Do 2030. će ih biti pola miliona: U Hrvatsku stiglo stranih radnika skoro koliko ima Splićana

Oni će činiti četvrtinu radne snage u zemlji, procenjuje Hrvatsko udruženje poslodavaca, piše Jutarnji list.

Na rastuću prisutnost uvozne radne snage, stoji u redovnoj publikaciji Fokus nedelje glavnog ekonomiste HUP-a Hrvoja Stojića, jasno upućuju broj radnih dozvola za boravak i rad. U prvih deset meseci ove godine izdato ih je 147.301, čak 39 posto više nego lane, od čega se dve trećine odnose na rad u sektoru graditeljstva i turizmu. Na nivou cele godine broj radnih dozvola mogao bi da dostigne 170-175 hiljada.

Procene govore da u Hrvatskoj trenutno radi 80 do 100 hiljada stranih radnika, što je pet do šest posto ukupne radne snage u ovoj godini. “S obzirom na solidan ekonomski rast te kontinuiranu napetost tržišta rada, za očekivati je da će ukupan broj radnih dozvola iduće godine premašiti 200.000”, navodi Stojić.

HUP ima i konkretne predloge kako olakšati ili “pospešiti” zapošljavanje sve većeg broja stranih radnika. Na prvom mestu je proširenje liste deficitarnih zanimanja za koja nije potrebno sprovesti test tržišta rada.

Također, predlaže i produženje trajanja dozvola za boravak i rad s jedne na dve ili tri godine te sa 6 na 9 meseci za sezonske radnike.

Zalaže se i za pojednostavljenje određenih administrativnih postupaka pri izdavanju radnih dozvola. “Tako preporučujemo uklanjanje obveze uzimanja dvostrukog davanja otisaka prstiju stranim radnicima, koji produžuju trajanje dozvola za boravak i rad, s obzirom na to i da je ta obaveza sporna i s aspekta Zakonika EU o vizama. Značajno unapređenje bila bi i digitalizacija postupka uručenja rešenja dozvole za boravak i rad od strane policijske stanice”, stoji u analizi.

U HUP smatraju potrebnim i da smanje retroaktivnu uplatu zdravstvenog osiguranja HZZO-u za poslednjih 12 meseci tokom kojih strani radnici uopšte nisu boravili u Hrvatskoj.

Napokon, budući da strani radnici umesto plave karte EU traže dozvolu za boravak i rad, usled čega je na čak godinu dana produžen rok za spajanje porodica, “smatraju da bi izdavanje plave karte trebalo da se ubrza uz pomoć jačanja kapaciteta policijskih stanica i policijskih uprava odnosno samog MUP-a”.

Demografski trendovi jasno upućuju na to da će u nadolazećim godinama potražnja za stranom radnom snagom neminovno rasti, a time i na urgentnost kvalitetne imigracione politike.

Nedavno je i guverner Boris Vujčić izneo procene da bi u idućih 20 godina Hrvatska mogla ostati bez 400.000 ljudi u radnoj dobi, pozivajući na potrebu osmišljavanja demografske politike, kako natalitetne tako i imigracione. “Moramo se dogovoriti šta želimo”, kazao je.

Zahvaljujući snažnijim imigracijama te jačoj ekonomskoj aktivnosti, HUP ove godine očekuje rast zaposlenosti od 2,7 posto. Analiza pokazuje da su najvišu stopu rasta u oktobru imali ICT sektor, 8,3 posto u godinu dana, te turizam (+4,8 posto) i nekretninski sektor (+4,4 posto).

Ohrabrujućim se smatra i natprosečni rast zaposlenosti u farmaceutici, 6,1 posto, “te određenim segmentima proizvodnje kapitalnih dobara, kao što su gotovi metalni proizvodi, oprema i postrojenja, elektronički proizvodi, transportna sredstva, grane u kojima se ostvaruje viša dodata vrednost.

HUP ukazuje i nastavak ubrzanog rasta plata. Uprkos inflaciji, navodi, “Hrvatska niže i treću uzastopnu godinu snažnog realnog rasta plata, odnosno ukupnih primanja”, čime prednjači u CEE regiji te na nivou EU.

U oktobru isplaćena bruto nominalna plata iznosila je 1,596 evra i bila je 16,5 posto veća na godišnjem nivou, dok je prosečna neto plata od 1,156 evra rasla 14,2 posto. U ovoj godini HUP očekuje rast bruto plata, odnosno ukupnih primanja zaposlenih od 15-18 posto, osetno iznad očekivane stope inflacije (7,5 posto).

Pored manjka radne snage, zaoštrene konkurencije na jedinstvenom tržištu EU i niže inflacije, stoji u analizi, realni rast plata u Hrvatskoj u narednoj godini “u velikoj meri odražava eksploziju mase plata u budžetu za 2024.”, od 32 posto.

A rastom od 20 posto, podseća HUP, Hrvatska ima i “jedno od najvećih povećanja minimalne plate”, u poređenju sa svim članicama EU, navodi Jutarnji list.