U preduzećima u restrukturiranju radi 53.584 ljudi. Opasnost da njihova radna sudbina bude „zapečaćena“ 14. maja, kada država praktično prestaje da štiti preduzeća u restrukturiranju od prinudne naplate, prema najavama iz vrha vlasti - ne postoji.
"Formirana je radna grupa, u susret 14. maju, danu kada je Ustavni sud propisao da prestaje zaštita ovih preduzeća od poverilaca", kaže za "Novosti“ Igor Mirović, vršilac dužnosti ministra privrede.
"Radna grupa ima zadatak da pronađe mehanizme koji će prolongirati taj rok, kako bi se izbegla stihija. Ovaj zadatak oročen je na prve dane maja. Ima nekoliko varijanti rešenja. Ne želim da prejudiciram: to može da bude uredba, ali i izmena postojećeg zakona o privatizaciji, pre donošenja potpuno novog zakona o privatizaciji, čime bi se definisali neki mehanizmi za rešenje ovog problema.
Preduzeća u restrukturiranju samo državi, prema procenama, duguju 1,5 milijardi evra, na ime neplaćenih poreza, doprinosa, zajmova od Fonda za razvoj, računa za struju i komunalije.
Odlaganje "dana D“ ne znači automatski i spas za svih 155 firmi u restukturiranju. Svega trećina ovih preduzeća može da računa na potpuni oporavak i tržištno poslovanje.
"Procena je da za svako treće preduzeće imamo zainteresovanog investitora", ukazuje Mirović.
Ova preduzeća biće podeljena na ona za čiju privatizaciju postoje zainteresovani kupci i grupu koja će, na osnovu svojih završnih računa morati da uđe u stečajni postupak. Novi zakon o privatizaciji omogućiće da se, kroz pojedinačnu akciju za svako preduzeće, pronađe mehanizam za njegovo ozdravljenje ili odlazak u stečaj.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 33
Pogledaj komentare