Pre nešto više od dve godine Udruženje banaka Srbije obratilo mi se neformalnim zahtevom, pitanjem – Da li bih dozvolio iznošenje ličnih podataka njihovih klijenata u SAD u cilju saradnje na realizaciji FATKA? Odnosilo se na ovlašćenje poverenika utvrđeno članom 53. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ŽPL), odnosno na to da se podaci o ličnosti (osim u države članice Konvencije 108 SE) mogu iznositi samo uz dozvolu poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
Moj odgovor je naravno bio negativan. Stvar je u tome da se pre upuštanja u bilo kakav postupak izdavanja dozvole mora utvrditi da postoji valjan pravni osnov za iznošenje podataka iz zemlje. Valjan pravni osnov mogu biti ili saglasnost lica o čijim podacima se radi ili odredba nekog zakona. U tom smislu uputio sam Udruženje banaka na vladu, odnosno Ministarstvo finansija. Rekli su mi da će to učiniti, i znam da jesu, ali bilo kakvih naknadnih informacija dugo nije bilo, prenosi Politika.
Onda sam, otprilike godinu dana posle, dobio pismo Ministarstva finansija u kome traže mišljenje poverenika u odnosu „na inicijativu Udruženja banaka Srbije i pojedinih poslovnih banaka, da se propisi Republike Srbije usklade sa propisom Sjedinjenih Američkih Država pod nazivom Zakon o usaglašenosti poreza na inostrane transakcije (FATKA).”
Odgovorio sam da je „usklađivanje propisa RS s propisima drugih država” uvek prethodno stvar političke odluke, što nije stvar poverenika već ministarstva i vlade. I, naravno, dodao da jedini valjan pravni način za realizaciju takve eventualne odluke predstavlja zaključivanje međunarodnog ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Takav međunarodni ugovor trebalo bi zakonom da ratifikuje Narodna skupština i taj zakon bi, kao deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije, predstavljao valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, u smislu odredbi člana 42. Ustava i člana 8. ŽPL. Nakon što sam dostavio mišljenje, opet „zatišje”.
Onda, opet otprilike godinu dana posle u medijima eksplodira vest o tome da sve banke vrše obradu podataka svojih klijenata koji imaju neku vezu sa SAD, radi dostavljanja tih podataka američkim vlastima u cilju realizacije FATKA. Motivisan tim, kao i jednim brojim individualnih prijava koje sam dobio, pokrenuo sam postupak nadzora u svim poslovnim bankama u Srbiji. Utvrđeno je da od 29 banaka njih 14 vrše pomenutu obradu podataka o ličnosti, ali da se ta „saradnja” u svim slučajevima ogleda samo u utvrđivanju činjenice da li je klijent poreski obveznik SAD, a bez iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije. Poverenik je svim tim bankama uputio upozorenje da za navedenu obradu podataka u uslovima nepostojanja potpisanog i ratifikovanog FATKA sporazuma nema ni valjanog pravnog osnova, ni svrhe, te, posebno, da bi iznošenje ličnih podataka iz zemlje predstavljalo ozbiljan, kažnjiv prekršaj utvrđen čl. 57 ŽPL-a.
Na taj način, što se tiče javnosti, ovo pitanje je, do daljnjeg, apsolvirano. Međutim, ako ne u javnosti, u finansijskim, bankarskim krugovima nastavilo je da „tinja” drugo, takođe važno pitanje. Da li je neko iz srpske vlasti, makar i na problematičan, pravno nekorektan način stvorio za našu zemlju i naše banke „obavezu” da podatke o klijentima koji imaju nekakve finansijske veze sa SAD dostavljaju organima te zemlje?
Konkretno, radi se o tome da je raniji ministar finansija Lazar Krstić, neposredno pred odlazak, potpisao i uputio pismo u kome potvrđuje da će Republika Srbija, po potrebi da finalizuje i potpiše zaključno sa 31. decembrom 2014. godine FATKA sporazum. Više od toga, u drugom stavu, ministar izražava saglasnost da i pre potpisivanja sporazuma Srbija bude uključena na listu jurisdikcija koji vode Ministarstvo finansija i poreska služba SAD.
I onda, tim povodom medijska eksplozija. U „dobrom”, uobičajenom maniru pojavljuju se naslovi tipa „Krstić prodao lične podatke građana Amerikancima”. Otvara se „rasprava” – katastrofa ili spin, istina ili novinarska patka. „Rasprava” u kojoj ni „optužba” ni „odbrana” dijalog ne želi da vidi kao nešto više od dva monologa.
Krstić, naravno, nije prodao nikakve lične podatke. Ali, potez koji je povukao u kontekstu normalnog, očekivanog odnosa prema ovom problemu može biti, odnosno jeste, najblaže rečeno, kontroverzan.
