"Ako budemo učestvovali ruska kompanija Olega Deripaske „Bejzik element“ će rudarski basen „Bor“ morati da plati milijardu evra da bi pobedila na tenderu. Teško da će moći da daju taj novac", kaže Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa“, najavljujući utakmicu zbog „Bora“ sa ruskim tajkunom Deripaskom.
Prema rečima Drakulića, Rusi obećavaju veliku cenu.
"Ja bih voleo da oni daju što više para, jer to je naš interes. Prvo, neka ponude državi više od nas, ako mogu, a neka daju i veće investicije. To će biti dobro za Srbiju", rekao je on.
Na pitanje da li je nedavni dolazak Deripaske na indirektne razgovore s Koštunicom pritisak pred raspisivanje novog tendera Drakulić je odgovorio da to jeste želja da se ostvari uticaj i da takav postupak nije u redu.
"Ne znam da li je Deripaska došao ispred svoje kompanije ili kao izaslanik vlasti u Rusiji. Velike ruske kompanije su pod velikim uticajem Putina. Deripaska je imao priliku da ponudi korektnu ponudu na prvom tenderu. Nije tačno da, kako kažu, nisu imali sve informacije o „Boru“ jer je u kombinatu sedelo 30 ljudi. Ako „Bejzik element“ da veliku cenu, to je po osnovu ruskih strateških interesa u Srbiji, jer „Bor“ ne vredi više od cene koju smo mi ponudili", naveo je on.
Predsednik "Ist pointa" kaže da naša industrija, koja obuhvata fabrike vezane za „Bor“, treba da obezbedi izvoz od 2,5 milijardi dolara.
"Mi ćemo definitivno biti mnogo jači kada nam ekonomija bude snažnija, a ne tako što ćemo nekom činiti ustupke, dajući mu prirodne resurse ili strateške kompanije. Mislim da je odluka o drugom tenderu politička i to iz dva razloga. Prvo, jasno je da nisu želeli nas kao investitore u RTB, a drugi je ruski faktor", ocenio je on.
Drakulić kaže da u slučaju da ne postane vlasnik „Bora“ to ništa ne znači za „Ist point“, jer on ima alternativne izvore za snabdevanje bakrom u Bugarskoj.
"Ako bismo mi postali vlasnici, bakar bi završavao u našim fabrikama. Bolje je za Srbiju da ne prodaje sirov bakar, već poluproizvode", dodao je.
Prema njegovim rečima, „Bor“ ne može baš tako lako da obezbedi sirovinu kod drugih dobavljača, jer na svetskom tržištu nema dovoljno koncentrata.
"Ove sirovine se uglavnom nabavljaju kod ozbiljnih proizvođača i na bazi višegodišnjih ugovora. Mi smo ga nabavljali u Bugarskoj i zbog želje da pomognemo RTB-u imali smo manje gubitke. U suštini, šteta je što problemi u kombinatu nisu počeli da se rešavaju 2001., jer je tada trebalo mnogo manje para da bi se postigao kapacitet od oko 50 hiljada tona. Moja poruka sindikatima je da budu strpljivi, jer bi radikalizacija štetila svima, a ponajviše njima. Najgore bi bilo da se sutra ne pojavi nijedan kupac. U poslednjih šest godina pokazalo se da naša država nije sposobna da reši problem ovog rudarskog basena i da njemu treba dobar investitor", kaže Drakulić.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 5
Pogledaj komentare