Koja opcija je jeftinija: Kupovina stana ili izgradnja kuće?

Ovo ističu iz agencija za promet nekretnina, naglasivši da su, od početka ove krize, stanovi u Srpskoj drastično poskupeli, piše Srpskainfo.

Kako kažu u banjalučkoj agenciji "Euroagent", kvadrat u staroj gradnji trenutno se kreće od 2.000 do 3.000 KM.

"Cena zavisi od lokacije, sprata i veličine stana. Početkom ove godine kvadrat je koštao od 1.700 do 2.000, pa i do 2.200 KM, ako je stan u strogom centru", kaže za Srpskainfo vlasnica ove agencije Senka Gatarić Vasilić.

Prema njenim rečima, cene starih stanova rastu jer poskupljuju stanovi u novogradnji.

"U pomenutom periodu stanovi su značajno poskupeli. Skočile su i cene građevinskog materijala, pa je i sanacija starijih stanova skuplja, za nekih 50 odsto u odnosu na raniji period", kaže Gatarić Vasilić.

Dodaje da sve više raste interes za placeve i pravljenje kuća.

"Jednostavno, plate mladih ljudi ne prate ovu inflaciju i rast cena stanova. Za njih je čak i stara gradnja preskupa, pa i ne razmišljaju o kupovini stana. Poskupljenja su na snazi tokom cele godine, ali mi se čini da su cene trenutno u fazi blage stagnacije", ističe Gatarić Vasilić.

Prema podacima Zavoda za statistiku RS, prosečna cena prodatih novih stanova u Srpskoj u trećem tromesečju 2022, u odnosu na isti period lani, viša je za 56,7 odsto. U trećem tromesečju ove godine, prosečna cena kvadrata iznosila je 2.685 KM, što je u odnosu na isti period lani više za 971 KM. U Banjaluci, kvadrat novih stanova u proseku košta 3.729 KM.

Kvadrat u novoj gradnju u Banjaluci ide i do 4.000, pa čak i 5.000 KM, ako je reč o strogom gradskom jezgru.

Popularne i vikendice

Foto: Shutterstock/Samo Trebizan

U agencijama za promet nekretnina naglašavaju da, pored interesovanja za placeve i gradnju kuća, kod građana raste i interes za kupovinu vikendica.

"Pre korone, interes za vikendice je zaista bio slab, a sada ih ljudi sve češće kupuju. Mnogi građani se plaše da bi se opet mogla desiti neka kriza koja bi zahtevala izolaciju. Takođe, vikendice su uglavnom izvan gradova, gde je zdraviji vazduh, a neki žele i da imaju svoje baštice ili voćnjake", kaže Gatarić Vasilić.