Slab rod podigao cenu crvenog zlata u Srbiji, kupine u bescenje

Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara.

"Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.