Arapi kupuju salaše, dočekuju ih štrudlom

Godinama unazad, negdašnje uzdanice privrede somborskog kraja, samodovoljne ekonomske oaze usred isušenog Panonskog mora, salaši, bili su prava noćna mora za njihove vlasnike, koji su odavno svoju sudbinu vezali isključivo za grad.

Ako je po podacima, doduše potpuno nezvaničnim, filijale republičkog Geodetskog zavoda, u samo nekoliko prethodnih meseci, na njihovim šalterima se, zarad „prepisa“ vlasništva nad salašima pojavilo desetak Arapa, po pravilu državljana Ujedinjenih arapskih emirata, piše novosadski Dnevnik. Iznenadnim interesovanjem potomaka beduinskih plemena za „kolonizaciju“ salaša, mada obradovani, zatečeni su se našli vlasnici salaša koji su nuđeni na prodaju, ali i njihove komšije.

“Od kad su kupili salaš od Mikana, vlasnika jednog kafića u gradu, videli smo ih par puta, upoznali smo se, fin su svet, ali pravo da vam kažem o njima slabo šta znamo”, priča jedan od vlasnika salaša na Bezdanskom putu, potezu na kome su do sada tri salaša dobila nove vlasnike iz UAE. Što zbog želje za anonimnošću, što zbog dobrih komšijskih odnosa sagovornik ne želi da mu se ime „povlači po novinama“.

“Prvo je došao otac, pazario nekretninu, pa je onda i dvojici sinova kupio po salaš. Odma’ su ušli majstori, sve se renovira, ali i po nji’ovom običaju podiže veliki zid od cigala oko salaša. Valjda da im niko ne gleda u žensku čeljad. Tak’i neki njihovi običaji...”, mudrijaši ovaj somborski, kako sam kaže, salašar od pamtiveka.

Nerviraju ga priče koje se pletu oko novih komšija, koje su se vratile u Emirate dok im se nekretnine ne urede.

“Znaš ti naš svet, odma’ počne divan o nekoj zaveri, bog te pita čemu. Te, evo samo što nisu počeli da dižu minaret i džamiju, te pazare salaše da dobiju državljanstvo na osnovu kog će nam svu zemlju pokupovati, te kojekakve priče u vezi ovih nesretnika što beže iz Sirije i Libije, terorizmu...Takav smo svet, samo naklapamo i u tuđ buđelar i avliju gledam”, rezignirano će naš sagovornik i iščuđava se kako niko ne pomisli da se i Arapima svidelo zelenilo kojim je prebogat ovaj deo božijeg dunjaluka, a za koji su uskraćeni u svojim peščano-pustinjskim emiratima.

Pored tri salaša na Bezdanskom putu, nove vlasnike sa Arabijskog poluostrva su dobile i tri paorske ekonomske oaze u bokor-salašima Gradina, jedan u Nenadiću...a mada se u ovdašnjim agencijama za promet nekretnina drže svetog trgovačkog pravila o zagarantovanoj diskreciji, potvrđuju da je interesovanje klijenata iz UAE sve veće, što je podiglo i vrednost nekad potcenjenih salaša.

Mada ne žele da „ofiraju“ pojedine akvizicije, priznaju da u ovom momentu vrednost koliko-toliko održavanog salaša izgrađenog u tradicionalnom stilu može da dosegne i nekoliko desetina hiljada evra, što je višestruk skok cena za ovaj tip nekretnina koje su, bez obradivog zemljišta, u najboljem slučaju do nedavno mogle da se prodaju za šest-sedam hiljada evra.

“Nisu samo dobro prošli vlasnici, već i majstori iz grada”, tvrdi jedna mlada salašarka iz Gradine, koja zbog novog komšiluka takođe insistira na anonomnosti.

“Komšije su pazarile, angažovale i platile majstore i otišle kući, ali sve mi se čini da će biti cirkusa kad se vrate. Išli smo da gledamo kako radovi napreduju, ne znam ko im je majstore nalazio, ali moj baba kaže da takav fušeraj davno nije video. Pločice im slažu kao klackalicu, brodski pod već prozuk’o, moleraj bože sačuvaj...Ako i imaju para, nije u redu da im deru kožu s leđa”, priča ona.

Sablažnjava se Gradinka ponašanjem somborskog majstorskog esnafa, koji je najzad dobio platežnu klijentelu i tvrdi da će nove komšije, čim se vrate iz Emirata, dočekati kako to i pristoji. Sa štrudlom od maka.