Prvi stav njegovog pisma je zapravo „izjava o namerama” i sam po sebi ne bi trebao da je problematičan. Odnosno, mogao bi to biti samo ako je reč o samoinicijativnom potezu koji za podlogu nema odluku vlade. Može biti indikativno da, bar za sada, takvu odluku još niko nije video niti je o njoj javnost zvanično obaveštena ni u vreme kad ju je trebalo doneti ni kasnije. S tim u vezi bio sam vrlo iznenađen kad mi je aktuelni ministar Vujović rekao da ne zna za postojanje Krstićevog pisma i tražio od mene da mu dostavim kopiju, što sam naravno učinio.
U svakom slučaju mnogo veći problem je drugi stav pisma, u kome, nezavisno od zaključivanja ugovora, ministar „izražava saglasnost da Republika Srbija bude uključena na listu jurisdikcija koje vode Ministarstvo finansija i poreska služba SAD... „Šta stvarno znači ova formulacija? Da li bi to čak i autor pisma mogao da objasni? Ovaj drugi stav pisma izvesno je najozbiljniji argument u prilog „optužbe”.
Naravno, vredi se osvrnuti i na neke od „inspirativnijih” argumenata „odbrane”.
„Samo je potpisao ugovor po odluci vlade”. Nije potpisao ugovor, već „potvrdu”, a za odluku vlade nije najjasnije da postoji. Uostalom i kada bi postojala ona bi morala da nam da odgovor na pitanje koju od više varijanti FATKA je vlada „prihvatila”.
„To se ’nas’ ne tiče, to važi samo za Amerikance.” Prvi, načelan problem je to što svaka pristojna zemlja insistira na principu teritorijalne primene svojih zakona. Garancije ljudskih prava koje nudi odnose se na sve, a ne samo na „nas”. I od tih garancija se može odstupiti isključivo na način predviđen našim Ustavom. Uz to, ako nekog „načelni” argumenti ne zanimaju postoji i praktični, jer FATKA „oni”, Amerikanci su i naši državljani ukoliko imaju dvojno državljanstvo SAD, zatim lica koja imaju zeleni karton i konačno, lica koja imaju „značajniju” finansijsku, odnosno privrednu vezu sa SAD.
Pa svi su to već potpisali. Možda nisu svi, ali je istina da je veliki broj država već potpisao i ratifikovao FATKA ili se priprema da to učini. I to samo po sebi može biti stimulativan argument za naše nadležne vlasti. Ali problem je što to, ako žele, trebaju i moraju da urade na način koji je u skladu sa samopoštovanjem, dakle u skladu sa sopstvenim Ustavom i zakonima. Naši zakoni ne mogu se i ne smeju menjati „ministarskim potvrdama”.
Pre nekoliko dana, na pitanje novinara, Ministarstvo finansija je odgovorilo: „Predviđeno je da u narednom periodu otpočnu pregovori sa predstavnicima SAD o pitanjima usklađivanja tekstova, načinu implementacije FATKA propisa i konačnom potpisivanju Sporazuma.” Ali, priča traje već godinama, a do 31. decembra iz Krstićevog pisma ostalo je mesec i po dana. Jako malo, pogotovo ako se znaju sve formalnosti potrebne da bi se zaključio i ratifikovao jedan međunarodni ugovor. I zato je sve realnije pitanje da li će, zbog nepoštovanja „obaveze” koju je Ministarstvo finansija preuzelo, banke u Srbiji biti izložene ozbiljnim problemima u poslovnim transakcijama sa SAD, uključujući i mogućnost da one i njihovi klijenti budu izloženi primeni posebnih poreza.
I, ništa manje važno, hoće li se Srbija još jednom pokazati kao neozbiljan partner u međunarodnim odnosima?
I jedno i drugo, razume se, moglo se i moralo izbeći.
* Autor je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
SAD su odobrile izgradnju ogromnog novog rudnika litijuma u Nevadi i proširile poreske olakšice nekim rudarskim kompanijama kao deo strategije za suzbijanje kineske dominacije nad lancima snabdevanja kritičnim mineralima.
Washington Post (WP) je izvestio da velika potrošnja Kremlja na rat protiv Ukrajine gura rusku ekonomiju u pregrejavanje, ali da zadržava dovoljno resursa da održi rat još nekoliko godina.
Nemačka vlada pozvala je Folksvagen (VW) da zaštiti radna mesta, budući da su predstavnici radnika u kompaniji najavili plan o zatvaranju najmanje tri fabrike u zemlji i otpuštanju desetine hiljada radnika.
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg pozivajući se na anonimne upućene izvore.
Inspektori Poreske uprave Srbije ustanovili da je svaki treći stomatolog bez fiskalnog računa, te su im zbog toga izrečene mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Finski sud je doneo odluku o konfiskaciji 4,25 milijardi dolara ruske imovine na zahtev ukrajinske energetske kompanije Naftogaz, a Ministarstvo pravde Finske je danas objavilo da je sprovelo ovu odluku.
Iranci će uskoro moći da kupuju pametne telefone - ajfon 14, 15 i 16, nakon što su vlasti ukinule zabranu za nove modele telefona američkog tehnološkog giganta Epl, saopšteno je danas iz Ministarstva telekomunikacija te zemlje.
Čečenski lider Ramzan Kadirov je saopštio da je ruska avijacija izvela napad na ukrajinski Generalštab u Kijevu u znak odmaze za napad na Ruski univerzitet specijalnih snaga u Gudermesu.
Apokaliptične poplave u Španiji, prema poslednjim saznanjima, odnele su najmanje 72 života. Među poginulima ima i dece, a uništen je nepoznat broj zgrada i kuća.
Svet je u šoku nakon izraelskog napada na grad Bejt Lahija u kom je stradalo više od 100 osoba, među kojima je najmanje 20 dece. SAD su čak zatražile i objašnjenje od zvaničnika u Jerusalimu.
Novoimenovani lider Hezbolaha Naim Kasem rekao je danas da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu uplašen jer je, kako tvrdi, na meti te militantne grupe.
Do polovine prošlog veka devojke koje su bez miraza najteže su se udavale, on se smatrao vidom poklona koji bi buduća supruga donela iz roditeljske kuće za zajednički dom.
S obzirom na činjenicu da se alkohol prirodno javlja u skoro svakom ekosistemu na Zemlji, vrlo je verovatno da većina životinja koje se hrane slatkim voćem i nektarom redovno konzumira alkohol, proističe iz studije naučnika sa engleskog Univerziteta Eksiter.
U Velikoj Britaniji otkriven je jedan slučaj majmunskih boginja (mpoks), a radi se o soju 1B, koji se lakše širi među ljudima u odnosu na prvobitni soj, preneo je danas BBC.
Domovi zdravlja u Srbiji su puni, mahom dolaze ljudi koji se žale na kašalj, bolove u mišićima i na visoku temperaturu, a nisu ni svesni da imaju koronu, odnosno da boluju od "FLiRT" varijante kovida 19.
Srbija je izabrana za člana Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na zasedanju 74. Regionalnog komiteta SZO, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je više od osam miliona ljudi obolelo od tuberkuloze, što je najveći broj zaraženih od kada zdravstvena agencija UN vodi evidenciju.
Američki glumac Džoni Dep igraće glavnu ulogu u novom akcionom trileru "Day Drinker", zajedno sa Penelopom Kruz, objavio je časopis Hollywood Reporter.
Mišel Fajfer, glumica koja je ostavila neizbrisiv trag u filmskoj industriji još od 1980-ih, proslavila se ulogama u filmovima kao što su "Lice s ožiljkom", "Veštice iz Istvika" i "Opasne veze".
Pejnova poslednja pesma, Do No Wrong, koja je nastala u saradnji sa američkim pevačem Semom Paundsom, biće objavljena u petak, dve nedelje nakon što je 31-godišnji pevač poginuo u Argentini.
Iz Egipta traže da im se vrati svetski poznata bista kraljice Nefertiti koja se već više od sto godina nalazi u Berlinu. Nemački zvaničnici to odbijaju i kažu da će skulptura ostati tu gde jeste.
The Security Council of the United Nations is discussing today the new, six-month report of UN Secretary General Antonio Guterres on the work of the UNMIK Mission.
The session of the United Nations Security Council (UNSC) where the new, six-month report of UN Secretary General António Guterres on the work of the UNMIK Mission is discussed began today at the UN headquarters.
The level of emissions of gases that cause the greenhouse effect reached a new record in 2023, due to which temperatures on our planet will rise for many years to come, according to the latest report of the World Meteorological Organization (WMO).
Novi studijski program "sportski trener", na smeru esport (elektronski ili sajber sport) na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, predstavljen je danas na tribini pod nazivom "Priprema, prozor, sad".
CX-60 je među najvećim SUV modelima Mazde u Evropi. Ujedno je i najsnažniji serijski auto ovog japanskog proizvođača, sa uzdužno postavljenim motorom i primarno zadnjim pogonom.
U dizelskom gorivu mogu da se razvijaju mikroorganizmi kao što su gljivice, bakterije ili kvasci, a njihovo širenje može da začepi filtere goriva i ošteti motore.
Predsedničke izbore u Americi 5. novembra ponovo će odlučiti kandidati Republikanske i Demokratske stranke - može li se očekivati da će nekada pobediti nezavisni kandidat i ko je bio Ros Pero?
Komentari 6
Pogledaj komentare