaju iz Inicijative za naš portal.

Oni dodaju da su do sada razgovarali sa Mariom Reljanovićem, stručnjakom za radno pravo, Brankom Anđelković, stručnjakinjom za digitalni rad i Nikolom Ilievskim, studentom ekonomije.

"Sve troje se slažu u tome da se radnopravni i poreskopravni status radnika na internetu mora zakonski regulisati tako da odgovara specifičnoj prirodi ove vrste rada. Kod stručnjaka smo naišli na razumevanje naše situacije i odobravanje osnivanja udruženja kao instrumenta za predstavljanje interesa radnika na internetu i uspostavljanja komunikacije sa donosiocima javnih odluka", navode naši sagovornici.

Predstavnici Inicijative ističu da je još rano za definitivne predloge.

"Razmišlja se u smeru predlaganja progresivnih stopa poreza i doprinosa u zavisnosti od visine zarada ili, uvođenja jedinstvenog, znatno smanjenog poreza. Sam način izračunavanja poreza i doprinosa koje treba platiti morao bi se pojednostaviti uz korišćenje elektronskog plaćanja. Po važećem zakonu, situacija je takva da za bukvalno svaki, pa čak i najmanji uplaćeni iznos na naš račun, treba podnositi zasebnu poresku prijavu i plaćati porez, kao i namete za PIO i zdravstveno osiguranje, što je apsurdno. Zemlje u okruženju, na primer Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Bugarska, uopšte ne obavezuju frilensere na plaćanje doprinosa, odnosno, tamo se plaća samo porez, uglavnom ne više od 10 odsto", kažu oni.

Na pitanje šta su, prema njihovom mišljenju, najveći problemi sa kojima se suočavaju frilenseri u Srbiji trenutno, navode da su oni, zbog pokušaja striktne primene neprilagođenih i zastarelih zakona na nove poslovne okolnosti, dovedeni u situaciju u kojoj ni na koji način ne mogu da plate sve poreze i doprinose za prethodnih pet godina - postojeći zakon ih obavezuje, ali u isto vreme ne prepoznaje kao posebnu grupu radnika koja ostvaruje prihode i prava.

"Naravno da se zalažemo za to da ovako visoke namete ne treba plaćati unazad, sadašnja stopa poreza i doprinosa iznosi 50 odsto prihoda i kada se na to dodaju kamate, dobijamo ogromne iznose koje treba platiti u veoma kratkom roku, što je finansijski neizvodivo. Ogroman broj naših članova ističe da bi trebalo da rade nekoliko narednih godina da bi platili ovaj navodni dug, a da pri tom ne bi mogli da izdržavaju porodice ili nastave sa školovanjem ukoliko su studenti", napominju predstavnici Inicijative.

Uz to, oni poručuju da treba ispraviti i pogrešnu sliku u javnosti o ljudima koji posluju na taj način.

"Frilenseri, u najvećem broju, nisu 'bahati klinci' koji prave video klipove i zarađuju bajkovite sume novca. Mi smo nešto potpuno drugo, ljudi koji svoje diplome i znanje nisu uspeli da uposle u domaćim firmama i koji su uz dodatne napore, učenje i kvalifikovanje pronašli način da rade za strane poslodavce, a da pritom ostanu u svojoj zemlji i doprinose njenom ekonomskom razvoju. Nadamo se da će u njoj i dalje biti mesta za nas", zaključuju u Inicijativi radnika na internetu.