Srbija i ove godine pretekla Hrvatsku

A da se Hrvatska nije konačno odlučila na pojedinačno najveću vojnu nabavku u svojoj istoriji, kupovinu 12 polovnih višenamjenskih vojnih aviona "rafal" iz Francuske za milijardu evra, od čega je više od trećine već isplaćeno krajem 2021, njeno zaostajanje za Srbijom bilo bi de fakto i veće, piše Večernji list.

Stranica Global Firepower svake godine još od 2006. objavljuje godišnji izveštaj i rang listu 140 nacionalnih oružanih snaga. I svake godine se s velikom pažnjom ta rang lista prati u zemljama bivše Jugoslavije, gde je, iz razumljivih razloga, vojno odmeravanje i dalje aktuelno.

Premao podacima za 2022. Srbija je, kao i godinu dana pre, po jačini vojske ispred Hrvatske. Srbija je u 2022. rangirana na 61. mesto od 140 zemalja, a Hrvatska je korak iza, na 62. Prošle godine je Srbija bila na istom, 61. a Hrvatska na 63. mestu, podseća list.

Premda Global Firepower svoj indeks snage i vojne moći računa na osnovu više od 50 faktora, ima tu i nelogičnosti, a i pogrešnih podataka, piše Večernji. Na primer, za Hrvatsku stoji da joj je godišnji vojni budžet jači od 2 milijarde američkih dolara, a vojni budžet Srbije da je dvostruko manji, tek nešto više od milijardu dolara. To je, naravno, potpuno pogrešan podatak, jer je hrvatski vojni budžet s uvećanjem za prvu ratu otplate "rafala sada u rangu 1,1 milijardu dolara, dok će budžet Srbije u 2022. dostići oko 1,35 milijardi dolara.

Foto: Ministarstvo odbrane

Svejedno, s obzirom na to da se ova lista stvara iz godine u godinu, ipak se može uzeti kao donekle relevantna. Činjenica je da se u poslednjih nekoliko godina Srbija intenzivno naoružava i diže godišnje svoj vojni budžet i po 40-ak posto. Poređenja radi, još 2017. Hrvatska se nalazila na 68. mestu, a Srbija na 89. Dakle, veliki skok Srbije na ovoj vojnoj listi za samo pet godina, jer se probila s 89. na 61. mesto, nije iznenađenje, s obzirom na to da je u međuvremenu Srbija modernizovala celu eskadrilu od 12 MIG-ova 29, nabavila 20-ak tenkova T-72, novi protivavionski raketni sistem Pancir S-1, potom borbene helikoptere MI-35, te novi protivoklopni raketni sustav Kornet, sve iz Rusije. Iz Kine joj stiže kopija PVO sistema velikog dometa FK-3 (kopija ruskog S-300), a već su stigle kineske borbene bespilotne letelice, a dolaze slične iz Turske.

Da se Hrvatska nije konačno odlučila na pojedinačno najveću vojnu nabavku u svojoj istoriji, kupovinu 12 polovnih višenamenskih vojnih aviona "rafal" iz Francuske za milijardu evra, od čega je više od trećine već isplaćeno krajem 2021, njeno zaostajanje za Srbijom bilo bi de fakto i veće.

Od zemalja bivše državne zajednice, nakon Srbije i Hrvatske sledeća po vojnoj moći je Slovenija, na 86. mestu, BiH je na 123, Severna Makedonija na 134. Pritom, Crne Gore uopšte nema na ovoj listi, premda ima vojsku. Susedna Mađarska je na 56. mestu, Austrija na 58, Slovačka na 60. Dosta jaku vojsku ima Rumunija, koja je na 38. mestu, Norveška na 33, Grčka na 27.

Izrael je 18. na svetskoj rang listi, Nemačka tek 16., Turska 13. Italija je bolje rangirana, na 11. mestu. Deseto mesto drži Brazil, Pakistan je na devetom, Velika Britanija na osmom, a najbolje plasirana evropska i EU zemlja je Francuska na 7. mestu.

To je, naravno, dosta čudan izbor, s obzirom na to da je Francuska i nuklearna sila, a poseduje i nuklearni nosač aviona, te nuklearne podmornice. No, na rang listi Global Firepowera od nje su jači, Južna Koreja i Japan, koji su na 6. i 5. mestu. Indija je na 4, a u samom vrhu su trećeplasirana Kina, drugoplasirana Rusija i još uvek najmoćnija vojna sila na svetu SAD na prvom mestu.