"Srbija nema snage ni za ove penzije i plate"

To je preporučio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije istakao da je nivo plata i penzija veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.

Cilj je, podsetio je, da udeo penzija bude 11 odsto u BDP-u, a plata oko osam odsto, a obe su preko tog nivoa.

“I tih 11 odsto za penzije su na gornjoj ivici održivosti”, rekao je Petrović istakavši da za ta dva cilja, da udeo plata i penzija u BDP-u bude 8osam odnosno 11 odsto, proističe zaključak da bi trebalo zamrznuti plate u 2017, a penzije i u 2018. godini.

On je objasnio da je za ozdravljenje javnih finansija neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a, a javnog duga na ispod 60 odsto, a da bi se to dogodilo, potrebne su uštede.

“Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i po tom osnovu većih trajnih prihoda, kao i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, dok druga polovina mora doći od ušteda u budžetu, a to su mahom plate i penzije”, rekao je Petrović.

Da bi došlo do ovog cilja, neophodno je, kako je ukazao, držati zamrznute plate u 2017. a penzije i u 2017. i 2018. godini, jer su to, prema njegovim rečima, jedine mere koje mogu da daju budžetske uštede.

“Racionalizacija broja zaposlenih to ne može da pruži”, smatra on objasnivši da je broj viška zaposlenih ipak manji od planiranih 75.000 za tri godine, i da iznosi 20.000 do 30.000.

Do sada je, kazao je, posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla.

“Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10.000-15.000, a jedino vidimo višak od oko 6.000 zaposlenih na lokalu. Ostalo bi moralo da se temelji na ozbiljnim planovima reformi, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, i da se ne ide u racionalizaciju na silu”, rekao je on.

Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen, rekao je Petrović i dodao da do dodatne racionalizacije, osim na lokalu, neće ni doći.

“A pitanje je i da li to treba da se radi uopšte, ako bi se radilo ad hok”, rekao je on.

Izloživši ovo, Petrović je ukazao da je jedina ušteda na platama i penzijama, jer su izdaci po tom osnovu veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.