"Nastojali smo da u 2013. obezbedimo veći budžet za aktivne mere zapošljavanja, ali u tome nismo uspeli i on će biti na nivou ovogodišnjeg", istakao je Martinović u debati "Radno zakonodavstvo i državni budžet Srbije".
On je najavio i da bi novi zakon o štrajku početkom sledeće godine trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, istakavši da važeća zakonska rešenja u toj oblasti datiraju iz 1996. godine i nisu u skladu sa Ustavom i drugim aktima. Govoreći o izmenama Zakona o radu, on je kazao da se planira uvođenje fleksibilnih oblika rada, kao i da se rad na određeno vreme produži, ocenivši da bi one izmene treblo stimulativno da deluju i na investitore.
Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike je ukazao da se poslednje tri do četiri godine značajno povećao broj nezaposlenih, dok je u zoni neformalne zaposlenosti 15 odsto zaposlenih, odnosno oko 323.000.
Pomoćnica ministra Radmila Bukimirić-Katić je ocenila da je u prethodnom periodu puno urađeno na zakonskoj regulativi, istakavši da će novi zakon o štrajku precizno definisati kompletnu proceduru - od najave do realizacije štrajka.
Bukumirić - Katić je istakla da je u trenutku kada ima 760.000 nezaposlenih i kada je stopa nezaposlenosti među mladima 50 odsto neophodno uvesti fleksibilne forme rada, koje prvenstvono mlađoj populaciji omogućiti da stekne radno iskustvo.
Zakonom bi, kako je dodala, pored produženja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 meseci na tri godine, trebalo regulisati i odeđene pojave ustaljene u praksi - poput podele godišnjeg odmora.
Prema rečima pomoćnice ministra, protrebno je i preciznije definisati smenski i noćni rad, proširiti delokrug rada i ingerencije inspekcije rada i regulisati postupak utvrđivanja reprezentativnosti učesnika u socijalnom dijalogu.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihailović nije se saglasio sa predloženim rešenjima za izmene u oblasti radnog zakonodavstva, posebno sa produžavanjem rada na određeno vreme.
On je naveo da radnici neće moći sindikalo da se udružuju, podižu kredit i šite svoja prava i dodao da je u Sloveniji od uvođenja sličnih zakonskih rešenja na neodređeno vreme primljeno samo 10 odso zaposlenih.
Mihailović je nezadovoljan i podizanjem cenzusa za sindikalno udruživanje sa dvoje na 10 zaposlenih, jer će time, kako je naveo, biti ograničene sindikalne aktivnosti u malim i srednjim preduzećima.
"Glavni problem je to što se zakoni ne primenjuju", naglasio je potpredsednik S S S S, koji tvrdi da u Srbiji ima blizu milion nezaposlenih, a da je prosečna stopa nezaposlenosti čak 28 odsto.
Njegova koleginica, izvršna sekretarka UGS "Nezavisnost" Zlata Zec takođe smatra da je problem u tome što se zakoni ne primenjuju, ali i u tome što država nema efikasne kontrolne mehanizme.
Zec je istakla da institucije nadležne za kontrolu nemaju dovoljno kadrovskih, finansijskih i organizacionih kapaciteta, a isti probelm je i sa sudstvom, zbog čega je taj sindikat zatražio da se uspostavi sud rada.
I ona se saglasila sa time da akcenat treba staviti na ravnopravno učešće socijalnih partnera u dijalogu o radnom zakonodavstvu, a predstavnici poslodavaca poručili su da im je potreban adekavatan, stabilan, privredni ambijent.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare