On je u intervjuu agenciji Beta rekao da će Ministarstvo rudarstva učiniti sve da se "takav dobar razvojni projekat realizuje".
"Reč je o projektu koji je završen. Završena su istraživanja i laboratorijske analize, overene su rezerve i prilično se odmaklo u razgovorima sa različitim kompanijama koje pokazuju interes za instaliranje svojih tehnologija", rekao je on.
Ministar, međutim nije želeo da navodi dokle se stiglo sa tenderom za savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca.
Bačević je kazao da će se u eksploataciji koristiti samo najnovije, "čiste" tehnolologije, jer će se tako dobiti veća količina nafte i maksimalno zaštiti životna sredina.
“Ne povećavati rudne rente za naftu i gas”
Bačević se zalaže i da i po novom zakonu o geološkim istraživanjima i rudarstvu rudna renta za naftu i gas ostane tri odsto, jer bi eventualno povećanje moglo da ima posledice na tumačenje sporazuma o isporuci gasa iz Ruske Federacije.
"Nisam za menjanje rudne rente za eksploataciju nafte i gasa, jer bi smo time poremetili dobre i kvalitetne odnose sa Ruskom Federacijom", rekao je ministar.
Kako je kazao, povećanjem rudne rente "značajno bi se pogoršali uslovi poslovanja, odnosno eksploatacije" za rusku državnu kompaniju Gaspromnjeft, koja je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS) i prema međudržavnom sporazumu trenutno je povlašćena zbog investicija u modernizaciju NIS-a.
"Rudna renta za naftu i gas u Srbiji je najniža u Evropi, pretpostavljam i u svetu, ali ona nije takva zbog važećeg zakona, gde je njen iznos zapravo pet procenata, već zbog dugoročnog sporazuma Srbije i Ruske Federacije o isporuci gasa koji je na snazi", kazao je on i dodao da će konačnu odluku o iznosu te rudne rente doneti Vlada Srbije.
Ministar je istakao da bi "po članu 13. sporazuma Srbije i Ruske Federacije svaka promena rudne rente koja bi pogoršala uslove poslovanja kompanije, odnosno države sa kojom je potpisan ugovor, bila put u izmenu, sa neizvesnim ishodom tog ugovora".
Bačević je naglasio i da je svestan podeljenog mišljenja stručne javnosti u Srbiji po pitanju povećanja rudne rente za naftu i gas, navodeći da i sam pripada onoj grupi koja misli da je ta naknada niska, zato što u svetu iznosi od 15 do 25 odsto, ali istovremeno smatra i da "država Srbija mora da poštuje međunarodne ugovore obaveze i benefite iz pomenutog ugovora".
"Zbog toga mislim da je najgori mogući trenutak sada raskidati takav sporazum i menjati rudnu rentu zato što se nekome ne sviđa", rekao je on.
“Gasprom najveći investitor”
Bačević je podsetio i da je Gaspromnjeft, pored toga što je najveći eksploatator domaće nafte i gasa, i najveći investitor u Srbiji, čije je ulaganje u 2012. bilo veće od milijardu dolara, dok se za 2013. i 2014. planira ulaganje veće od 1,5 milijardi dolara.
"Mi takve investiture do sada nismo imali i zašto bi ih sada zbog nečega što je razlika od tri do pet odsto, preko rudne rente dovodili u poziciju da u našoj zemlji posluju u lošijim uslovima od onih koji su već dogovoreni i prihvaćeni", rekao je on i dodao da Gaspromnjeft godišnje puni domaći budžet sa 12 do 13 procenata.
Bačević je dodao da je pitanje rudnih renti koje plaća Gaspromnjeft u Srbiji složeno, jer Srbija istovremeno ima beneficije u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povlačenju od 3,6 do sedam milijardi kubnih metara gasa godišnje, bez plaćanja penala za nepovučene količine.
Sačuvati bogatstva na Kosovu
Ministar rudarstva je naglasio i da će se "do poslednjeg daha" boriti da se sačuvaju prirodna bogatstva na Kosovu i Metohiji, odnosno da ona budu dostupna i Srbima, a ne samo albanskoj strani.
On je kazao da je nezadovoljan što veći deo kombinata "Trepča" trenutno nije pod ingerencijom Srbije i naveo da je to bogatstvo za koje je "vredno boriti se dugo i strpljivo", jer su razvojni potencijali veliki.
"Prirodna bogatstva koja se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije čine više od 30 odsto ukupno istraženih i overenih prirodnih resursa u Srbiji", kazao je ministar rudarstva Milan Baćević.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 55
Pogledaj komentare