Tržište u svetu na nizbrdici: Cene nekrenina padaju

U svetu je taj trend već počeo, neki od najsvežijih primera su Amerika i pojedine jake evropske ekonomije poput Nemačke. Za Srbiju stručnjaci istovremeno pre kažu da treba očekivati stabilizaciju nego drastične promene.

Tokom prošle godine cena kvadrata u Srbiji poskupela u proseku i do 30 odsto, a cene u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad bile su veće i za 50 odsto. Kriza i velika tražnja tokom prethodne godine učinili su svoje. Sada su procene su, da se tokom ove godine na našem tržištu ne očekuju veliki skokovi, ali ni drastičan pad cena. Prve promene učesnici na tržištu očekuju na jesen.

Milić Đoković, stručnjak za nekretnine objašnjava da promene koje se dešavaju na svetskom tržištu nekretnina, kod nas neće brzo stići.

"Kada je reč o Srbiji, stabilizacija tržišta nekretnina očekuje se u oktobru ili novembru ove godine. Cene će nastaviti da rastu kao i do sada, za 1 do 2 odsto na mesečnom novou", kaže Đoković za Blic.

"Očekuje se normalizacija i smirivanje tržišta, što znači da ne očekujemo nikakve nagle skokove u cenama kako je to bilo prethodne godine", zaključuje Đoković.

Cena kvadrata u Srbiji

Prema poslednjem izveštaju o kretanju cena nekretnina u Srbiji jasno je da u Srbiji još uvek nije došlo do smirivanja tržišta, baš suprotno. U februaru mesecu došlo je čak i do poskupljenja. Naročito kada je reč o opštini Palilua, gde je kvadrat poskupeo za čak 388 evra.

Beograd standardno zauzima prvo mesto kad je reč o visini cena nekretnina. Najveće poskupljenje zabeleženo je na Paliluli, a zatim na Voždovcu.

Kvadrati u Novom Sadu takođe su nastavili svoj rast u februaru. U Novom naselju je zabeležen rast od 2,9 odsto tj. prosečna cena se popela na 2.146 evra.

Drugi najveći rast u februaru zabeležen na sajtu nekretnine.rs, je u Bulevaru Nemanjića u Nišu gde je kvadrat poskupeo 8,05 odsto i trenutno se tamo ceni na prosečnih 1.987 evra. Na Durlanu je kvadrat skočio za 6,76 odsto na 1.264 evra.

Obrt u SAD

Mogli bismo reći da optimizam o konačnom smirivanju cena stanova i kuća dolazi upravo iz Amerike. Naime, za to je u velikoj meri zaslužna Dženet Jelen, američka ministarka finansija, koja je nedvosmisleno najavila da će cene nekretnina padatii u narednih 6 meseci.

"Cene nekretnina za iznajmljivanje pašće u narednih šest meseci, što bi takođe doprinelo generalnom poboljšanju situacija, kazala je američka ministarka finansija", istakla je Jelen. Dodala je da će tome doprineti napredak u obuzdavanju inflacije.

Najveći pad cena u Švedskoj

Iako manje od nemačkog, švedsko tržište nekretnina je procentualno doživelo najveće survavanje cena od početka 2023. godine. U pitanju je brojka od 12 odsto za kuće, a bojazan agenata je da će ona preći i 20 odsto.

Ni Francuska nije pošteđena, te je u ovoj evropskoj državi zabeležen pad cena od 3 odsto i to u polovini najvećih gradova.

Efekti Bregzita se još uvek nisu slegli u Velikoj Britaniji, a oni se svakako osećaju i na tržištu nekretnina ove ostrvske monarhije. Kirije jesu porasle, ali prosečna cena kuće spustila se za 2,3 odsto tokom februara, što je najbrža stopa u poslednjih 14 godina.

Hlađenje na nemačkom tržištu nekretnina

Država sa jednom od najjačih ekonomija u svetu, Nemačka, takođe se suočila sa enormnim rastom cena nekretnina, iako je imala dosta stabilno tržište. Međutim, prema poslednjim podacima, došlo je do pada cena za 3,6 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2021. godine.

Ovo je prvi pad cena stambenih nekretnina iz istog kvartala prethodne godine koji je zabeležen od 4. kvartala 2010. godine (0,5 odsto manje u odnosu na 4. kvartal 2009. godine), prema podacima Federalnog zavoda za statistiku.

U odnosu na prethodni, treći, kvartal 2022. godine, pad cena nekretnina je još snažniji i iznosi okruglo 5 odsto.

Ipak, bez obzira na ovakav nedavni pad, gledajući godišnji prosek, cene stambene imovine, tokom cele 2022. godina bile su veće za 5,3 odsto u odnosu na 2021.

Kako najnovija statistika beleži, još veći pad nabavnih cena stanova, porodičnih i dvoporodičnih kuća nego u 4. kvartalu 2022. godine poslednji put je zabeležen u 1. kvartalu 2007. godine (3,8 odsto manje u odnosu na 1. kvartal 2006. godine).

Dominantno načelo na "real estate" tržištu jeste potražnja. Pad nabavnih cena je stoga verovatno posledica niže tražnje, koja je rezultat viših troškova finansiranja i kontinuirane visoke stope inflacije.

Od početka 2023. pojeftinile su više porodične kuće nego stanovi, kaka u ruralnim, tako i u gradskim područijima. U Berlinu, Hamburgu, Minhenu, Kelnu, Frankfurtu, Štutgartu i Diseldorfu kuće za jednu ili dve porodice su pojeftinile u proseku 2,9 odsto, a stanovi 1,6 odsto.