Stižu nova pravila: Cene skaču?

Kod kratkoročnih zakupa postoje i negativni efekti na život lokalnog stanovništva, cene zakupa rastu, ali utiču i na nedostatak raspoloživih stanova u popularnim turističkim destinacijama, pa je u akciju krenula i Evropska unija.

Kratkoročni zakup eksplodirao je u Parizu, gde ga je 2022. koristilo čak 13,5 miliona gostiju, dok je skoro upola manje, 8,5 miliona, bilo u Barseloni i Lisabonu, a zatim Rimu sa osam miliona gostiju.

Zbog sve većeg broja kratkoročnih zakupa, neki gradovi i regioni uvode lokalna pravila za ograničavanje pristupa takvim uslugama. S tim se suočava i Hrvatska, koja je vodeći na listi 20 najpopularnijih evropskih regija prema podacima Eurostata za 2022. godinu.

Ove nedelje, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, poslanici su podržali uredbu kojom će se uskladiti zahtevi o načinu prikupljanja i razmene podataka u vezi sa kratkoročnim zakupom. Pravila imaju za cilj da otkriju stvarni uticaj usluga kratkoročnog iznajmljivanja i omoguće lokalnim vlastima da razviju odgovarajuću politiku kao odgovor.

Pre nego što nova uredba Evropskog parlamenta o kratkoročnom zakupu stupi na snagu, mora da je potvrdi Savet, a nakon toga zemlje članice EU imaju rok od 24 meseca da je primene.

Nove mere podrazumevaju onlajn registraciju domaćina za kratkoročni zakup nekretnina u zemljama EU koje to zahtevaju, nakon čega domaćin dobija registarski broj koji će mu omogućiti da iznajmi nekretninu. To će olakšati njihovu identifikaciju, kao i proveru informacija o njima od strane nadležnih organa.

S druge strane, domaćinima je obezbeđena veća sigurnost za korisnike, jer će nadležni organi uklanjati objekte koji nisu u skladu sa pravilima, a po potrebi i kažnjavati platforme. Tako će zemlje članice EU uspostaviti "jedinstvenu digitalnu ulaznu tačku" kako bi pomogli lokalnim vlastima da prate aktivnosti iznajmljivanja i unaprede turizam, a jednostavniji sistem razmene podataka primeniće se na male platforme, koje u proseku imaju do 4.250 oglasa.

"Imamo situaciju da veći dio godine ti stanovi sede prazni, a u isto vreme mladi u Dubrovniku ne mogu naći stan za dugoročni najam. Kapital nadmašuje demografiju jer je isplativije kratkoročno iznajmiti. To je u redu ako je takav najam pravi porodični smeštaj, ali ako je neko sagradio zgradu sa stanovima, pa ih sve pretvorio u stanove, onda se moramo drugačije pozicionirati i naplaćivati veće namete za takvu stambenu zgradu", rekao je gradonačelnik Dubrovnika za Tportal Mato Franković.

On ističe da na području Dubrovnika trenutno ima 48.000 ležajeva, od čega je samo 12.000 u hotelskom smeštaju, a ostali pripadaju različitim kategorijama privatnog.

Slična je situacija i u Zadru. Prema podacima Eurostata, nalazi se na listi evropskih gradova 2022. godine sa najvećim udelom turista u kratkoročnim iznajmljivanjem.

Dakle, promene dolaze, a možda ćemo ih videti već tokom predstojeće turističke sezone.